Vino u Kineza

Jedno prijatno subotnje predvečerje (24 septembra) bilo je idealno vreme da se poseti Manakova kuća, sagrađena  1830. godine u stilu istočnjačko-balkanske arhitekture i tamo odsluša predavanje o vinima u staroj Kini, koju je održao direktor Instituta Konfucije, profesor dr. Radoslav Pušić

Vino, kao i druga alkoholna pića, tesno je povezano sa društvenim, religioznim, ekonomskim, umetničkim i drugim aspektima života Kine. Iz samog naziva za vino 酒 (ćju), koji je istovremeno i naziv za alkohol, vidi se da su Kinezi imali široki pogled na ulogu i značaj vina u starom kineskom društvu. Prvo alkoholno piće koje Kinezi pominju datira u 9000 godina pre nove ere. 

Iz brojnih istorijskih zapisa, vidimo da se vino u Kini može povezati kako sa pesnicima, slikarima, muzičarima, tako i sa alhemičarima i lekarima. Vino je korišćeno u religijsko-obredne, ceremonijalne i medicinske svrhe. No, bilo je onih koji su ovaj nektar zloupotrebljavali, da ne kažem, nemilice tamanili. To je, u drevnoj Kini, često poprimalo takve razmere, da je u određenim vremenskim periodima bilo i zabranjivano. 

Kroz tu široku lepezu raznolikoh veza, daju se naslutiti brojne zanimljivosti kineske kulturne i civilizacijske matrice. Tako je jedan kineski car najurio svog vinara jer je imao utisak da on svojim sjajnim vinima kvari njegove naslednike na prestolu. 

Prosečni kineski potrošač popije oko 1,15 litara vina godišnje. No, vizionarske statistike ukazuju da će se prosečna potražnja vina u Kini udvostručiti u idućih nekoliko godina. Najveći potrošači, po njima, su mladi ljudi iz bogatih familija; pola od njih su stari između 25 i 44 godina, a vino sagledavaju kao proizvod koji simboliše kulturu i luksuz. Kinezi pokazuju snažnu sklonost prema crvenim vinima, jer ta, crvena boja asocira na ljubav i zadovoljstvo.To je bio jedan od razloga zašto je kineska vlada počela da insistira na zdravstvenoj komponenti vinu, ako se ono konzumira umereno. 

Kinezi su, istoriski gledano, više bili skloni pravljenu alkoholnih pića od žitarica. Pa kako onda stoji sa idejom da se vino pravi od grožđa? Iako kineska tradicija proizvodnje vina seže čak 4600 godina unatrag, vinska kultura nije bila razvijena sve do nedavno. Osamdesetih godina dvadesetog veka počela su iz Francuske da pristižu prva strana vina, i pod tim uticajem počela je da se razvija i tamošnja proizvodnja vina. No,  produkcija vina je pretežito bila usmerena na izvoz sve do početaka ovog milenija, kada je ekonomski bum naglo povećao platežnu moć stanovništva, te se kultura ispijanja vina počela da se polagano širi kao elegantni, pa čak i „egzotični˝ običaj. Danas je Kina peta po proizvodnji, alii potrošnji vina u svetu. Ima li bilo kakve bojazni da bi mogla dospeti i na njeno čelo?

Danas se u Kini uzgajaju stotine vrsta grožđa, od kojih u proizvodnji belog vina dominiraju: šardone, italijanski rizling, traminac, sovinjon blan, semilon, beli rizling, a od crnih sorti: kaberne sovinjon, kaberne fran, muskat hamburg, crni pino, širaz... Vinogradi zauzimaju više od milion hektara, od kojih se velika većina nalazi severno od reke Jangcengjang, na krajnjem severozapadu države, među najvinorodnijim regionima Hebej, Šandong, Henan i Tianjin. Ali ono to im ne ide u prilog su nepovoljni klimatski uslovi, bilo u vidu vrućih leta i čestih pretnje monsuna ili pak ledenih zima.

Usprkos svim poteškoćama, kineska vina su sve priznatija u svetu, pa su nedavno, u probi vina naslepo, četiri vina iz kineske provincije Ningsije nadmoćno pobedila konkurenciju slične cenovne kategorije iz Francuske! Među vinarijama koje se osobito ističu po pohvalama i nagradama su Grace Vineyard i Silver Heights, pri čemu je potonja jedna od retkih kineskih vinarija na čijem čelu stoji žena. Iako je vinski turizam u Kini još u povojima, sve veći broj kineskih vinarija otvara svoja vrata za posetioce, nudeći i dodatne usluge poput noćenja, velnesa i konferencijskih objekata. Zato je, kažu upućeni, degustacija vina u Kini pravi ritual! 

Jedna od zanimljivijih, u toj ponudi, svakako je u Bodega Langes u Ćinhuangdaou, gde se grožđu i vinu puštaju Štrausovi valceri kako bi, kako vlasnik objašnjava, „bili pod utjecajem austrijske kulture˝. Ista vinarija u jesen organizuje festival berbe, prilikom koje se i sami posetioci mogu oprobati u gaženju grožđa i napraviti sopstveno vino.

 Na ovogodišnjim Dekanterovim nagradama za područje Azije (DAWA), Kina je trijumfovala sa čak 142 medalje, što je tri puta više nego prošle godine.

 

Što se tiče različitih ukusa, Kinezi vole voćna, mekša i manje „iritantna“ vina. Od crnih sorti preferiraju kaberne sovinjon, a od belih - šardone. Ne libe se ni da posegnu za sovinjonom blanom i rizlingom. Od vina koja se u Kini konzumiraju, 90% čini domaća proizvodnja. Među najpoznatijim kineskim vinima su: Dynasty, Great Wall i Changyu. Slede čileanska vina. Uvezena vina ne mogu se takmičiti s domaćim kada je u pitanju cena. No, ipak Kinezi popiju više vina iz Bordoa od Britanaca, koji su ranije bili glavne mušterije. Pa logično, rekli biste s obzirom na populaciju. 

 fotografija "Politika" 25. septembar 2016.

Nastavak priče ješ još zanimljiviji. Dobilja obrise dobrog vinskog krimića! U Srbiji se još nisu slegli komentari povodom namere Kineza da kupe Vršačke vinograde i cene koje je naša država predložila.

Kinezi su od 2010. godine, počeli da kupuju zamkove i vinograde po Francuskoj. Iako zapadnjacima nisu baš bili jasni povodi ovake najezde, cilj bogataša sa Dalekog istoka bio je da steknu statusni simbol i zadovolje potrebe žednog kineskog tržišta za kvalitetnim vinima. Pre svega zanimali su ih zamkovi srednje veličine u Bordou, za koje su, u proseku, bili spremni da izdvoje deset miliona evra. Kinezi, deluju da brzo prelome i donesu odluku, a često su razlozi takve odluke domaćinima neshvatljivi: prijatan krajolik, komforan zamak, često samo "ljubav na prvi pogled". U Kinu oni izvezu više od 80 % vina koja proizvedu na svojim imanjima u Francuskoj, a bocu vina tamo prodaju po ceni koja može da bude i do deset puta viša nego u Evropi. Kinezi sve češće zapošljavaju francuske vinare i lokalne stručnjake za proizvodnju vina. 

Smatra se da danas Kinezi poseduju nekih 1,3 % od ukupno oko 7.400 zamkova koliko postoji u regionu Bordoa. Komunistička partija Kine je u okviru istrage korupcije u svojim redovima otkrila da su milioni evra vladinih para nelegalno izvučeni za kupovinu 14 francuskih zamkova.

Posle ovog zanimljivog predavanja, nažalost nismo se okrepili kineskim vinima. Izbor je pao na tradicionalnu rakiju od pirinča. U svakom slučaju je bilo poučno.