Nemanjina se valjala u nekim
čudnim maglama. Od Slavije ka glavnoj železničkoj
stanici u ostavci, podignutoj 1884. godine, kotrljali su se retki, jutarnji
tramvaji i autobusi. Retkim posmatračima delovali su isprano, kao propušteni
kroz Veniš.
Iznad njih se pomaljao bleda, aneminčna solarna kugla, nemoćna da
se izbori sa gustom, da je nasečeš k’o slaninicu, maglom. Oronula unutrašnjost,
nekada velelepne eklektične zgrade železničke stanice, podignute u simbiozi
neoklasicizma i neorenesanse, na prostoru Bare Venecije, ugostila je sanjive
jutarnje putnike i par profesionalnih spavača.
Temerin se nalazi u jugoistočnom
delu Bačke i naseljava ga oko 19 hiljada stanovnika. Ima najdužu ulicu u
Srbiji, Novosadsku ulicu dugu 12,5 kilometara. Ona je bila i stanica poštanskih
kočija, koje su pristizale iz Beča i išle dalje za Temišvar i Brašovan. Temerin
se prvi put spominje 1332. godine u papskoj priznanici o plaćenom porezu izdatoj
Laurentiju de Temeriju, župnom svešteniku. Bio je sastavni deo kraljevine
Ugarske do Mohačke bitke 1526. godine, kada podpada pod Otomansko carstvo. Oslobodivši
se od turske vlasti, Temerin je proglašen slobodnim gradom i dato mu je pravo
da održi četiri stočna vašara godišnje. Katolička crkva sagrađena je 1804, a škola 1835. godine. Grof
Šandor Sečenji finansirao je izgradnju vrlo raskošne palate, nazvane Kaštel, u
kojoj se danas smestio dom srednje tehničke škole. Okružen je Stаrim pаrkom,
koji se prostire nа površini od oko 20 jutаrа i od 1949. godine zaštićen je zakonom.
U Temerinu je 27. januara 1777. godine rođen Lukijan Mušicki, pisac, filozof i profesor
teologije, vladika i Vukov prijatelj, koji mu je dodao u azbuku slovo đ. Temerin
je i u prošlosti bio poznat po proizvodnji vina, a danas su najpoznatije
vinarije Vindulo, Adžić i Kabač.
Međunarodni festival vina spada
među najveće turističko-vinske manifestacije u Vojvodini i Srbiji, okuplja
vinare Panonske nizije i nekoliko hiljada posetilaca, ljubitelja vina. Od 2011.
godine je u sastavu je IPA programa Evropske Unije. Rekordan broj uzorak vina
iz 2010. godine (761), nažalost nije ove godine oboren.
Primljeno je na
ocenjivanje 625 uzoraka vina, od toga 272 belih, 94 roze, 201 crvenih, 21 šiler
(Schiller), 15 desertnih i 22 voćnih vina. Osim domaćih proizvođača učestvovali
su i vinari iz Mađarske, Slovačke, Rumunije, Moldavije, Bugarske, Hrvatske i
Slovenije. Vina je ocenjivalo čaš 76 članova žirija. Dodeljeno je 10 velikih
zlatnih, 113 zlatnih, 225 srebrnih i 190 bronzanih medalja i podeljeno 86
priznanja. Od deset velikih zlata tri su dodeljena za belo vino, jedno za roze
i pet za crveno vino.
I baš kada smo mi pristigli pred Sportski
centar u Temerinu, solarna kugla sa početka
teksta, kao da je primila vinsku transfuziju, doživela reanimaciju i zasijala zlatnim sjajem u
prajm tajmu ove vinske fešta. Na naše zadovoljstvo.
"da bi napravio dobar gulaš ili paprikaš moraš biti sadista", tvrdi, sa za njega nepoznatom strašću, moj drug Mića: "moraš da nateraš meso da ti preda svoju dušu".
Nakon registracije i
druženja sa organizatorima ove manifestacije, palinke-kajsijevače za
dobrodošlicu, bacili smo se na bačke mesne grickalice (bogate nezasićenim
holesterolom-ne mogu oči da se zasite!), koje je zamenio krompir paprikaš, koji
svoj neodoljiv šarm, po rečima jednog mog informisanog prijatelja, duguje
paprici iz Martonoša. Kako bismo savladali njegovu ljutinu, „gasili“ smo ga
salatom od kiselog kupusa i fruškim temerinskim hlebom. I sodom vodom.
U okviru prijema, predstavljena je i Srednja vinarska škola iz Budimpešte, koja se diči tradicijom dugom 115 godina. A onda ulazak u salu, sa izloženim
uzorcima, beskonačno dugi stolovi, na kojima vinske boce marširaju i šepure se,
a tu paradu uzbuđeno posmatraju mnogobrojna, zadivljena publika. Sve neodoljivo
podseća na bečki Muzikferajn za novaka.
Sve prefektno
naštimovano, poletno i razigrano, spremno za uživanje (ready to use). Tu su i muzičari i cveće i uvaženi
gosti. Osećate se kao deca kada otkriju
šarenu čaroliju kaleidoskopa. Znate, govorim o onom kineskom sokoćalu sa grčkim
imenom, koja doslovno označava "gledam lepe slike" (Kaleo – lep;
Eidos – lik, slika, izgled; Skopeo – gledam, posmatram).
U čovekovoj je prirodi, u
njegovim željama ugrađena je fascinascija raskošem, a ovde na temerinskoj
vinskoj rivijeri ona je mogla biti u potpunosti zadovoljena. Vinske boce behu
raspoređene kao reči u nekoj raskošnoj bajci sa veselim krajem. Sa dugačkih
stolova smešile su nam se mnogobrojne, maštovite etikete, ispisana na oba pisma koje upražnjavamo.Vinski
krešendo sortnog sastava, dostojan podstcaj za radoznale. Za otkrivanje, a ne
za potvrđivanje i utvrđivanje. Iskorak u novo i skriveno, tako izazovan posle
očekivanog, prepoznatljivog, vaskoliko razbijanje monotonije.
Pa, ovde, skoro
nijednu etiketu ne prepoznajem, konstatujem uzbuđeno. Nemam blagu predstavu šta
se iza njih krije, kakvi samo eksperimenti, kakvi prikriveni favoriti, možda
neke buduće Parkerove zvezde. No, posle par vina koje probam, sa zadovoljstvom
konstatujem, uz svu različitosti u vrstama i stilovima, jedno im je zajedničko:
posvećenost i entuzijazam. A to je dobar znak za dalji progres vinske scene Srbije. Mogle su
da se pazare i domaće pogačice sa čvarcima, a na izlazu iz hale, večno nezasite
je čekao „čimni“ kola. Prvo počačice i kolač, pa onda na put!
Bilo je ovo još jedno lepo vinsko
druženje, dokaz da vinske fešte nisu isključiva privilegija velikih gradova. Na
delu je vinska dispetrzija, vinska decentralizacija i mi to ne samo odobravamo nego
i podstičemo. Ako površno zavirimo u Hegelovu filozofiji apsolutnog idealizma,
i fokusiramo se na jedan od tri zakona dijalektike, zakon o prelaska kvantiteta
u kvalitet, ovoliki broj uzoraka dovodi do preobražaja, u novi, viši nivo,
koji će nužno iznedriti neka kvalitetna vina,
kojima vredi posvetiti više mesta i više prostora.
Ako je pitanje „Quo vadis?“,
odgovor je „Dobrim vinskim putem!“ Čestitke organizatorima, škrtim na najavama
i obećanjima, ali velikodušnim prilikom dobrodošlice, na uloženom trudu koji je
krunisan uspešnom manifestacijom sa porukom: Vidimo se, sigurno, dogodine!
Ili kao to što već reče gospodin Šandor Šnajder, na otvaranju festivala ovo je samo „generalna proba pred jubilarno XX izdanje Međunarodnog
januarskog sajma vina 2017. godine“
Organizator manifestacije:
Udruženje "Društvo prijatelja
bašte" iz Temerina (Temerini Kertbarátkör). Osnovano 1997 godine, okuplja
vinogradare, proizvođače sadnica i cveća, vrtlare, poljoprivredne proizvođače,
a od 2001. godine u okviru njega deluje i sekcija za ručne radove i negovanje
starih običaja „Boldog Gizela“. Ima više od 200 članova.
Mesto održavanja :
Sportski centar u Temerinu.
Vreme održavanja: subota,
23.01.2016. godine.
Dobitnici Velikih zlatnih medalja:
- U kategoriji belih vina: Tokai Brut pezsgő, Boranal Kft iz Sárospatak (HU), 96,00; Italijanski Rizling 2014, vinarije Šijački iz Banoštora, 95,20; Pinot Gris 2015, Hemijsko-tehnološka škola iz Subotice sa istim brojem bodova,
- Za roze vino Veliko zlato poneo je Ficher Parti Rozé iz 2015, Kökény és Fia Családi borászat iz Cegléd (HU), 94,60,
- Dobitnici velike zlatne medalje za crvena vina su: Alibernet barrique 2012, Palik Pincészet iz Nagypeszek (SK), 96,80; Cabernet Sauvignon „B“, Cabernet Sauvignon Villányi 2013, Fehér József, Paks (HU), 96; Prémium, Hajós-Bajai Cabernet 2012, Koch Csaba Villány (HU), 96; Sauvignon barrique 2012, Koch Csaba, Hajós (HU), 95,60; Cuvée barrique 2013, Fál József, Muzslya, 95,40; Cabernet Sauvignon 2011, Palik Pincészet iz Nagypeszek (SK), 94,17.
Нема коментара:
Постави коментар