Stiže dionis!

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta uzgaja lozu u Sremskim Karlovcima na 14 hektara, gde ima više od 800 sorti i klonova, koji su deo svetske banke biljnih gena.Stručnjaci ovog departmana stvorili su novu crnu vinsku sortu dionis. To je čak 23. sorta vinove loze, uz sedam klonova i tri subklona, koju su podarili stručnjaci sa Departmana, koji ove godine slavi 70 godina postojanja. 

„Sorta dionis nastala je ukrštanjem kaberne frana i panonije, koja je takođe rezultat rada naših istraživača. Od njega očekujemo mnogo jer to je prva domaća visokokvalitetna sorta sa genetskom otpornoću na određene gljivične bolesti. Sazreva u trećoj epohi zrenja i nadamo se da će dati dobre rezultate na Fruškoj gori i južnijim područjima“, ističe doc. dr Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana.

Kako dodaje, dionis je od panonije nasledio otpornost prema plamenjači i pepelnici, a od kaberne frana dobar kvalitet. Stvaranje sorti zna da traje više decenija, a najbolje su se na tržištu razvile sila i probus, za koji ne mogu da obezbede dovoljnu količinu sadnica koliko se traži. Morava se dosta proširila u centralnoj Srbiji. Panonija u severnim podnebljima, ali i u Mađarskoj.

„To je bogata, najveća kolekcija u ovom delu Evrope i deo je svetske banke biljnih gena. Bavimo se fiziologijom vinove loze, izučavanjem podloga, svim onim što je u vezi sa vinogradarstvom, tako da se svih 14 hektara mogu smatrati eksperimentalnim ili matičnim zasadima“, nastavlja naš sagovornik.

U Departmanu se vino i proizvodi, što im je značajan izvor prihoda, ali i nešto po čemu su prepoznatljivi u svetu. Italijanski rizling nagrađen je bronzanom medaljom "Seal of Approval" i preporukom za potrošače na prestižnom svetskom takmičenju u Beču International Wine Challenge - AWC Vienna. Probus je nosilac titule rektorskog vina Univerziteta u Novom Sadu, nagrađeno prvim mestom u kategoriji crvenih vina na međunarodnom takmičenju univerzitetskih vina u Mariboru.

(izvor Blic, Aleksandar Latas)

III Dead Lake Horror & Wine Festival - Usksnuće horora i vina

Nakon zapažena prva dva izdanja, sada već tradicionalni, ove godine treći po redu Dead Lake Horror & Wine Festival održaće se 14. do 16. septembra pod sloganom „Uskrsnuće horora i vina!“ u bioskopu Abazija kraj jezera Palić, nedaleko od Subotice.

„Festival Dead Lake se bukvalno vraća iz mrtvih na Palić, s obzirom na to da nam je Ministarstvo kulture dodelilo duplo manje sredstava nego prethodne godine. Ali uz pomoć Filmskog centra Srbije i Jugoslovenske kinoteke, kao i uz nesebičnu podršku inostranih i domaćih distributera, od kojih se ističe MCF (MegaCom Film), i naravno uz veliku požrtvovanost ekipe iz Art & Popcorn koja organizuje festival, uspećemo da napravimo vaskrsnuće festivala, i da održimo kontinuitet jednog jedinstvenog kulturnog događaja za našu zemlju. Ovoga puta festival će biti kraći, samo tri dana, ali samim tim i efektniji. 

Prošlogodišnje izdanje dokazalo je da i u Srbiji postoji verna publika žanra i da festival ovakvog tipa nikako ne sme posustati. U programu će biti sedam filmova, a tradicionalno će biti prikazan i pobednik Grossmann festivala – španski film NOĆ DEVICE, za koji je žiri Grossmanna izjavio da dodeljuju nagradu filmu za koji se nadaju da ga više nikad neće videti koliko je strašan. U skladu sa ovim, imaćemo i jednog veoma specijalnog gosta, reditelja koji je snimio jedan od najstrašnijih filmova u istoriji svetske kinematografije, zbog kojeg je zamalo završio u zatvoru, a čiji je rad uticao na reditelje kao što su Oliver Stoun i Kventin Tarantino. Ko će biti ovogodišnji dobitnik nagrade Bela Lugoši za izuzetan doprinos horor umetnosti, uskoro ćete saznati. Nikako ne treba zaboraviti ni vinski segment festivala koji će dati poseban 'šmek' sveukupnoj zabavi. Be there or be dead!“, kaže programski direktor Festivala, reditelj i producent Milan Todorović ("Zona mrtvih", "Mamula", „Procep“).

 

Većina od 7 filmova sa predstojećeg trećeg Dead Lake Horror & Wine Festivala biće premijerno prikazani u Srbiji!

U bioskopu Abazija, u subotu 16. septembra od 18 do 23 časa održaće se i vinski segment Festivala. Program Horror & Wine organizuje se u saradnji sa festivalom Wine Jam koji već više godina promoviše vina da inovativan i zabavan način, lansirajući nove trendove i privlačeći novu vinsku publiku čime se šire granice vinskog sveta. Wine Jam deluje pre svega u Srbiji i Beogradu ali i regionalno i do sada je održano više festivala u Zagrebu, Ljubljani i Atini pod ovim imenom, sa tendencijom da se to širi i dalje. Ovo će biti sjajna prilika da se okupe ljubitelji vina iz Subotice i okoline i svi oni koji vole kvalitetnu zabavu. Moći će da se probaju dobra vina iz okoline, ali i drugih vinogorja Srbije. 

Idiličan krajolik jezera Palić sa prelepim rustičnim parkom i misterioznim vremešnim vilama, među kojima dominira stari bioskop Abazija sa svojom otvorenom scenom, savršena su lokacija za održavanje ovog jedinstvenog festivala – prvog u Srbiji koji prikazuje najbolja dugometražna ostvarenja horor žanra iz celog sveta uz predstavljanje fantastičnih vina iz Srbije i regiona.

Program trećeg Dead Lake Horror & Wine festivala

14.09. četvrtak

·         20h - Otvaranje + AMITYVILLE: THE AWAKENING / AMITIVIL: BUĐENJE (SAD)

·         22h – BEDEVILED / ZLOKOBNA APLIKACIJA (SAD)

15.09. petak

·         20h BALLAD IN BLOOD / BALADA U KRVI (Italija)

·         Bonus: kratki film – ŽIVOT PO MOSKRIJU (Srbija)

·         22h LA NOCHE DEL VIRGEN / NOĆ DEVICE /  (Španija)

16.09. subota

·         18 – 00h WINE JAM

·         18h - specijalna projekcija u čast gosta

·         20h - THE BLACKCOAT’S DAUGHTER / FEBRUAR (Kanada/SAD)

·         22h - DEAREST SISTER / NAJDRAŽA SESTRA (Laos/Estonija/Francuska)

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Doživi berbu na Fruškoj gori kod Mačka

Iskusite čari berbe grožđa u Sremu, uz prave vinogradarske obroke i naravno tamburaše!

Avantura započinje ukrcavanjem u traktorske prikolice. Zemljanim atarskim putem stiže se do vinograda, potez Ružaš, koji se nalazi na samoj južnoj padini Fruške gore, gde je, između ostalog, zasađena i sorta grožđa Portugizer.

Po dolasku u vinograd, svi dobijaju makaze za berbu i zaštitne rukavice i kratke instrukcije kako se bere grožđe, i - berba može da počne!

Nakon sat vremena pravi se pauzu za pravi vinogradarski doručak! 

U predivnom prirodnom ambijentu vinograda, "na prljku" odnosno na otvorenoj vatri peče se slanina, kobasica i ostaleisremski specijaliteti. Ko želi, može sam da ispeče sebi doručak, a za onog ko ne želi ljubazno osoblje Mačkovog podruma je tu da pomogne.

Sledi nastavljak berbu, takmičinje u branju i proglašenje pobednike. Nakon toga održaće se  domaćinska sremačka gozba uz nezaobilazne tamburaše, baš kao što je Branko Radičević i opevao u svojoj pesmi:

  "Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu?"

Više informacija o prijavljivanju OVDE. 

Vinodeljstvo u ODPF "Radmilovacu"

Vinodeljstvo objedinjuje sve veštine vezane za vinovu lozu: vinogradarstvo, vinarstvo, podrumarstvo, veštine koje poseduje tehnolog. Nešto kao sve u jednom, kao kad vam sagrade kuću i daju ključ u ruke. Ovde je ipak u pitanju nešto pomalo složenije, što kao produkt daje bocu vina. Jedan od onih koji se bavio ovom plemenitom delatnošću bio je i Dobrica Ćosuć. 

Vinodeljstvo je i ime koje će se uskoro, u elektronskom obliku, pojaviti na vinskoj pozornici Srbiji.

Za prvo druženje sa Vinodeljstvom odabran je beogradski vinski put. Da li ste znali da je Beograd, pored Beča, jedini glavni grada u Evropi koji ima svoje vinograde i vinske podrume, u kojima se vina mogu i degustirati? Naime, ako krenete samo dvanaest kilometara nekadašnjim carigradskim drumom ka Vinči naći ćete mesto gde vino spava. Gročansko vinogorje pokriva brdovite predele nad obodima Dunava i proteže se duž plaža nekadašnjeg Panonskog mora. Ovde su vinovu lozu uzgajili još Rimljani. Ta vinska tradicija i danas je živa i zdrava.

 

Ogledno dobro Radmilovac, nalazi se u sastavu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Prostire se na 85 hektara, a na 15 se uzgaja čak 360 sorti vinove loze, klonova i varijeteta. Grožđe s oko polovine površine pod vinovom lozom koristi se za proizvodnju vina. a tu je i biblioteka sa dragocenim genetskim materijalom. 

Kapacitet podruma je 40 hiljada litara, a godišnje se proizvede oko 8 hiljada litara belog i 12-13 hiljada crvenog vina. Sa zalihama, u podrumu je uvek bar 30 hiljada litara vina, koje se prodaje u Radmilovcu, alo i u prodavnici u krugu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koje ćete lako prepoznati jer je u obliku velikog bureta.

 

Ovo ogledno dobro uzgaja i drugo voće na 13, 5 hektara, poput jabuka, bresaka, kajsija, trešanja  i šljiva, uz primenu najsavremenijih metoda (protivgradna mreža i zalivni sistem). Od bresaka se, takođe, spravlja vino. A od paradajza ukusan i zdrav džem začinjen cimetom, anisom, čilijem ili karanfilićem. Tu je i džem od šljiva sa čokoladom, rumom ili cimetom kao i slatko od besemenog belog grožđa. Radmilovac je igraonica vrednih i talentovanih ljudi.

 

Na ODPF "Radmilovacu" stvorene su 23 nove sorte vinove loze (15 stonih i 8 vinskih), 8 novih klonova vinove loze i jedna nova sorta breskve. 

 

 

 

 

Ono što sve odmah osvoji na prvi pogled je ambiciozni projekat "Mali Dunav",  te možete pratiti tok Dunava od izvora u Švarcvaldu do ušća u Crno more, kao i floru i faunu, koja nastanjuje njegovu vodu, ali i obale. Posetili smo akvarijum u kojem su ribice obilazile vinčanske figure. 

 

 

 

 

Onda nailazimo na prelepi ribljak, te ovde možete okušati i ribolovačka sreća u sportskom lovu na soma i šarana, od kojih pojedini kapitalci premašuju težinu od 10 kilograma. Saznaćete i mnogo tog o različitim tehnologijama gajenja riba, načinom mresta, videti robota koji hrani ribe. Prolazimo stazom na kojoj su sličice ribica, najstarije oznake hrišćanstva, a koje sad označavaju donatore koje prilože sredstva za realizaciju ove plemenite i poučne ideje. 

 

Tu je i zoo vrt, kornjače, a pripremeljen je i bazen za vidre. Prisetio sam se pisama koje sam često pisao dedi s namerom da na njegovom placu napravimo mini zoo vrt, a on mi se sve odobravao, ali nikako nismo kretali u realizaciju tog megalomanski isplaniranog projekta. Eto, trebale su godine da prođu, pa da neko ostvari moj dečački san. Petoro zaposlenih na čelu sa profesorom Zoranom Markovićem, uz pomoć studenta, napravili su ovde pravi raj. 

 

 

 

U koji pozivaju decu iz vrtića i škola da vide, uživaju i ponešto nauče. Svaki put kada posetim ovo ogledno dobro, toliko je toga novog urađeno, da se uvek zadivim, a nisam sklon lakom padanju u zanos. 

 

 

Tu je i muzej ribolovstva i muzej evolucije duge tri i po milijardi godina. Kako je tekao razvoj živih organizama, možete videti na ovom ostrvu evolucije. Društvo nam pravi i predstavnik TOS-a (Turističke organizacije Srbije). Nadajmo se da će i ova ugledna organizacija prepoznati atraktivnost ovog mesta, te dovoditi ovde domaće i strane goste na izlet, koji podrazumeva i degustaciju vina.

Prošli smo i pored  pčelinjaka,  pa se ovde mogu nabaviti i kvalitetni med i proizvodi od  meda. U okviru studenske razmene, dolazie i studenti iz inostranstva. Tu je i moderna meteorološka stanica i plastenici.

 

 

Sledila je poseta vinskom podrumu i podrumu sa rakijama, koji su odvojeni, u skladu sa propisima. I vino i rakija su spavali dubokim snom, pa smo gledali što manje da ih uznemiravamo. Samo smo pomilovali vnske bačve i sudove od inoksa.

 

Enološko pravilo propisuje da se može praviti onoliko vrsta vina koliko se ima sudova, jer svako bure drugačije diše i vino u njemu drugačije sazreva. Zašli smo i u vinsku arhivu, gde se od 2004. godine arhiviraju vina. Kolekcija broji više od  pet i po hiljada boca. 

 

Ovde se po vrlo povoljnim cenama mogu kupiti točena vina poput „Studensko crveno“ (koje u izdanju za 2016. dolazi kao kupaža 70 % prokupca i  30 % kaberne sovinjona), kao i čitava paleta vina, rakija, džemova, slatka i meda.

Važna napomena: za kupovinu studenskih vina, nija potreban indeks.

Kao organizaciona jedinica Poljoprivrednog fakulteta, Radmilovac je mesto za obrazovanje, za  naučno-istraživački rad, a mi smo ovde došli na jednodnevnu stručnu praksu, na vinski matine, što je podrazumevalo obilazak oglednog dobra, vinograda, vinskog podruma i vinske arhive, kao i degustaciju vina na kraju ovog, simpatičnog, brzopoteznog semestra.

Naši ljubazni domaćini iz Vinodeljstva, već su nam pripremili vina za degustaciju, ruski hleb, maslinovo ulje, paštetu od magulice i dve vrste valjevskog sira. U novembru se tradicionalno obeležava i proslavlja Dan mladog vina, kako je to već uobičajno u Francuskoj. U ovom podrumu spravlja se i radmilovački bermet,  zapravo ovdašnja varijanta čuvenog bermeta, vina u koji se dodaje četrdeset osam biljaka, osam voćnih sokova i propolis.

 

No, da se vratimo degustaciji, na kojoj smo, u prijatnom ambijentu, sedeći za masivnim drvenim okruglim stolom imali tu priliku i čast da probamo sledeća vina:

 

• „Emeritus“ 2015, rajnski rizling; ovaj večiti profesor sa 12,5 % Al, svež je i školski sortan, zlatno-žute boje i voćnih aroma,
• „Virino“ 2016, šardone, 12,5 Al, citrusne arome, tropsko viće,
• „Dositej“ 2015, sovinjon blan, 12,8 Al, prosvetiteljsko vino dosledno svojoj sorti, voćne arome, ogrozd,
• "Misteriju", 2015, crni burgundac (pino noar) boje rubina, kompleksnih voćkastih aroma, višnje, vanile, sa 12,8 Al,
• „Rektorsko“ vino“ 2015 (kaberne sovinjon) , sjajan sortni primer, voćkast, barikiran.

„Legat“ 2015 (merlo) nažalost je potrošen te ga nije bilo moguće probati.

Možete probati i medovinu, gorki liker, jabukovaču, breskovaču i  prvoklasan vinjak.

Na kraju da otkirjemo i "Misteriju"? Kako je i kada ovo ogledno dobro pripalo Poljoprivrednom fakultetu?

Desilo se to 1941. godine, po slovu testamenta darodavca, porodice Vučićević (Radmile i Milana) u kojem doslovno stoji:

“Poljsko imanje, navedeno pod tačkom 3, posle smrti moje žene Radmile ima da pripadne državi, odnosno Poljoprivrednom fakultetu Beogradskog univerziteta, za praktičnu nastavu u svim granama poljoprivrede… Ovo imanje nosiće ime: “Zadužbina Jevrosime, Sime i Milana Vukićevića”.