Wine Jam 20 - Young Guns

Jubilarni dvadeseti po redu Wine Jam vratio se na mesto prvobitnog zločina. U Savamalu. Ovo izdanje WJ bilo je posvećeno mladim revolverašima vinske scene Srbije.  Ime duguje kultnom filmu iz  1988. godine - Mladi revolveraši (Young Guns). 

U kojem je Čarli Šin bio još relativno u upotrebljivom stanju. Da se držao vina takav bi i ostao, ali zavede ga život i odvede na Stranputicu. Da ne zaboravim, kasnije, i nju smo probali. I pokušali da kumujemo jednom ružičastom čedu, od prokupca grožđa. Dok nas je sa strane šacovala Merlinka. 

 

Sa zidova su nas posmatrale glamur-demonske maske (ko je zaboravio svoju), krila anđela su nas pozivale u king-size krevet i leteće stolice. Bila je to parada artista i modela, pa i vinskih revolveraša.  Jer, tako je lepo biti drugačiji i samo svoj! 

 

Dakle ovi naši vinski kauboji izneli su na šankove simpatičnog saluna Ben Akiba vinsko naoružanje i redenike vinske municije. Vinski dvoboj je mogao da otpočne! Nema šale! No, nikako ne treba da vas zavara taj naziv mlade. Da, većina ovih vinara je mladolika, ali ne bez iskustva, o čemu su govorila i vina koja su bila predstavljena vinskoj publici. 

Mogla su da se probaju vina sledećih vinarija: Bogunović, Chichateau, Čaša vina i priča, Čokot, Đorđe, Izba Jovanović, Milojević, Rakićević, Rašković, Živković, Todorović, Tošići, Vilimonović i Vimmid. Bilo je tu internacionalnih sorti, ali i onog nasušnog – autohtonog.   

 

Po preporuci imenjaka, koji je već pakovao vreću za spavanje po Veroni, probao sam odličan merlo Izbe Jovanović. Ovu izbu (stara slovenska reč za podrum) sa entuzijazmom i posvećenošću vode Adriana i Ivan. Provukla se tu i poneka dobra rakijica, šljiva ali i loza od crne tamjanike, uz hrskavi baget i čašicu razgovora. Ispucli smo se načisto... 

 

I tako dok odlazim iz Savamale, ulicom Braće Krsmanović jezde teretne krstarice i putnički busevi ne hajući za projekat Beograd na vodi. U parku kod autobuske stanice, migranti (koji nisu više u modi i žiži medija) sa plavim UNHCR-ovim rančevima znatiželjno gledaju dve sirijske devojčice kako jedna drugoj bezbrižno dobacuju loptu. Jedno sasvim obično, a opet tako posebno veče. Možda zbog dobrog vina. Ili dobrog društva. Možda i jedno i drugo! Biće!  

 

Balkan Wine Expo 2016- Preseko me proseko

VINSKE DETONACIJE IZ CROWNE PLAZA BELGRADE

sve što ste hteli da priupitate o proseku, a niste se zasad usudili...

Ne, nije bio ovo arililililili! Miris poljskog cveća, izmigoljio se i iz pukotina beogradskog betona kao da je nagoveštavao našu današnju temu. Kako je samo znao? Bila je ovo parada vinskih mehurića!

Detonacije koje su se, u pravilnim razmacima, širile iz pravca Crowne Plaza Belgrade hotela nikako nisu bile posledica napada sumanutih terorista.

Naprotiv, ti prasci su bili pampurski, vinski, hedonistički i oni su bili usmereni samo da napadnu nepca okupljenih vinoljubaca. Naravno, indirektno....

Njihovo iskakanje iz boca, oslobađalo je čaroliju mehurića koja se krila iza spektra proseka, koje smo imali priliku da probamo. Brut, suvi i ekstra suvi....DOC i DOCG.

 

Kao posledica te aktivnosti, dolazilo je do spontane salve smeha, kao manifestacije dobrog raspoloženja.

Po treći put Balkan Wine Expo predstavio se ovdašnjoj vinskoj publici prvog aprila. Ovaj put na izmenjenoj lokaciji u hotelu Crowne Plaza u Beogradu. Balkan Wine Expo organizuje Konzorcijum Vino i ukusi Italije i izdavačka kuća Pilot Green u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika, a pod pokroviteljstvom Italijanske ambasade u Beogradu.   

Konzorcijum za zaštitu geografskog porekla proseka (Consorzio di Tutela della Denominazione di Origine Controlatta Prosecco), izložio je vinske eksponate 32 vinara iz regija Pijamont, Lombardija, Treneto Alto Adiđe, Veneto, Fruli, Marke, Toskana, Abruco, Bazilikata, Pulja i Sardinija. Suma sumarum trista vinskih etiketa potvrdila su imidž koja italijanska vina već imaju u Srbiji. Logo Konzorcijuma proseka prikazuje Sunce koje okružuje 9 vinskih čaša, a koje predstavljaju okruge u kojima se proizvodi DOC proseko. 

 

 

Pored izložbenog dela održan je i seminar sa degustacijom vina, ovaj put proseka-Proseko D.O.C. i njegova teritorija. Seminar je otvorila naša vinska dama, podpresednica Asocijacije somelije(r)a Srbije i somelije(r) Đurđa Katić, kroz efektnu i slikovitu prezentaciju umešno nas je vodio  gospodin Andreja Batistela, predstavnik Konzorcijuma proizvođača proseka, a dirigentsku palicu kroz penušavu simfoniju preuzeo je somelije(r) Master Class A.I.S. i novinar Bartolomeo Roberto Lepori i uspešno nas proveo kroz čaroliju vinskih mehurića koji su dolazili iz deset probranih etiketa proseko vina. 

Iako u izvozu proseka učestvujemo sa simboličnih 0,06 % (GB 35,1  %, USA 17,4  %, D 16,7 %) Italijani nisu štedeli truda da nam predoče čaroliju njihovih mehurića. Proseko to je vino, ali i teritorija, čak i ime jednog sela. Veruje se da se ovo vino proizvodilo i za vreme Rimljana, prvi put  pominje se 1382. godine, a sigurnih dokaza imamo za XVI vek. 17. jula 2009. godine DOC proseko je geografski definisan u devet okruga. Ovo vino svoju svežinu pre svega duguje klimatskim uslovima, koje čine zaleđe Dolomitskih planina i Jadransko more. Proizvodi se po dve metode; klasicnom, ali cesce šarmat ili tank metodom, koja podrazumeva da se druga fermantacija obavlja u čeličnim tankovima pod pritiskom (autoklava). Cilj je da se to je više moguće očuvaju sortne karakteristike i voćne arome. Većina  proseka zato ima izražene voćne arome sa notama citrusa, breskve, kajsije,jabuke ili cvetne (poljsko cveće). Ostale karakteristike su svežina, svetla žutkasto-zelenlasta boja, jednostavnost i elegancija. Ako vam neko ponudi proseko stariji od dve godine, slobodno ga ignorišite! Ćorava su to posla!

Proseko može biti blago (frizante) ili normalno gaziran (spumante). Glavna razlika između ova dva penušavca je u pritisku u boci, koji kod spumantea iznosi minimalno 3,5 bara, dok je kod frizantea taj pritisak na 1.0 do 2.5 bara. 

 

 

Prosek se proizvodi na 20 hiljada  hektara od sorte grožđa glera kojeg u proseku mora biti bar 85 %. Ostatak su druge autohtone, ali i internacionalne sorte. Glera se do proleća 2010. godine nazivala proseko, a onda je odlučeno da se ovaj naziv koristi isključivo za ovaj stil vina. Ako se doda pereira vino će biti harmoničnije, a kada je u pitanju bjanketa biće mekše. Ovo vino, koje se na tršištu pojavljuje u 356 izdanja, proizvodi tačno 1201 vinarskih kuća.

 

 

Proseko možemo podeliti po količini rezidualnog šećera i to:

• do 12 %- Brut
• od 12-17 % - Extra dry
• od 17-32 % - Dry (suv-naziv koji može da zbuni)

Svaka boca pprosek DOC ima državnu oznaku (markicu) koja garantuje za sadržaj koji se nalazi u njoj. 

 

A sada idemo na praktični penušavi deo:

1. CANTINA COLLI DEL SOLIGO – PROSECCO D.O.C. TREVISO BRUT -ovaj penušavac dolazi nam iz Treviza. Stoprocentna glera. Po hektaru je zasađeno 3500 - 4000 čokota. Vinogradi su na 500 metara nadmorske visine. Sedamsto proizvođača ubere 1500 tona grožđa u septembru, a flašira posle pedeset dana. Imamo posla sa žute-zelenkastim vinom, koje miris duguje poljskom cveću, krušci i jabuci. Kiselina 6,1 grama po litru.
2. BORGO MOLINO – MOTIVO PROSECCO D.O.C. BRUT -ovaj proseko nam dolazi sa same granice između brut i extra dry vina. Prijatne slatkoće ( 10 gr/l), dobre kiselost (6,2 gr/l), a proizvede se svega 2500 boca godišnje. Vino bledo žute boje, sa aromama žute jabuke i cveta breskve.
3. SAN SIMONE DI BRISOTTO – PERLAE NAONIS PROSECCO D.O.C. MILLESIMATO BRUT -stiže nam iz Friulija, iz vinograda koji po hektaru ima 3500 čokota, a koji iznedri 10 tona grožđa. Četvrtu generaciju vinogradara čine tri brata, koji su vinograd opremili i sa IC senzorima. Vino se pravi od grožđa istog godišta. Posle berbe fermentiše oko četrdesetak dana u tanku na temperaturama 14 - 16° C, dok pritisak ne dosegne šest bara. Tada se fermentacija blokira na 8 - 10° C i ostaje u kontaktu sa kvascima tri meseca. Nakon toga filtrira se i flašira. Vino od čistokrvne glere, bledo žuto, sa aromama bagremovog cveta, agruma, kajsija i jabuka. Zaostalog šećera ima 9 gr/l.
4. CANTINA SOCIALE MONTELLIANA E DEI COLLI ASOLANI – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - ovaj proseko dolazi nam kao posledica udruženog rada 400 vinara, koji proizvode čak 46 različitih vina (od toga 19 penušavih). To ne čudi, ako uzmemo u obzir da raspolažu sa 600 hektara vinograda, sa kojih uberu oko 6500 tona grožđa. Vino od 90-95 % glere, dok ostatak čine šardone i sivi pino, sa 15 g/l šećera i 5,8 g/l kiselina. Odlično aperativno vino.
5. VAL D’OCA – PROSECCO D.O.C. EXTRA DRY ARGENTO -impresivnih 28 linija proizvodnje, koje uključuju i DOC I DOCG oznake. Tri seoceta podno Alpa godišnje uberu oko 12 hiljada tona grožđa sa 612 hektara. Više od polovine, čine zasadi glere. Ovo penušavo vino odlikuje visok stepen kiselina (16,5 g/l) i blaga mineralnost. Iz čaše dopiru mirisi cveća, jabuka i krušaka.
6. VINICOLA SERENA – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - do 1990. godine ovde su se proizvodila isključivo rinfuzna vina. Proseko od 100 % glere, sa 15 g/l šećera. Živahno vino sa kontinuitetom. Sveže, sa lepim kiselinama i aromama jabuka Golden Delicious (Zlatni Delišes) i cveća belog bagrema.
7. CA DI RAJO – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY -ovaj proseko superiore, mineralan po karakteru sa 6,3 g/l kiselina i 17 g/l šećera, sa aromama poljskog cveća, jabuka, krušaka i agruma (limun, čak grejp). Harmonično i zarazno pitko. Naš vodič kroz svet proseka, Roberto Lepori, upario bi ga sa cvetom tikve punjenim mocarelom i grilovanim povrćem. Bludnik!
8. LA MARCA VINI E SPUMANTI – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - godine 1968. petsto proizvođača udružilo se u kooperativu. Kod nas bi se tako veliki broj individua začas posvađao i raskantao. Šta je sa tim tradicionalnim italijanskim temperamentom? A šta su oni uradili. Stvorili su sedam vina sa DOCG i deset sa DOC etiketom! Proizvode i izuzetan šardone i merlo. Mi smo probali vino od 90-100 % glere, koja fermentiše svega tridesetak dana. Sveže i poletno sa  17 %  šećera.
9. CANTINA DI RAUSCEDO – PROSECCO D.O.C. EXTRA DRY - pre 60 godina 400 proizvođača udružilo je posede i rad, nekoliko kilometara od morskoga plavog žala, zaklonjeno moćnim Dolomitima. A sve zarad proizvodnje osam penušavih vina. Što, uporno, čine do dana današnjeg. A mi smo probali 100 %  gleru, sa 15 gr/l zaostalog šećera. Vino žuto-zelenkaste boje i tipične sortne arome.
10. PALADIN – PROSECCO D.OC. DRY -ovo vino nam dolazi iz istočnog Veneta. Iz vinograda koji se prosežu na sto hektara, ali od toga, samo deset se korisiti za proizvodnju proseka. Godinšnje flaširaju 200 hiljada boca. Ovo vina fermentiše na 16° C , a ovaj proces se zaustavlja polovinom novembra, da bi se dodalo 10 % šire glere. Tako im se navrzlo! Ovo vino koje čine 85 % glere i 15 %  belog pinoa, elegantno je i nadasve harmonično. Sadrži 20 gr/l šećera.

Posle, sa pažnjom odslušanog i upijenog proseko seminara, vratili smo se, puni impresija, u izložbeni salon. Dakako, pored proseka, bilo je tu i mirnih vina-belih, roze i crvenih; za svaki ukus ponešto.

Kao i obično, na sličnim manifestacijama, bilo je više vina, nego što se moglo postići. Provukao se tu i poneki barolčić, amarončić, neka lepa internacionalna kupaža. Vinske đakonije! 

Večna vinska nepravda. Nije čovek savršen, niti svemoguć. Ne može koliko bi hteo...želeo...

 

Kako sam bio poprilično tanak sa vremenom (curi kao pesak!), izvojio bih Velenosi Ludi 2010, Velenosi Rosso Piceno Superiore Roggio del Filare 2009 ... i na kraju jedno desertno, muskatno, belo-Serenade (Kallerei Kaltern Caldaro)

 

 

Do sledeće godine: „Živeli!“

 

P.S. Za one, nadam se retke, koji nisu bili na Balkan Wine Expu 2015 evo linka.l

Matine kod Tintora-Vinarija Rnjak i ostatak sveta

Dobro je kad čovek ima brižne prijatelje. Pomislili su da sam malo preterao sa filmovima:

„Šta gledaš tolike filmove, ispašće ti oči, dobićeš hemoroide, trebaće ti dekubitna fotelja.“ 

Možda, imaju ljudi pravo. Što je mnogo mnogo je. 

Moram da uzmem kapi za oči, one vinske- koje se konzumiraju oralno. Ubi me ovaj FEST! 

Zato sam se, u pauzi između dve projekcije, zaputio kod Tintora, u moj rodni grad, u vinski dućan u senci Gardoša i neposrednoj blizini moćnog Dunava. Na dnevnu dozu optimizma. Bazični deo podrazumevao je probu vina mlade Vinarije Rnjak. Evo izveštaja vašeg tajnog agenta Bahusa!

 

 

Vinarija Rnjak predstavila nam se sa vinima iz prošle godine. Njihova vinska selekcija, za sada, se sastoji od tri vina; dva bela: sovinjon i šardone (tipični sortni predstavnici) i vrlo zanimljivog rozea, kupaže muskat hamburga, pino noara i rajnskog rizlinga (6:3:1). Na ovogodišnjem Beowineu ova mlada vinarija iz Gudurice, pokraj Vršca, dobila je zlatnu medalju za sovunjon, a bronzanu za šardone. Etikete za vina su već pripremljene, a od novih vina planira se merlo i kaberne, kao i njihova međusobna kombinacija. 

 

Onda smo svratili do Šablija (Chablis) na severu Francuske u istoimeni, pitoreskni gradić. Domaćice su se već uveliko vraćale sa zemunskog pijaca i sa čuđenjem i blagim negodovanjem posmatrale ovaj, veseli, vinski skup. A među nama je bio i jedan Sirijac, rođen u Libanu, odrastao u Maroku, koji se selio od Švajcarske, preko Francuske i Amerike, da bi se poslednjih desetak godina skrasio kod nas. Zna čovek da odabere! Ime je dobio po zvezdi Danici, te je tako brzopotezno prekršten u Danka. A onda smo malko skrenuli do Portugalije. 

Portugalska vinarija Quanta Terra predstavila nam se sa belim i crvenim pitomcima. Vinarija se nalazi u mestu Alijo, regije Douro. Belo suvo vino Quanta Terra Grande Reserva Branco iz 2009, po sortnom sastavu je kombinacija: Gouveio i Viosinho, sa 14,5 % alkohola. Vino je odležalo u baruku, tamno je žute boje, kremasto, mineralno po karakteru, a trenutno je poniženo po ceni. 

Crvenu ekipu predvodilo je vino Campolargo "Calda Bordalesa" Tinto 2009 simpatična kupaža kaberne, merloa i pti verdoa. Potom se pojavio Budimirom Projekat X (prokupac, merlo, kaberne, pino noar). Našao se tu i poneki tokajac za desert, a onda se raziđosmo.  Da bismo se ponovo susreli.