Povratak u školu-jesenji semestar u Vinariji Aleksandrović

Beograd, 24. oktobar 2015. godine

Magla se spustila nad usnuli Beograd. Subota je, prohladna, jesenja. U ponoć se vreme vraća sat unazad. Do tada ima sasvim dovoljno vremena za povratak u školu. Oktobar je nekad označavao povratak u univerzitetske skamije. Ovaj put pak vinske, u Vinariji Aleksandrović. Došavši do Mladenovca, skrenuli smo ka Topoli, prošli Karađođrev grad i skretanje za Oplenac. A u Vinči (rimskoj Vinacei) dočekalo nas je sunce! U Vinacei gde su rimski legionari prikupljali snagu za odbranu dunavskog limesa. The Sun Always Shines Over Šumadija!

Klub ljubitelja vina Aleksandrović  je  klub lojalnosti, koncept poznat i široko razvijen u Zapadnoj Evropi i Americi, a sve više i u nas, koji podrazumeva poseban, u ovom slučaju, skoro ljubavan odnos potrošača (vinoljupca) i proizvođača (u ovom slučaju Vinarija Aleksandrović). Prijemom u ovaj klub, postajete „rođaci“ Vinarije Aleksandrović; prvi saznajete novosti, prvi probate nova vina, imate privilegije pri naručivanju vina, dobijate pozivnice na ovakva „porodična“ slavlja.  

 

U srpskoj Toskani dočekalo nas je sunce, ali i ljubazno osoblje vinarije na čelu sa vlasnikom Božidarom Aleksandrovićem. Osoblje ljubazno, obučeno, hitro i diskretno. Sve savršeno i pod konac.  

Ušli smo kroz vrata vinarije kao što se u Firenci, prestonici Toskane, ulazi u čuvenu Krstionicu kroz „Rajska vrata“.  Vinariji je, bez predhodnog obaveštenja, elektrodistribucija isključila struju. Samo par minuta trebalo je da se ovaj problem premosti, otkloni, da se pređe na agregat.

 

Ovo druženje ličilo mi je na susret Deda Mraza (Božić Bate) sa razdraganom decom; razmenjuju se pokloni i zahvalnice, bez nepotrebnih posrednika. Površnog poznavaoca vina od pravog ljubitelja deli jedna mala, ali značajna, stepenica, stepenica uvis. Ona se zakorači kada probate neko vino i zapitate se:

„Al’ je dobro, majku mu, kako ga napraviše?“

 

Za ovako radoznale, osmišljen je i ovaj program pod nazivom: Tajna velikih vina – od vinograda do boce. Da se zainteresovani upoznaju sa metamorfozom grožđa u vino. Na vrhu ovih stepenica stoje oni koji su pronikli u skoro sve tajne spravljanja ovog opojnog Dionisovog napitka: enolozi, tehnolozi. Jer, put u svet vina je kao kad pročitate neku dobru knjigu, pa vas ona zainteresuje i za život pisca, kao kada pogledate lepu sliku ili odslušate dobar koncert  i zadivljeno se zapitate:

 

„Ko to može?“

Na uvodnom predavanju o vinariji u vidu kraćeg filma gosti vinarije saznali su da je električna struja osvetljavala Vinču, dok je Beograd još grcao pod gasnim lampama. Kao da to veselim Šumadincima nije bilo dosta, već su i pravili i točili penušavo vino. Sa penušavim vinom Trijumf sorte šardone su nas i dočekali.  

U vinskom podrumu mreže mobilnih operatera nemaju signala. Nalazite se u hramu boga Dionisa i čavrljanje nije očekivan i poželjan gest, gest lepog ponašanja.

Teme i dileme

Tokom ove radionice postavljena su sledeća pitanja:

Zašto je u vinogradu jedan red zatravnjen, a sledeći je obrađen?

Šta traži ruža na početku svakog reda?

Za dobro vino da li nam više odgovara sitna ili krupna bobica i kako do željene veličine doći?

Koliki nam prinos treba- visok ili nizak- i zašto?

Da li se od crnog grožđa može dobiti belo vino?

Šta boji cveno vino?

U čemu se razlikuje proces proizvodnje belih i crvenih vina?

A šta je sa rozeom?

Penušavac, kakvu on tajnu krije, a da nisu mehurići?

Šta vinu daruje tanine?

Na postavljena pitanja članovi Kluba ljubitelja vina Aleksandrović dobili su iscrpne odgovore, a ako vas neki od njih interesuje - pravac vinarija! Bilo je i posetilaca, koji su dugo živeli u inostranstvu i koji su iskustva stečena živeće tamo, poredili sa ovdašnjim vinskim prilikama. Delovali su zadovoljno, a jedno od njihovih pitanja odnosilo se na zastupljenost srpskih, autohtonih sorti u vinima.

 

Vlasnik vinarije, Božidar Aleksandrović rekao je da imaju dva hektara pod prokupcem, klonska selekcija. Od njega smo saznali i eksluzivnu vest da se planira novo vino Vožd 2009, kaberne od grožđa sa probranih lokacija. Ime duguje vođi I srpskog ustanka, Karađorđu, koji je, po izjavama (ne na poligrafu) njegovih biografa, često i rado pio vina. U ta teška vrema savremenici su ga samo kad je pio mogli videti veselog.

No, vratimo se u Vinariju Aleksandrović. Božidar Aleksandrović, spada među preduzimljivije vinare, pa pored toga što je uspostavio direktan kontakt sa svojim potrošačima, posebnu pažnju posvećuje i školovanju svojih naslednica, svog podmlatka, koji već sada aktivno učestvuje u ovoj čudesnoj vinskoj priči.

Za članove Kljuba ljubitelja vina Aleksandrović vinarija, svake subote, organizuje edukativni skup sa temom: Tajna velikih vina – od vinograda do boce. Polaznike minibus „pokupi“ u Beogradu, preveze do vinarije i tamo im oda tajne koje krije vinograd, ali i vinarija. Da teorija ne bi ostala suvoparna, prešli smo na praktični deo obuke.

Obrazovanje, svoju kulminaciju doživljava za dugačkim stolom, kada polaznicima u 11 praktičnih vežbi,  uz 11 sjajnih vina Vinarije Aleksandrović i ukusne zalogaje šumadiske kuhinje, vodeni stručnim pojašnjenjima vlasnika Božidara Aleksandrovića i somilije(r)a Steven Rajte (nažalost, moj prijatelj, enolog vinarije, Vladan Nikolić, bio je opravdanos odsutan, uživao je u kućnom ambijentu, ima čovek dušu da malo i odmori!) mnoge stvari postaju jasnije.  

Jedino srpsko istorijsko vino, sa kraljevskom titulom, Trijumf obnovjen i rehabilitovan pojavio se ponovo 2002. godine. Zablistao je starim sjajom. Vinarija Aleksandrović vina svrstava u osnovnu, standarnu i premijum seriju. U premijum seriji ima čak sedam vina iz svih kategorija. Tokom ove enološko-pokazne, hedonisitčke seanse probali smo sledeća vina Vinarije Aleksandrović: 

  

1. penušavo vino Trijumf sortni sastav šardone,  kao vino dobrodošlice,
   
2. penušavo vino Trijumf sortni sastav pino noar, igra penušavih perli, više puta nagrađivano u Švajcarskoj, na takmičenju u selekciji vina od pino noara - Mondial des Pinots, 
3. Tema 2014, vino iz osnovne serije, uljasto. Šarmantna kombinacija šaronea i sovinjona,  
   
   
   
4.  Trijumf 2014, iz standardne serije, fenomenalan assemblage, sa aromama paprati, lista paradajiza, špragle i citrusa. Dva bela vina iz baskuzne godine, koje dokazuju šta mogu pravi majstori, kada ih priroda sabotira,  
   
5. Trijumf Gold 2012, premijum serija,
   
6. Trijum Rose 2014, provansa stil u srcu Šumadije, 70 % kaberne frana i 30% kaberne sovinjona, 
7. Trijumf Noir 2012, pino noar, to aristokratsko, ali metiljavo-osetljivo grožđe, kad preživi hirove majke prirode obavezno oduševi. Vino ove kuće iz 2009. godine u Švajcarskoj je osvojilo 2013. godine srebrnu nagradu (Mondial des Pinot). Pripada premijum seriji. Baš zbog ovakve nežne prirode pino noara, on se u ovom izdanju ne pojavljuje svake godine. Neće ni ove. Kada ne može da stasa za Trijum noar, on ide u roze ili penušavo vino. Ni protiv toga nemam ništa, naprotiv. Volim sve što dolazi od sorte pino noar, 
8. Vizija 2013, nekada je dolazila od čiste frankovke, a sada je zamenjena sa kupažom kaberne frana i sovinjona. Odličan odnos cene i kvaliteta. Ciljna grupa, mladi al’ ne i naivni. Priključenje pripadnika ostalih generacija ne samo da je dozvoljeno, već je  i podstrekivano iz Vinarije Aleksandrović,  
9.  Regent 2009, bratska kupaža kabernea i merloa, uspešna integracija drveta u voćne arome, prevrnuta koža, crna čokolada, eukaliptus,
   
10. Rodoslov 2006, nam je stigao u dekantiranoj varijanti, pravi dragulji pz premijum serije, po rečima Steve Rajte „vino kameleon“, koji sa svakim minutom odstojavanja u dekanteru i čaši otkriva sasvim novo lice. Vino koje sadrži taj čudesni autohtoni sastojak, prokupac, koji je uspeo da se izbori sa kaberneom i merloom i ukrasi ovo vino. Tonovi višanja, crnih dudinja i stidljive čokolade. Prava aromiterapija za nos, ali i za nepce i grlo,
11. Trijumf Late Harvest 2012, konac delo krasi, desertni prvenac iz Vinarije Aleksandrović, traminac kasna berba (novembar mesec), vino boje dukata  sa 130 grama šećera i 10 grama kiseline. No, onda što mi se najviše dopalo, sa relatnivno malo alkohola (9,5 %), gustom, uljastom strukturom, sa aromama meda, divlje ruže, smokve, začinskim i mirisima tropskog voća, citrusa.  

Vina degustiramo uz tradicionalnu šumadijsku zakusku: pite, hrskavi, topli crni i beli hleb, pršutu, duvan čvarke (srpski kavijar), beli mrs (sir i kajmak), ljutenicu i suve smokve.
 

Pri prelasku na crvena vina, ekipa zakuske, koja je briljirala, smenjuje ekipa plodovi šumadiskog mora: šumadijski brancin i orada („pragnje“, mitska srpska zver-pola prase, pola jagnje, uz mešanu, vitaminsku salatu).

Desert, poslužen uz desertno vino kasne berbe suva je pita (zapravo je sočna) sa jabukama i suvim grožđem. Posle svega ostalo je toliko vremena da se u Wine Shop-u pazari neki vinski suvenir, a na osnovu utisaka ponesenih sa degustacije. I da se uživa u popodnevnim zracima sunca u vinogradu ili na terasi vinarije. 

 

 

Ako vino shvatimo kao reinarnaciju grožđa, grožđa koje je doživelo prosvetljenje, koje je spoznalo istinu, logično zaključujemo da je onda istina uhvaćena u njemu! Istina je oko nas! Natočimo je i ispijmo, kako bismo je konačno spoznali!