Mali podrum Gajić je jedna od
najstarijih vinarija u Župi, stara 103 godina. Nalazi se u u selu Gornje Zleginje
u opštini Aleksandrovac. Kada se rodio deda, zasadili su vinograd. Danas u
vinogradu radi tri generacije Gajića (Ljubomir,
Saša i Mihajlo).
Poseduju dva hektara i uzgajaju prokupac i merlo. Grožđe se
bere dvaput; prvi put za vino, drugi za rakiju. Godišnja proizvodnja vina je
oko 5000 boca.
U šourumu na Zemunskom keju
krenuli smo od rozea Svitanje, kupaže prokupca i merloa. Vitez, čistokrvni
prokupac vrenje doživljava u drvenim bačvama od 3000—5000 l. Saša kaže da je u
pitanju sistem delastaž pri kome je komina dole, a vino gore. Od 2016. dolaze
nove, redizajnirane etikete.
Probali smo i Viteza iz 2015 koji
je u velikim hrastovim bačvama proveo 18 meseci, za razliku od potonjeg koji je
u njima bio samo tri meseca.
I saznali kako vino usuto u mali ćupčić od
keramike zviži.
I kako se razlikuje zvižduk prve, druge i treće čaše.
Saša nam
je, potom, ispričao i zanimljivu priču o prokupcu iz 2014. i jednom besnom Francuzu.
Svi pamtimo 2014. godinu kao baskuznu,
sa previše kiša i poplava. I Gajićima nije bila laka, možda najteža u
dosadašnjem radu, te su od svog zasada
ubrali samo 25%. No, Vitez 2014 od takvog i tolikog grožđa na vršačkom
Vinofestu je dobio zlatnu medalju.
Tada se pojavio jedan Francuz s željom da
celokupnu proizvodnju te godine otkupi. Došao je u vinariju i odmah sve
islpatio. Jedino nije želeo bilo kakve etikete na vinskim bocama.
Pokazao je interesovanje da sa
njegovim Mercedesom odu u vinograd. No, na insistiranje Gajićevih otišli su kako
se i ide traktorom. Gost je bio zadivljen, ali je imao jedan čudan zahtev.
Pokazao je na jedan čokot i zatražio da mu ga prodaju. Ponudio je 500 evra.
Domaćini su se našli u čudu, a potom mu objasnili da se to tako ne radi.
Pomislio je da će biti bolje ako poveća ulog i
izvadio hiljadu evra. Domaćini su mu reki da nije stvar u novcu već u
principu i da su svakom čokotu posvetili najveću pažnju i negu.
Besno se
okrenuo, došao do kola, ne ulazeći u kuću a na Sašino pitanje šta nije u redu
odgovorio je da mu je čokot bio potreban za analizu, kako bi se uverio u njegovu
starost, što bi odmah podiglo cenu vina.
S našim prijateljem iz Danske,
Mortenom Kvistgaardom ćaskali smo o potencijalima i konkurentnosti prokupca na
globalnom tržištu i konstatovali neophodnost postojanja tela koje bi propisalo
regulativu o načinima i striktnim procedurama gajenja vinove loze, prerade i
skladištenja vina od ove naše autohtone vinske sorte. Osvrnuvši se na etikete,
naš danski gost ju je uporedio s koricama knjige, uz zapažanje da mnogi knjigu
kupuju zbog etikete. Kod vina je stvar pomalo drugačija. To pali prvi put. A
onda je presudno ono što je u boci, na nosu i u ustima.
Mali podrum Gajuć pored vina
proizvodi i rakije: komovicu, šljivovicu, lozovaču, dunovaču, drenovaču, višnjevaču...
Tako u arhivi imaju lozu iz 1989, šljivu iz 1990 i dunju iz 1993. Mnogi
radoznali namernici namere se da ih i probaju ali oni niti su na prodaju, niti
imaju cenu da mogu da se kupe.
Нема коментара:
Постави коментар