Uparivanje vina i čokolade u Kući kralja Petra

S mogućnošću da me neko proglasi fetišistom, danas se družim sa komšijama s Kosmaja, iz Zadruge u Makenzijovoj (sokovi, malina čokolada džem, kakao kuglice) pijem kraft pivo Bledoliki...

A onda još jedna radionica kao da onih jučerašnjih na Prvom novosadskom salonu vina nije bilo dosta. Živ čovek, neskroman, nezajažljiv. Tema: Slaganje  čokolade  i vina. Naglasak na srpskim autohtonim sortama.

 

 

 

Čokolade: smederevka, tamjanika, sila, morava probus, pokupac, vranac, crna tamjanika... U njima ima imenovanih vina, ali i određenih dodataka koja služe njihovom boljem uparivanju. Za probu su ponuđene čokolade: smederevka, tamjanika, prokupac i vranac.

Vina:  Janko smederevka, Milosavćević (Vila vina) i Ivanović tamjanika, prokupac Ivanović i Radovan i Jovič vranac uz odgovarajuće čokolade.

 

Zabeleška s probe: Jankova smederevka i čokolada smederevka lepo su se provodila. 

Vila Vina Tamjanika dozvolila je istoimenoj čokoladi da dominira, ali joj se Ivanović nametnuo. 

On doduše nije bio baš najveštiji s prokupac čokoladom, pa je u pomoć morao da pristupi Radovan. Zato je Jović odmah obljubio svoju vranac čokoladu. Nije bilo Šarca da uloži prigovor. 

Ja bih dodao i Lastar tamjaniku i Prokupac boje Lila Budimir iJankov Baš prokupac. 

Podrška ideji i vinska sorta sila ima svoju čokoladu, a nadajmo se da će je i jagoda dobiti. Možete naručiti od dve čokolade naviše preko sajta. 

Otputujte u zemlju Hedoniju. 

Zavedite ili budite zavodljivi.

"Kuhinje sveta" u hotelu Royal Inn

Ovaj post ne odnosi se direktno na vino, mada je bila prisutna jedna vinarija i jedan sladoled od vina. Ali vino nije egoista, ono voli da se druži pogotovu s dobrom hranom. Otud i ovaj mali traktat.

Da li ste probali sladoled od tamjanike ili ajvara? 

Vegetarijanski ćevap? 

Med s nanom i džumbirom? Organski kakao napitak koju nisu upropastili Holanđani? 

Volite li francuske sireve? 

 

 

Šta bi pre: zdrave španske čokolade Torras s mentom, šumskim voćem, cimetom, pivo Južni vepar ili vina MC? 

 

 

 

Indijske zalogaje, tartufe, nadeve i prelive od aronije ili kulen?

 

"Kuhinje sveta" je novi festival nacionalnih kuhinja, hrane i opreme za pripremu i serviranje namirnica.

 

Festival zaokružuje ceo proces u spremanju hrane.Na jednom mestu možete videti međunarodne kompanije, ambasade, proizvođače posuđa vrhunskog kvaliteta i ekskluzivne opreme za pripremu i serviranje hrane, njihova nacionalna jela, proizvode, namirnice i brendove.

 

U okviru festivala ugnezdila se i radionica indonežanske hrane u organizaciji Ambasade Republike Indonezije u Beogradu, koja će s ponosom predstaviti šefa kuhinje restorana "Indo food" (indonežanski restoran u Beogradu). Agus će u subotu demonstrirati kako se spremaju dva popularna i tradicionalna jela iz Indonezije - "bala bala" i "dadar gulung".

Na kraju podatak koji može da zastraši. Ugostitelji, poslastičari i kuvari se iz Hrvatske sele u druge zemlje EU. Njihovo mesto popunjavaju naši ljudi. A ko će nas onda gostiti?

Govorka se, a ja znam da oni to dobro rade, da će nas hraniti i pojiti Sirijci.

VII Beogourmet - snežna prolećna vinska vejavica u Mažestiku

Kada smo već svi pomislili da je krenula snežna apokalipsa, da se izopačena snežna kraljica ostvila na nas, po sedmi put, 23. i 24. marta 2018. od 15 do 20 časova u hotelu Mažestik održan je VII Beogourmet.

Krenuli smo penušavo. Istorija vinarije J. de Telmont počinje 1912. godine sa Henrijem Lhopitalom, koji je želeo da proizvodi šampanjac sa svojim imenom. Ali je njegov sin André najviše zaslužan, on je birao najbolje parcele iz regiona i tako osigurao jedinstven kvalitet penušavca familije Telmont. Sada već četvrta generacija doprinosi ekološkom razvoju. Šampanjac vinarije J. de Telmont rangiran je u top 20 šampanjaca na svetu.

Onda malo da se prisetimo Maroka, posećujemo vinariju Ouled Thaleb osnovanu 1923, iz mesta Zenata, između Kazablanke i Rabata. Ova vinarija je napravila revoluciju među marokanskim vinima 1990-ih godina. U njihovim vinogradima se uzgaja isključivo organsko grožđe. Posebno su nam se dopala dva od četiri crvenih vina koje su ponudili na probu. 

 

Prelazimo more i dolazimo do Vinarije Antonutti s istorijom dugu skoro sto godina, a u koju je ugrađen rad četiri generacije. Danas je sa velikom strašću i ljubavi vode Adriana, Lino, Caterina, Nicola i Riccardo. Oko pedeset hektara u srcu Friuli Grave. Probali smo Traminer Aromantico.

Sledi Vinarija Anna Spinato nastala davne 1952 godine u regionu Veneto, nadomak reke Piave. Ova vinarija je ponosna na svoju široku paletu proizvoda. Od lokalnih kao što su Raboso Piave i Prosecco, kao i vinima od internacionalnih sorti Pinot Grigio, Chardonnay, i crvenih kao Merlot, Cabernet Sauvignon i drugih. A od 2012 ponosni su vlasnici sertifikata za organska vina.

Cantine Mucci je italijanska vinarija iz Abruca u svome vinogradu ima četiri vrste grožđa - Montepulciano, Trebbiano, Falanghina IGT Terre di Chieti i Pecorino IGT. Vinarija postoji od 1985 godine, prati tradiciju, ali je dopunjuje i savremenim metodama.

Posećujemo ui vinariju Briziarelli iz Umbrije koju je osnovao Pio Briziarelli, davne 1906. godine, kao i vinariju Corte Fornaledo porodice Borghetti s vinogradima tik iznad starog sela Purano. Vinarija je započela zvaničnu proizvodnju svojih vina berbom 2009 godine, te probamo vina i razgovaramo o njima. 

Paladin vinarija se nalazi izmedju Veneta i Friulija u Italiji. Njena istorija počinje 1962 godine sa Valentinom Paladinom. Prvu nagradu za svoje proizvode dobila 1975, i skoro svake godine nakon toga.

TTC Sourcing je distributer široke palete italijanskih proizvoda, koji je na VII Beogourmet-u predstavio par manjih malih vinarija.

Vinarija Lipovac se nalazi u neposrednoj blizini nacionalnog parka Skadarsko jezero. Ekskluzivnosti vina doprinosi, tehnologija proizvodnje i čuvanja u buradima (bariku), cisternama od nerđajućeg čelika, a enolozi koriste i amfore i kvevre. Način pravljenja vina u kvevrima poznat je još iz vremena države Urartu, od VIII veka prije naše ere. Od 2011 godine ta metoda je uključena u spisak UNESKO nasljeđa. Amforno vino podrazumeva sazrevanje vina u glinenim amforama. Kvevri, takođe amforno vino, karakteristično po tome što se amfore zakopavaju u zemlju. 

Probamo specifičan šardone ove vinarije, te oranž GEU od morave i žižka koja je prošla maceracije od 60 dana, a zatim odležala 4-6 meseci u amforama od terakote. Nakon roze od vranaca HARMONIJE, isprobavamo MODEL (vranac 80%, syrah 20%). Definitivno zanimljiva vina, doduše nešto skuplja nego što je naše tržište naviklo. 

Vinarija Nuić predstavila se sa Blatinom i Žilavkom, kao i jednim dobrim kuve od crvenih sorti. Ova hercegovačka vinarija u vinograde su pretvorili 35 hektara krša kamenjara, te napravila najmoderniju vinariju u regiji. Vinogradi Nuić poseduje zasade na ukupnoj površini od 35 hektara, a u svom asortimanu imaju mnoge sorte vinove loze. Pored autohtonih najzastupljenijih sorti, žilavke i blatine, tu su i one međunarodne (merlot, cabernet sauvignon, cabernet franc, syrah...) Eksperimentišu s korčulanskim belim pošipom kao i plavcem malim. Po rečima vlasnika Vinograda Nuić, Josipa Nuića, vinarija je najprepoznatljivija po vinu od autohtone sorte vinove loze (trnjak), koji se uobičajno dodavao blatini.

Prelazimo na domaći tereni i Vinariju Toma Zdravković iz Čačka, koja je u znak sećanja na legendarnog pevača nazvala tako svoje proizvode, nošeni parolom da svaki pravi boem zaslužuje vino sa svojim imenom. U svojoj ponudi imaju crveno i belo vino, kao i limitiranu seriju crvenog vina u magnum bocama.

Stižemo i do starog znanca Podruma Dajić iz Negotinske krajine, vlasnika Saše Dajiće, kojeg je zastupao njegov kum. Vinarija se nalazi u selu Mihajlovcu. Dajić je sve do 2002. godine uzgajao  grožđe u porodičnom vinogradu i proizvodio vino samo za sopstvene potrebe. Vino vinarije je svakako game, a nismo odbili ni pono noar, merlo, kaberne fran i kaberne sovinon.

Vino kalem iz Velike Drenove, obradovala nas je lepim sovinjonom, zatim rizlingom, rozeom  od kvalitetnih vinskih sorti iz Zapadnomoravskog rejona, proizvedenom po tehnologiji za bela vina.Slede crvena vina: merlo, kaberne, vranac.

Za one koji su ogladneli tu je Sirana Jovanović iz Smedereva s punomasnim sirevima s dodacima žalfije, tartufa, vina...

Ako volite slatko pa u završnici ljuto tu je Ljuta Sremica iz Šida, koja proizvodi slatko od ljutih paprika i ljute džemove. Svi proizvodi su organski i pravljeni od pažljivo biranih sastojaka koji uz vino samo raspaljuju čula. 

Tartufi SR su porodična firma, koja se uspešno bavi sakupljanjem, prodajom, izvozom tartufa i proizvodnjom proizvoda sa tartufima. Proizvode soseve, maslinovo ulje, so, med, rakiju, naravno sve to sa dodatkom neke vrste tartufa.

 

Prelazimo na žestoke stvari. Tessendier & Fils je francuska destilerija koja proizvodi originalni konjak, a nalazi se u gradu Konjak. Postoji preko sto godina i ima veoma bogatu istoriju, kao i dugu tradiciju koja se prenosila generacijama.

Srpsko Zvono Zorana Milinkovića, nastavlja tradiciju pradede Marka, dede Sava i oca Vladislava praveći rakiju od šljiva uzbranih iz njihovog šljivika. Tu je i program voćnih rakija. 

Destilerija Novićević je prepoznatljiva po jedinstvenoj rakiji od meda. Proizvode dve vrste od kojih je jedna jačine 40% vol. koja je sazrela u jasenovom buretu i nije slatka, a druga sa dodatkom meda jačine 28% vol. Rakija iz ove porodične destilerije odleži najmanje dve godine u jasenovom buretu. Ono čuva karakterističnu aromu, najplemenitije osobine meda i daje prelepu zlatnožutu boju. Jedinstven kvalitet i inovativnost u pravljenu domaće rakije ono su što ovu destileriju sigurno vodi da jednog dana postane prepoznatljiv srpski brend.