Tošino vinsko sokače

A na dan bezbedosti ako se sete sete se..

A neko se setilo i napravio Tošino vinsko sokače. Première, pa sa srećom bilo!

Organizator je na umu imao predstavljanje malih, zanatskih, autorskih vina i sireva načičkanih u jednoj vinskoj ulici. Biće ovo jedinstvena prilika da probate vina i čalabrcnete pokoji sir iz svih krajeva Srbije na jednom mestu.

Ciljna grupa je vinska publika i to pre svega sa Novog Beograda, iz Zemuna i sa Bežanije, ali i svi drugi iz drugih delova grada i šire.

Ideja je da se u maloj ulici pod otvorenim nebom publici predoče najautentičnija vina i sirevi.

Najavljeni su neki od učesnici: Vinski podrum Rakićević iz Lukarevine, Vinarija Todorović,  Vinarija Đorđe, Izba Jovanović, Vinarija Veličković iz Banje kod Aranđelovca, Vinarija Komuna, Podrum Milojević, Vinarija 45 paralela, Vinarija Vilimonović iz Levača, Vinarije Pantić podno Kosmaja, Tanića pimnice,
Vinarija Stanimirović iz Jabuke, Podrum Čolaković ...

Vinarija Stanimirović iz Jabuke kraj Pančeva.

Podrum Čolaković iz Dobanovaca (u čijem je dovođenju WineJour posredovao) proizvodi odlične rakije, vino, med, suhomesnate proizvode.

 

Za sireve će, između ostalih, pobrinuti: Gazdinstvo Emila Kenjeresa iz mesta Male Pijace nadomak Kanjiže, Belgrader, Zlatni sir sa Tare... 

Gazdinstvo Emila Kenjeresa

Na štandu vinarije Todorović, ovčiji-kravlji  sir Gejz Peter po švajcarskom receptu.

 

Da ne zaboravimo bilo je i muzike i to fine, diskretne koja na uvo ulazi...

A da ne idete bez neophodnog predznanja da li slučajno znate otkud Tošinom bunaru to ime?

U XIX veku u Zemunu je živeo grčki trgovac stokom, Teodor Apostolović Toša (1745.- 1810.), predsednik Zemunske crkvene opštine, koji je muku je mučio s očinjim vidom. A za jednog trgovca, koji barata s novcem to je golem problem. Na zemunskim padnama prostorali su se njegovi blagorodni vinogradi.

Jedne noći usnio je san da na svom imanju treba da iskopa bunar...  U snu mu se javi Sveti Nikola s porukom da baš tu pokraj njegovih vinograda protiče lekovita voda:

„Tošo, sine, izađi na Bežanijsku kosu i ponesi jedno prazno bure od dva akova, pa ga spusti tamo niz brdo. Gde ono stane, kupi tu zemlju i iskopaj u njoj jedan bunar, pa zasadi oko njega drveće i umivaj oči tom vodom da povratiš sebi vid.“

Sledećeg jutra, po preporuci, ode Toše na vrh svog imanja i niz njega pusti bure.Tamo gde se ono zaustavilo (a beše to mesto gde se danas nalazi Studenjak ili kafana prekoputa) iskopa bunar i progleda! To mesto postalo je omiljeno izletište Zemunaca, ali i došljaka. Tu se nalazila i Trošarina, mesto gde su seljaci koji su se zaputili na zemunsku pijacu, plaćali taksu.

Od tada ova ulica, podno lesne zarani, gde je nekada prolazio jedini drum za sela Bežaniju, Surčin, a i danas vodi put do ovih mesta, po njemu nosi ime. I nije ga menjala, kao što devojka odeću presvlači, osim u nuždi i pod moranje (za vreme II svetskog rata zvala se Geringova).  

A šta je bilo sa Tošom? 

Neposredno pred smrt, Toša je ovo imanje poklonio crkvi, a bunar je posle rata zatrpan.

Mene samo buni jedna stvar:  Što nije odmah pio vino iz svojih vinograda,  progledao bi još bolje. Ali, njegovu grešku možete vi da ispravite. U subotu...

Adesa: Tošin bunar 148 (ugao sa Pariske komune)

Vreme:  subota 13. maj од 16:00 до 21:00

Vremenska prognoza:  30 stepeni tako da ce vreme biti divno.

Ulaznice: su 500 dinara čase se iznajmljuje po ceni od 300 dinara