Balkan Wine Expo 2016- Preseko me proseko

VINSKE DETONACIJE IZ CROWNE PLAZA BELGRADE

sve što ste hteli da priupitate o proseku, a niste se zasad usudili...

Ne, nije bio ovo arililililili! Miris poljskog cveća, izmigoljio se i iz pukotina beogradskog betona kao da je nagoveštavao našu današnju temu. Kako je samo znao? Bila je ovo parada vinskih mehurića!

Detonacije koje su se, u pravilnim razmacima, širile iz pravca Crowne Plaza Belgrade hotela nikako nisu bile posledica napada sumanutih terorista.

Naprotiv, ti prasci su bili pampurski, vinski, hedonistički i oni su bili usmereni samo da napadnu nepca okupljenih vinoljubaca. Naravno, indirektno....

Njihovo iskakanje iz boca, oslobađalo je čaroliju mehurića koja se krila iza spektra proseka, koje smo imali priliku da probamo. Brut, suvi i ekstra suvi....DOC i DOCG.

 

Kao posledica te aktivnosti, dolazilo je do spontane salve smeha, kao manifestacije dobrog raspoloženja.

Po treći put Balkan Wine Expo predstavio se ovdašnjoj vinskoj publici prvog aprila. Ovaj put na izmenjenoj lokaciji u hotelu Crowne Plaza u Beogradu. Balkan Wine Expo organizuje Konzorcijum Vino i ukusi Italije i izdavačka kuća Pilot Green u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika, a pod pokroviteljstvom Italijanske ambasade u Beogradu.   

Konzorcijum za zaštitu geografskog porekla proseka (Consorzio di Tutela della Denominazione di Origine Controlatta Prosecco), izložio je vinske eksponate 32 vinara iz regija Pijamont, Lombardija, Treneto Alto Adiđe, Veneto, Fruli, Marke, Toskana, Abruco, Bazilikata, Pulja i Sardinija. Suma sumarum trista vinskih etiketa potvrdila su imidž koja italijanska vina već imaju u Srbiji. Logo Konzorcijuma proseka prikazuje Sunce koje okružuje 9 vinskih čaša, a koje predstavljaju okruge u kojima se proizvodi DOC proseko. 

 

 

Pored izložbenog dela održan je i seminar sa degustacijom vina, ovaj put proseka-Proseko D.O.C. i njegova teritorija. Seminar je otvorila naša vinska dama, podpresednica Asocijacije somelije(r)a Srbije i somelije(r) Đurđa Katić, kroz efektnu i slikovitu prezentaciju umešno nas je vodio  gospodin Andreja Batistela, predstavnik Konzorcijuma proizvođača proseka, a dirigentsku palicu kroz penušavu simfoniju preuzeo je somelije(r) Master Class A.I.S. i novinar Bartolomeo Roberto Lepori i uspešno nas proveo kroz čaroliju vinskih mehurića koji su dolazili iz deset probranih etiketa proseko vina. 

Iako u izvozu proseka učestvujemo sa simboličnih 0,06 % (GB 35,1  %, USA 17,4  %, D 16,7 %) Italijani nisu štedeli truda da nam predoče čaroliju njihovih mehurića. Proseko to je vino, ali i teritorija, čak i ime jednog sela. Veruje se da se ovo vino proizvodilo i za vreme Rimljana, prvi put  pominje se 1382. godine, a sigurnih dokaza imamo za XVI vek. 17. jula 2009. godine DOC proseko je geografski definisan u devet okruga. Ovo vino svoju svežinu pre svega duguje klimatskim uslovima, koje čine zaleđe Dolomitskih planina i Jadransko more. Proizvodi se po dve metode; klasicnom, ali cesce šarmat ili tank metodom, koja podrazumeva da se druga fermantacija obavlja u čeličnim tankovima pod pritiskom (autoklava). Cilj je da se to je više moguće očuvaju sortne karakteristike i voćne arome. Većina  proseka zato ima izražene voćne arome sa notama citrusa, breskve, kajsije,jabuke ili cvetne (poljsko cveće). Ostale karakteristike su svežina, svetla žutkasto-zelenlasta boja, jednostavnost i elegancija. Ako vam neko ponudi proseko stariji od dve godine, slobodno ga ignorišite! Ćorava su to posla!

Proseko može biti blago (frizante) ili normalno gaziran (spumante). Glavna razlika između ova dva penušavca je u pritisku u boci, koji kod spumantea iznosi minimalno 3,5 bara, dok je kod frizantea taj pritisak na 1.0 do 2.5 bara. 

 

 

Prosek se proizvodi na 20 hiljada  hektara od sorte grožđa glera kojeg u proseku mora biti bar 85 %. Ostatak su druge autohtone, ali i internacionalne sorte. Glera se do proleća 2010. godine nazivala proseko, a onda je odlučeno da se ovaj naziv koristi isključivo za ovaj stil vina. Ako se doda pereira vino će biti harmoničnije, a kada je u pitanju bjanketa biće mekše. Ovo vino, koje se na tršištu pojavljuje u 356 izdanja, proizvodi tačno 1201 vinarskih kuća.

 

 

Proseko možemo podeliti po količini rezidualnog šećera i to:

• do 12 %- Brut
• od 12-17 % - Extra dry
• od 17-32 % - Dry (suv-naziv koji može da zbuni)

Svaka boca pprosek DOC ima državnu oznaku (markicu) koja garantuje za sadržaj koji se nalazi u njoj. 

 

A sada idemo na praktični penušavi deo:

1. CANTINA COLLI DEL SOLIGO – PROSECCO D.O.C. TREVISO BRUT -ovaj penušavac dolazi nam iz Treviza. Stoprocentna glera. Po hektaru je zasađeno 3500 - 4000 čokota. Vinogradi su na 500 metara nadmorske visine. Sedamsto proizvođača ubere 1500 tona grožđa u septembru, a flašira posle pedeset dana. Imamo posla sa žute-zelenkastim vinom, koje miris duguje poljskom cveću, krušci i jabuci. Kiselina 6,1 grama po litru.
2. BORGO MOLINO – MOTIVO PROSECCO D.O.C. BRUT -ovaj proseko nam dolazi sa same granice između brut i extra dry vina. Prijatne slatkoće ( 10 gr/l), dobre kiselost (6,2 gr/l), a proizvede se svega 2500 boca godišnje. Vino bledo žute boje, sa aromama žute jabuke i cveta breskve.
3. SAN SIMONE DI BRISOTTO – PERLAE NAONIS PROSECCO D.O.C. MILLESIMATO BRUT -stiže nam iz Friulija, iz vinograda koji po hektaru ima 3500 čokota, a koji iznedri 10 tona grožđa. Četvrtu generaciju vinogradara čine tri brata, koji su vinograd opremili i sa IC senzorima. Vino se pravi od grožđa istog godišta. Posle berbe fermentiše oko četrdesetak dana u tanku na temperaturama 14 - 16° C, dok pritisak ne dosegne šest bara. Tada se fermentacija blokira na 8 - 10° C i ostaje u kontaktu sa kvascima tri meseca. Nakon toga filtrira se i flašira. Vino od čistokrvne glere, bledo žuto, sa aromama bagremovog cveta, agruma, kajsija i jabuka. Zaostalog šećera ima 9 gr/l.
4. CANTINA SOCIALE MONTELLIANA E DEI COLLI ASOLANI – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - ovaj proseko dolazi nam kao posledica udruženog rada 400 vinara, koji proizvode čak 46 različitih vina (od toga 19 penušavih). To ne čudi, ako uzmemo u obzir da raspolažu sa 600 hektara vinograda, sa kojih uberu oko 6500 tona grožđa. Vino od 90-95 % glere, dok ostatak čine šardone i sivi pino, sa 15 g/l šećera i 5,8 g/l kiselina. Odlično aperativno vino.
5. VAL D’OCA – PROSECCO D.O.C. EXTRA DRY ARGENTO -impresivnih 28 linija proizvodnje, koje uključuju i DOC I DOCG oznake. Tri seoceta podno Alpa godišnje uberu oko 12 hiljada tona grožđa sa 612 hektara. Više od polovine, čine zasadi glere. Ovo penušavo vino odlikuje visok stepen kiselina (16,5 g/l) i blaga mineralnost. Iz čaše dopiru mirisi cveća, jabuka i krušaka.
6. VINICOLA SERENA – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - do 1990. godine ovde su se proizvodila isključivo rinfuzna vina. Proseko od 100 % glere, sa 15 g/l šećera. Živahno vino sa kontinuitetom. Sveže, sa lepim kiselinama i aromama jabuka Golden Delicious (Zlatni Delišes) i cveća belog bagrema.
7. CA DI RAJO – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY -ovaj proseko superiore, mineralan po karakteru sa 6,3 g/l kiselina i 17 g/l šećera, sa aromama poljskog cveća, jabuka, krušaka i agruma (limun, čak grejp). Harmonično i zarazno pitko. Naš vodič kroz svet proseka, Roberto Lepori, upario bi ga sa cvetom tikve punjenim mocarelom i grilovanim povrćem. Bludnik!
8. LA MARCA VINI E SPUMANTI – PROSECCO D.O.C. TREVISO EXTRA DRY - godine 1968. petsto proizvođača udružilo se u kooperativu. Kod nas bi se tako veliki broj individua začas posvađao i raskantao. Šta je sa tim tradicionalnim italijanskim temperamentom? A šta su oni uradili. Stvorili su sedam vina sa DOCG i deset sa DOC etiketom! Proizvode i izuzetan šardone i merlo. Mi smo probali vino od 90-100 % glere, koja fermentiše svega tridesetak dana. Sveže i poletno sa  17 %  šećera.
9. CANTINA DI RAUSCEDO – PROSECCO D.O.C. EXTRA DRY - pre 60 godina 400 proizvođača udružilo je posede i rad, nekoliko kilometara od morskoga plavog žala, zaklonjeno moćnim Dolomitima. A sve zarad proizvodnje osam penušavih vina. Što, uporno, čine do dana današnjeg. A mi smo probali 100 %  gleru, sa 15 gr/l zaostalog šećera. Vino žuto-zelenkaste boje i tipične sortne arome.
10. PALADIN – PROSECCO D.OC. DRY -ovo vino nam dolazi iz istočnog Veneta. Iz vinograda koji se prosežu na sto hektara, ali od toga, samo deset se korisiti za proizvodnju proseka. Godinšnje flaširaju 200 hiljada boca. Ovo vina fermentiše na 16° C , a ovaj proces se zaustavlja polovinom novembra, da bi se dodalo 10 % šire glere. Tako im se navrzlo! Ovo vino koje čine 85 % glere i 15 %  belog pinoa, elegantno je i nadasve harmonično. Sadrži 20 gr/l šećera.

Posle, sa pažnjom odslušanog i upijenog proseko seminara, vratili smo se, puni impresija, u izložbeni salon. Dakako, pored proseka, bilo je tu i mirnih vina-belih, roze i crvenih; za svaki ukus ponešto.

Kao i obično, na sličnim manifestacijama, bilo je više vina, nego što se moglo postići. Provukao se tu i poneki barolčić, amarončić, neka lepa internacionalna kupaža. Vinske đakonije! 

Večna vinska nepravda. Nije čovek savršen, niti svemoguć. Ne može koliko bi hteo...želeo...

 

Kako sam bio poprilično tanak sa vremenom (curi kao pesak!), izvojio bih Velenosi Ludi 2010, Velenosi Rosso Piceno Superiore Roggio del Filare 2009 ... i na kraju jedno desertno, muskatno, belo-Serenade (Kallerei Kaltern Caldaro)

 

 

Do sledeće godine: „Živeli!“

 

P.S. Za one, nadam se retke, koji nisu bili na Balkan Wine Expu 2015 evo linka.l