Pred nama je 7. Međunarodni sajam vina – BEOWINE

Mesto: Hala 2b Beogradskog sajma

Termin: od 18. do 21. februara 2016

Svečano otvaranje:  četvrtak, 18. februara 2016. u 11 časova na Galeriji Hale 4 Beogradskog sajma.

Ulaznice: cena pojedinačne ulaznice je 300 dinara, a za grupne posete 200 dinara.

Cena parkinga je 200 dinara na sat. Kad pijete ne vozite!

Čaša za degustaciju vina je 300 dinara.

Radno vreme: četvrtak, 18. februar od 10 do 18h,

petak 19. i subota 20. februar od 10 do 19h i

nedelja 21. februar od 10 do 17h

Sajam vina, manifestacija koja iz godine u godinu izaziva sve veće interesovanje, i u novom izdanju ide u korak sa globalnim trendom - ekspanzijom konzumiranja vina, promovisanja vinske kulture i vinskog turizma u cilju podsticaja razvoja vinarstva i vinogradarstva.

BEOWINE je izgradio ugled i nezamenljivu poziciju u Srbiji i u regionu, kao mesto za plasiranje poznatih i novih vinskih ukusa. Brojne vinarije na ovom sajmu će, osim svojih vrhunskih vina, predstaviti turističku ponudu, smeštaj i gastronomske specijalitete kao i opremu za vinarstvo i vinogradarstvo.

Manifestacija je šansa da se proizvođači sretnu i umreže sa distibuterima i izađu na nova tržišta. Sa druge strane, sajamska atmofsera je nezamenljiv ambijent u kome se inostranim učesnicima i posetiocima prikazuje jasna slika vinske karte Srbije, najboljih proizvoda i spremnosti na plasman na svetsku scenu.

Proizvodnja i distribucija vina je jedna od najekspanzivnijih industrijskih grana u Srbiji. Uz sve uslove da postane značajna destinacija na vinskoj mapi sveta, Srbija pokazuje vitalnost ka usavršavanju grana voćarstva i poljoprivrede i komercijalnog aspeka koji je neophodan za omasovljavanje i veću ekspanziju proizvoda.

Suorganizatori manifestacije: Udruženje vinara i vinogradara Srbije – VIVIS i privredno društvo „Srpsko vino“.

Najbolji srpski i najugledniji regionslni vinari i vinarije, distributeri vina iz svih krajeva sveta, proizvođači vinarske opreme, ljubitelji vina i oni kojima je vino posao i ljubav, okupljaju se svake godine na Sajmu vina BEOWINE. Proizvođači rakije biće zasluženo istaknuti u izlagačkom programu, a rakija kao srpski brend zastupljena na štandu Nacionalne asocijacije proizvođača rakija Srbije “Srpska rakija”.

I pored teškoća sa kojima su se suočili vinogradari, pre svega nezadovoljavajuće berbe iz 2014. god. i niskih zaliha kod manjih vinarija, veliki broj proizvođača je ipak odlučio da učestvuje na sajmu i uloži napore da održi vitalnost u svojoj proizvodnji i plasmanu.

Manifestacija spaja sve učesnike u turistično-ugostiteljskoj industriji i konzumente i korisnike usluga, a međusobni susreti rezultiraju različitim oblicima poslovne saradnje, na zadovoljstvo svih učesnika i organizatora.

Uz nastojanje organizatora da unapredi i ojača poslovnu posetu, primenom koncepta modernog marketinga i atraktivnom promocijom ponude, daje se doprines kvalitetnom predstavljanju poslovnog imidža izlagača.

Ove godine manifestacija predstavlja preko 130 izlagača iz 11 zemalja sa bogatom tradicijom u proizvodnji vina koji će posetiocima predstaviti svoja najbolja vina i opremu za vinarstvo i vinogradarstvo.

Pored Srbije na ovogodišnjem Sajmu vina tradicionalno učestvuju proizvođači vina i opreme iz: Hrvatske, Slovenije, BIH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Mađarske, Italije, Republike Srpske, Španije... sa svojom ponudom.

Izlagački program i ove godine karakteriše trend grupnih nastupa i uočljiv značaj udruživanja izlagača i grupnih nastupa na sajmu.

Na zajedničkom štandu nastupa do sada najveći broj vinara iz Župe, Udruženja Šumadije (Zadužbina, Aleksandrović, Radovanović, Stari hrast, Rogan, Despotika), Republike Srpske (Tvrdoš, Vukoje...), vinara sa Kosova i Metohije (Dečanska vinica, Vinarija Antić, Vinarija Đuričić, Vinica Petrović, Vinarija Manitašević, Vinarija Brkić), Udruženje Srpska rakija, a zajednički nastup imaće i učesnici iz Hrvatske (Zagreb, Ilok, Osijek, Erdut).

Učešće na sajmu uzele su vodeće vinarije iz Vojvodine, među kojima su sa Fruške Gore - vinarija Kovačević i Mačkov podrum, iz Subotičke regije- Zvonko Bogdan, Dibonis, kao i vinarija Do kraja sveta.

Na zadovoljstvo posetilaca, brojne prezentacije, promocije i degustacije biće svakodnevno organizovane na štandovima vinarija i turističkih organizacija.

Ove godine posebno je unapređen sadržaj pratećeg programa koji čine stručne prezentacije i interaktivne promocije i radionice. Radionice su besplatne za sve učesnike i posetioce.

Među temama koje će biti zastupljene su:

• Na koji način etiketa komunicira sa potrošačem?;
• Uparivanje čokolade sa rakijom i vinima;
• Pozadina organizacije vinskih festivala;
• Edukativni centar - Akademija vinskog turizma;
• Demonstracija različitih stilova pripreme jela od mesa
• Usklađivanje hrane sa vinima.

SALA ZA PREZENTACIJE - HALA 2, NIVO B

ČETRVTAK

14 - 15 h

Vinski paket - na koji način etiketa komunicira sa potrošačem

Učesnici panela: Veselin Despotović - vlasnik vinarije Despotika, Nenad Baćanović - kreativni direktor Imagine & George, Vladan Stanojlović Kika - kreativni direktor ICON Creative, WINE JAM, osnivač.

16 - 17 h

Svečano uručenje nagrada pobednicima takmičenja „Beowine Challnege Cup“

Nagrade: BEOWINE CHALLENGE CUP, tradicionalno takmičenje na kojem će se birati najbolja vina u osam kategorija:

• Veliki zlatni BWF
• Zlatni BWF
• Srebrni BWF
• Najbolje belo vino BWF - priznanje,
• Najbolje rose vino BWF - priznanje,
• Najbolje crveno vino BWF - priznanje,
• Najbolje penušavo vino BWF - priznanje,
• Najbolje specijalno vino BWF - priznanje.

 

 

 PETAK

12 - 13 h

Udruženje vinara Šumadije

- Rekapitulacija aktivnosti Udruženja u 2015. godini i trenutna projekcija berbe 2015.

- Najava aktivnosti u 2016. godini.

- Degustacija novih vina iz 2015.

14 - 15 h

Uparivanje čokolade sa vinima i rakijom - Vinarija Dibonis i Reel Chocolate

Prezentaciju vodi Laslo Boni - vlasnik vinarije

16 - 17 h

Vinarija Mačkov podrum - promocija novog vina, novih etiketa i web prezentacije

Prezentaciju vode Sava Jojić - vlasnik vinarije, Đurdica Jojić Novaković - izvršni direktor vinarije, Igor Luković - urednik magazna Vino & Fino, Nenad Baćanović - Imagine & George, kreativni direktor

SUBOTA

12 - 13 h

Vinska ilegala - pozadina organizacije vinskih festivala

13:30 - 15 h

Udruženje vinara Šumadije – Vinski put Šumadija

Turistički potencijal Šumadije kao vinske regije.

Vina Šumadije i hrana. Degustacija hrane i vina – šumadijsko meze.

15:30 - 16:30 h

Vinarija Vukoje - hercegovački vranac

Prezentaciju vodi Radovan Vukoje - vlasnik vinarije

17 - 18 h

Udruženje vinara iz Župe - prokupac i tamjanika

Prezentaciju vode dr Zoran Jovanović – profesor na Prištinskom univerzitetu, dr Nenad Marković – profesor na Beogradskom univerzitetu, Igor Luković – urednik magazna Vino & Fino

NEDELJA

11:30 - 12:30 h

Edukativni centar - Akademija vinskog turizma

Prezentaciju vodi Miloš Kalapiš - predsednik i osnivač Akedemije vinskog turizma

13 - 14 h

Srpska rakija - Sve što niste znali

Prezentaciju vode Ivan Urošević - podpredsednik asocijacije Srpska rakija i Dejan Živkoski, predsednik udruženja somelijea Srbija – SERSA

 

ŠTAND METRO CASH & CARRY SRBIJA - HALA 2, NIVO C

ČETRVTAK

13 - 14 h

Demonstracija različitih stilova pripreme jela od mesa

Usklađivanje hrane sa vinima - demonstraciju vodi somelijer Stevan Rajta

PETAK

13 - 14 h

Slobodan stil pripreme jela na italijanski način uz korišćenje povrća

Usklađivanje hrane sa vinima - demonstraciju vodi somelijer Stevan Rajta

SUBOTA

13 - 14 h

Sveža riba predstavljena kroz fuziju istoka i zapada - od sušija do mediteranskih specijaliteta

Usklađivanje hrane sa vinima - demonstraciju vodi somelijer Stevan Rajta

NEDELJA

13 - 14 h

Sveži sokovi i kokteli po receptu barmena Novaka Nenezića

ŠTAND GASTROMASTER - HALA 2, NIVO C

PETAK

13 - 14 h

Igra čašama

Prezentacija udruženja somelijea Srbije – SERSA

SUBOTA

13 - 14 h

Takmičenje u prepoznavanju alkoholnih pića, sa nagradama za najbolje

Prezentacija udruženja somelijea Srbije - SERSA

I SEPIA FEST na Beogradskom sajmu

Prvi Sajam hedonizma – Sepia Fest, koji se odvija pod sloganom „Male stvari, velika zadovoljstva“, želi upravo da veliča umeće življenja i da kreira ambijent u kome će svaki posetilac pronaći svoju dozu uživanja i inspiracije.Održaće se 2. i 3. aprila 2016. godine na Beogradskom sajmu, u halama 5 i 11.

O SEPIA FESTU

Hedonizam se definiše kao težnja za zadovoljstvom koje je samo po sebi svrha, odnosi se na čisto uživanje, zadovoljenje svih čula, stanje duha i svesti u kojem vam prija sve što vas okružuje.

Neki filozofi su užitak smatrali vrhovnim dobrom i ciljem ljudskog postojanja. Prvi teoretičar hedonizma bio je Sokratov učenik, Aristip iz Kirene. On je smatrao da čoveku pripada samo sadašnjost, pa zato treba uživati od danas do sutra, kao da je svaki dan poslednji. Pojam uživanja dominantan je i u filozofiji Epikura, a moderni filozofi se vraćaju ovom pojmu kao odlučujućem faktoru za harmoničan razvoj svakog pojedinca. Zbog toga se hedonizam u savremenoj literaturi često poistovećuje sa umećem življenja.

Prvi Sajam hedonizma – Sepia Fest, koji se odvija pod sloganom „Male stvari, velika zadovoljstva“, želi upravo da veliča umeće življenja i da kreira ambijent u kome će svaki posetilac pronaći svoju dozu uživanja i inspiracije.

Sepia Fest će se održati 2. i 3. aprila 2016. godine na Beogradskom sajmu, u halama 5 i 11, i na osoben način će spojiti vrhunske brendove, edukaciju iz sfere biznisa i zabavu, sa ciljem da što većem broju ljudi približi pojam hedonizma.

Priliku da iskuse suštinski užitak i ugode svim svojim čulima imaće svi posetioci stariji od 18 godina.

Manifestacija ima za cilj da kroz spoj vrhunskih brendova, muzike, edukacije i zabave, što većem broju ljudi približi pojam hedonizma. U okviru ovog jedinstvenog vikenda koji slavi lepotu življenja, publika će imati priliku da uživa uz vrhunske domaće i svetske premium proizvode i delikatese, kojima je zajedničko to što zauzimaju visoko mesto u hedonističkom pristupu životu.

Na festivalu će se publici predstaviti renomirani proizvođači vhhunskih proizvoda poput visoko-kvalitetnih vina, premium kafe, gastronomskih delikatesa, ekskluzivni restorani i drugi čiji proizvodi odišu hedonizmom.

ORGANIZATORI

Prvi Sepia Fest organizuju Beogradski sajam i agencija „Block and Roll“, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Sekretarijata za privredu Grada Beograda, Cigar Society Club-a i Udruženja somelije(r)a Srbije.

Tokom dva dana jedinstvenog hedonističkog doživljaja, organizatori Sepia Festa su, pored selekcije vrhunskih izlagača, pripremili i raznovrstan program, u okviru koga će posetioci imati priliku da prisustvuju biznis forumu na kome će se govoriti o aktuelnim privrednim temama, interesantnim predavanjima i radionicama iz oblasti gastronomije, enologije i drugih sfera kojima je zajednički imenitelj uživanje.

Ekskluzivni deo programa čine dva večernja događaja – Donatorska i Gala večera. Na Donatorskoj večeri će se kroz aukcijsko nadmetanje prikupiti sredstva za donaciju Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, dok je u okviru Gala večere predviđena dodela zahvalnica i nagrada za Najbolju društveno-odgovornu kampanju.

UČESNICI

Na festivalu će se publici predstaviti renomirani proizvođači cigareta, uvoznici i distributeri cigara, proizvođači i uvoznici vrhunskih alkoholnih pića i visoko-kvalitetnih vina, premium kafe, vrhunskih gastronomskih delikatesa, ekskluzivni restorani i drugi čiji proizvodi odišu hedonizmom.

PROGRAM

Tokom dva dana jedinstvenog hedonističkog doživljaja, organizatori Sepia Festa su, pored selekcije vrhunskih izlagača, pripremili i raznovrstan program, u okviru koga će posetioci imati priliku da prisustvuju biznis forumu na kome će se govoriti o aktuelnim privrednim temama, interesantnim predavanjima i radionicama iz oblasti gastronomije, enologije i drugih sfera kojima je zajednički imenitelj uživanje.

Ekskluzivni deo programa čine dva večernja događaja – Donatorska i Gala večera. Na Donatorskoj večeri će se kroz aukcijsko nadmetanje prikupiti sredstva za donaciju Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, dok je u okviru Gala večere predviđena dodela zahvalnica i nagrada za Najbolju društveno-odgovornu kampanju.

Cena dnevne ulaznice će biti 500 dinara. Organizatori pripremaju i posebne VIP karte, o kojima više informacija svi zainteresovani mogu pronaći na sajtu www.sepiafest.com

  

RADIONICE

Pored jedinstvenog iskustva koje Sepia Fest pruža istinskim hedonistima, posetioci će moći da učestvuju na interesantnim i inovativnim radionicama i predavanjima, koje će voditi renomirani inostrani i regionalni somelijeri, gastronomi i stručnjaci koji predstavljaju premium brendove duvanske industrije.

Organizacija radionica i predavanja poverena je Udruženju profesionalnih somelije(r)a Srbije i Cigar Society Club-u.

Koje tajne vinska čaša krije?- Ivica na Kolarcu

Da odmah, na samom početku, raščistimo da posle ne bude nepotrebne zabune: uvek sam praksi davao prednost nad teorijom. Teorija, ma kako zavodljiva bila, ume da bude suvoparna. No, naš prijatelj, Ivica Stojanović*, razjasnio je, kratko ali efektno, organoleptičku analizu vina. Ovo moje malo razmišljanje inspirisano je tim njegovim nadahnutim izlaganjem. Započeo je sa impresivnim podatkom da vino, u svom prenatalnom izdanju (grožđe) dolazi u čak 15 hiljada sorti! Od naših pet čula (vid, sluh, ukus, miris i dodir) u probi vina intezivno učestvuje čak tri (vid, miris i ukus). Sluh se priključuje u fazi kada nazdravljamo sa prijateljima, a dodir, ako smo tu, srećom, sa prijateljicom/prijateljem. Od ukupne populacije 25 % su nepopravljivi dunsteri da u vinu prepoznaju svu njegovu raskoš, sagledaju sve njegove dubine. Moje saućešće! Starenjem, čovek gubi senzibilitet, ali, za utehu, stiče iskustvo (jalova kompenzacija). No, kao i u svemu drugom, talenat je važan, ali upornosti i predani rad su presudni. 

 

Recimo, krenu dva prijatelja na neku degustaciju vina. Jednom je prvi put. Ovaj, iskusni, sa žarom mu priča: „Sad ćeš da vidiš, kakva vina, kakav buke, kakva tela!“ I u sebu mu zavidi na vinskoj nevinosti. Ovaj, drugi, sluša ga sa nevericom i malo-pomalo pomišlja da mu je drugar debelo zaglibio u neku vinsko-relogioznu sektu. Da je vinopata. Krevelji se, a nije ni primetio, budala, kada mu je žena promenila parfem. Razmišlja da li bi trebao da ga se kloni i njegov telefon zauvek izbriše iz mobilnog. Dolaze na mesto gde su vinske boce postrojena poput vojske spremne za paradu, iznajmljuju vinske čaše, a prijatelj neumorno melje o starom i novom svetu, o aromama marakuje i papaje ili borovnice, tosta i crne čokolade. 

 „A ja mislio da se vino pravi od grožđa!“, ** odgovara mu bezazleno vinski početnik i prevrće očima, dok ovaj drugi vrti čašu i sa uživanjem njuši njen sadržaj. Koji folirant, samo  što ne progovori od muke novajlija. Vreme odmiče, vino se toči, žamor i smeh su sve glasniji, i malo, pomalo, sve više i ovaj nepoverljivi  počinje da uživa, opustio se čovek, ne deluje mu sve to tako baš nastrano; „dobro možda su malo čudni, ali se, izgleda, lepo zabavljaja, a i ova vina, nisam znao da ima i ovako dobrih“, razmišlja zatečen. I gotovo je, već se upecao u vinsku mrežu, na nepovratnom je putu jednog enofila, uskoro će postati kao i njegov drugar, a verovatno i gori. I još će on njemu reći: „pa kako ne osećaš tu zelenu jabuku, tu papriku, to je čips nije barik, mora da menja čepove ubi ga TCA! Ma džaba ti to kad nisi probao 2012! Ovo je svakako moralo da se dekantira!“ .

No, kako se kaže, svaka ljubav počinje od gledanja. Vinska čaša je za vinoljupca, ono što su šrafciger i klešta za proverenog majstora. Alfa i omega. Nije svaka čaša za svako vino. Dodao bih, ni svaki nos za svaku čašu, ali tu uskačem na klizav teren anatomije i dizajna. Držite čašu za giljicu, za stopicu i gledate je kao što mačka fiksira akvarijum pun egzotičnih ribica. Zapazite boju (bela***, narandžasta, roze, crvena), prozirnost (bistrina) i gustinu (viskozitet) vina. Boja prostora i čaršava stoga je uobičajno nevino bela. Da vidite odsjaj i zaključite ono šta treba. Prostorija treba da je dobro provetrena. Znate već da boja i prozirnost zavise od starosti, vrste grožđa, kiselosti, alkohola, šećera, čak i od klime u kojoj je grožđe sazrevalo. Bela vina kada stare postaju tamnije žuta do smeđih nijansi, a crvena transparentnija. Slepi test vina, ne znači da ste naočari ostavili na klaviru, nego da niste videli etiketu, pa vas začikuje da provalite koje je vino zadato. Sortnost i starost, pitanje je sad!

Zato nagnite čašu blago u stranu, a zatim je ponovo vratite u horizontalan položaj. 

 

Tokom degustacija i vinskih festivala nije loše da i sami, povremeno, isprobate ovu „gimnastiku“. Ako se ne vratite u „prvobitni položaj“ vreme je da krenete kući! Diskvalifikovani ste zbog dopinga!). Dodajmo još da, na ovakvim mestima, nije preporučljivo korišćenje teških parfema. Higijena se postiže i upotrebom samo vode i sapuna, a parfemi su se još od vremena Lujeva upotrebljavali da kamufliraju aljkavost. Gledajte da se dugo ne zadržavate ispred štandova sa izloženim vinima, jer možete dobiti komplimente poput: neotesanko, smor ili sebični stvor. Uživajte, ali pustite i druge da to čine! 

Neupućeni smrtnici često koriste neprikladan izraz „crno vino“. Vinoljupci im odmah okreću leđa ili im prezrivo odmahnu rukom. Odvajkada se u ovim krajevima pilo „rujno vino“. Ne držim, da se pod tim terminom, podrazumevao roze, pre će biti da je u pitanju bilo crveno, prepuno tanina vino. Ne bi se Marko femkao sa rozeom, pre nego što bi pristupio oranju drumova, a svakako bi ga Šarac, revoltiran, zbacio iz sedla. Roze je možda, ipak, konzumirao pri tajnim, šumskim sastancima sa vilom Ravijojlom o Svetom Trifunu. I kao što rekoše pametniji od mene: „Vino je crno samo ako se sa njim pretera!“ 

„Nožice“ ili „suzice“ vina (koje su uvek radosnice!) su božanske kapi koje se slivaju i ostavljaju (tanji ili deblji) trag. Ako upotrebite švalerske izraze i kažete da vino ima „duge noge“ ili „lepe noge“, to ukazuje na sadržaj alkohola. Za ljubitelje fizike ovaj fenomen je (u vinoteci) nećete verovati definisao Britanac Džejms Tomson, ali je ovaj kapilarni fenomen ipak nazvan Marangonijev efekt. Prema tom objašnjenju, tanak sloj (film) vina zbog površinske napetosti zadržava se na unutrašnjosti čaše. Vino opisuju viskozitet, telo, vinske kiseline, noge, celulit, pardon skretoh sa zadate teme, kristali, tartarati, soli vinskih kiselina... 

Blago zavrtite čašu (u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na časovniku). Čaša se vrti iz ručnog zgloba, da se ne bi dobio teniski lakat! Vrteti je možete u vazduhu, ali i prizemljiti čašu na sto. Došli smo do trenutka kada oči treba da ustuknu i puste nos da radi svoj posao. Omirišite vino i osetite aromu. Ne žurite, strpljivo. Za upoznavanje treba vremena, a brzopletost je osobina pacera. 

Vina imaju tri osnovne grupe aroma: primarne arome, koje dolaze od grožđa (voćne (borovnica, višnja, crne ribizle, kupine, maline, jabuke), biljne (trava, seno) i cvetne note (ruže, ljubičice)), sekundarne arome koje dolaze od fermentacije i svemogućih kvasaca i tercijarne arome – bukee (nastale usled starenja, oksidacije i hrastovih buradi (manifestuju se u notama vanile, oraha, dima, kože)). Razlikujemo nazalne i retronazalne (naknadne) mirise (povratna informacije). Njihov napad može biti napadan, ali i suptilan, koji nam odmah govori sa kim imamo posla. 

Nos je gospodin i vidi da se neko gura. Gospođa odozdo, usta došla su po svoje. Pardoniram milostiva, izvol’te... Usne željno uzimaju prvi gutljaj. Analiziraju ukus i strukturu. Mljackaju... Osećaju slatko (slast), slano, gorčinu, kiselo, Japanci bi rekli i umamije (L-glutamat,うま味). Ljuto ne osećaju, to je tek usputna mazohistička manifestacija, koja se ispoljava na nivou bola, doduše prijatnog... Mineralnost vina ispoljava se kroz osećaj slanosti, a duguje je terenu na kojem je vinograd. 

Ukus može podsećati na citruse, travu, višnju, ljubičice, začine, crnu čokoladu, a struktura zavisi od tipa vina, stepena slatkoće, alkohola, kiselosti i tanina (mekih, zaobljenih, somotastih, nežnih, oporih, čvrstih, bockavih). Za strukturu, već, treba dosta prakse i iskustva. Ne izađete odmah na podijum pa zaigrate tango! Pametnice će reći: „Ko želi da trenira miris neka ide na livadu u proleće!“. Može, podržavam, još bolje ako je u paru. Neće da škodi za vaše vinsko usavršavanje, a može da pomogne. 

 

A sada, šokantan detalj koji može da pokoleba i odvrati svakog površnog vinskog početnika. Nakon što detaljno promulja vino po usnoj duplji, profesionalni degustator, bi, po pravilu, treba da ga ispljune! „Ma daj, ovi ipak nisu normalni!“, iznerviran će školarac, gledajući kako što pre da uhvati „maglu“ i napusti taj, što bi Buldožer rekao „incesiozni krug“. Dobra vest je, hvala bogu, da smo, većina nas, ipak amateri, koji mogu i smeju da progutaju taj opojni Bahusov nektar, Isusovu krv i ne sakate kompletnu impresiju.   

Dolazimo i do velikog finala. Treba da donesete sud; da ocenite vino. Sviđa vam se, je l’? The Winner Is ... Dobro vino, prosečno ili može i bolje... Harmonično, komleksno, izbalansirano, sa završnicom... Iskompleksirano?   Ali ako kažete da je vino krš, više ste rekli o sebi, nego o vinu.

Vi ste merodavni, ne dozvolite da vam drugi nameću svoj sud! I još jedna opaska, ali ne i nevažna; ukus vina zavisi i od vašeg trenutnog zdravlja i raspoloženja kao i društva sa kojim ste. I vino se proba viljuškom i kašikom! Vino nije samotnjak i nađite mu druga u adekvatnom zalogaju! Ali, pre nego što pokudite vino, prvo promislite da li je vaša čaša bila baš čista pre nego što je vino u nju natočeno. Ako nije, pravac sudopera! Čaša mora biti i polirana, jer ako je mrljava i muzgava, kako ćete pravilno ispuniti obaveze iz prve tačke degustacije. To je kao da vozite, a niste oprali šoferšajbnu (vetrobransko staklo). 

Vratimo se sada sparivanju vina i hrane (tzv. mariage). Često ćete u vinskoj karti zateći i „vino kuće“ (Vino di casa), (obično se nalazi na vrhu i karakteriše ga najniža cena), a obično stiže u bokalčetu i može, ali i ne mora, da ima mane, koje su obično vezane za slabu higijenu sudova u kojima se vino drži. Ako ste stipsa reskirajte, možda ćete i profitirati, što bi rekao Del Boj.

Kada smo već tu gde smo, da konstatujemo da vino može da se upropasti još na putu od vinograda do vinarije, u samoj vinariji, ali i kod vinopije ako ga ne drži (skladišti) kako treba. 

Greške i mane vina, kada ono „vrisne“ su ciknulost (bakterija sirćetne kiseline), miris kiselog kupusa, ribanca ili integralnog (mlečno vrenje), miris na buđ ili plesan, da se oseća na već pomenutog Šarca (posle treninga, zapatilo drsku gljivicu bert, vino a ne Šarac, brettanomyces), vino je tupo, oksidiralo je (miris trule jabuke ili piva), sumpor dioksid (SO²), merkaptan, sumporvodonik (H²S, miris pokvarenih jaja), već pomeniti TCA, „mrtvo“ vino (svi smo mi privremeno na ovom planeti). Ako je vino ciknulo dobili smo bar vinsko sirće. 

I da se, naposletku, od globalnog okrenemo na lokalno, na jedan srpski običaj vezan za proslavu slava, a u pitanju je čuveno forward vino, koji kruži od slavljenika do slavljenika, ne napuštajući ukrasnu kesu i već bez ikakve analize ima gadnu manu: niko ga neće!

Da zaključimo: Ako budete predano vežbali imaćete njuh prefinjen i istančan poput psećeg. S jednom velikom razlikom; ma koliko se naš umiljati, dlakavi ljubimac milog pogleda trudio, ma koliko, ne trepćući gledao u dugu, neće videti te prelepe boje! 

* Ivica Stojanović, čovek i prijatelj, peharnik (somelije(r)), vinar (vlasnik vinarije Stojanović, Slankamen), geolog i muzičar.

** ima i vina koje ima dodate začine i travke i naziva se bermet, ali to je sasvim druga priča.

*** u smislu kao kada žensku personu označimo plavušom.