понедељак, 15. децембар 2008.

Salon vina 2008


"Šta će ti toliki ranac?! " začudio se Zorf Iznogud, koga sam zatekao kako klošari u Francuskom kultirnom centru, skivajući se od nalete vetra, bezuspešno se trudeći da nešto shvati iz preključerašnjeg broja "Monda". Prevideo je da sam ja ozbiljan planinar i još strastveniji ljubitelj potrošačkog društva. Nije mi poverovao ni da se krajnje ozbiljno i detaljno spremam za polaganje "DELF-a".

Kako se Italijani ne bi naljutili svratili smo u kafe "La Piaca" da degustiramo italijanska vina. Prihvatilii smo ovo kao neophodno zagrevanje za sutrašnji Salon vina u Hyatu. Da bismo osetili svu raskoš ovog božanskog nektara, "venčali smo ga" sa sirevima, pršutom i drugim specijalitetima italijanske kuhinje. Jedno od najpopularnijih italijanskih vina je Lambrusco (Lambrusko), lagano, slatko crveno vino iz okoline Bolonje. Da na zaboravimo da pomenemo i čuveni Chianti (Kjanti), čije se boce uobičajno pakuju u pletene korpice od pruća. Nije grešio Lord Bajron kada je kazao:

"Vino teši tužne, oporavlja stare, inspiriše mlade i donosi zaborav problema".

Subotu je obeležio Salon vina u Hayatu. Prvo smo razgledali božićne jelke a onda se upustili u tajnu vinove loze. 70 vinarskih kuća iz 12 zemalja izložilo je 330 vina.

Zalet hvatam uz penušava španska i slovenačka vina, uživajući u dobroj evergrin muzici koja prati ovu manifestaciju, koja postaje tradicionalna. Španci su nam ponuduili sjajno suvo penušavo vino La Tue, poreklom iz Kastilja la Manča. Svetlo žute boje, sveže i pitko, izraženog voćnog ukusa jabuke i kruške, harmonično. Sledilo je belo vino sa istim geografskim poreklom sa nimalo privlačnim imenom Clearl Organic, koje sugeriše na novi trend u vinskoj industriji. S ovakvim stavom se slažem, ali je imenu i dizajnu etikete trebalo posvetiti više pažnje. Tom prilikom sam upoznao "veselog Francuza" oženjenog Srpkinjom koji me je priupitao odakle mi reklamni materijal španskih vinara. Uputih ga ka Špancima, ali on ne progovori ni reč maternjeg jezika, već samo par fraza na lošem engleskom.

Probam vino čuvene kuće Hugel&Fils i mom ukusu najviše odgovara Pinot Gris iz 2005. godine.


Standardno dobra su bila istarska vina (Malvazija, Plavac i Dingač). Istarsku Malvaziju Bomarcheise iz 2007. godine karakteriše svetlozelena boja, sa bogatim voćnim ukusom jabuke i poljskog cveća sa izraženom bademastom završnicom. Ukus je zaokružen i elegantan. Moje omiljeno crveno vino Teran (ovaj put berba 2005.) plod zemlje (terra rose) i probranih čokota loze, posle deset dana maceracije i dve godine odležavanja u hrastovim bačvama predstavilo nam se u punom svetlu. Sa skladnim voćnim ukusom kupine i višnje, vegetalnim i herbalnim tonovima ovakvo vino je pravi izbor za nastiupajuće praznike. Nije ni čudo, vinska kuća Badel stara je preko 120 godina. Sledi najpoznatije mađarsko crveno vino Egri Bikarer iz 2003. godine.


Degras nas je prijatno iznenadio sa svojom Malvazijom i Teranom. Marina Cvetić sa Montepucianom d'Abruzzo-m ispunila je očekivanja, s obzirom na renome njene vinske kuće, koja se na ovim manifestacijama redovno pojavljuje. Negde tu se, iznenada, pojavio i čuveni istarski pršut, da upotpuni ukupni ugođaj.

Vršački vinogradi su me obradovli sa simpatičnim pakovanjem četiri bočice vina kao stvorenih za poklon. Nažalost, razočarao sam se kada sam saznao, da se neće naći u prodaji...


Uživam u razgledalju štandova i degustiranju vina. Nema gužve i znam da se ovuda kasnije neće moći proći. Tada ću ja već biti na predavanjima, gde ću pokušati da popunim praznine u mom vinskom obrazovanju. Školovanje otpočinjem sa uporednom degustacijom domaćih Sovinjon blan vina. Probamo vina čije su etikete skrivene u crvenim vrećicama u kojima se boce nalaza. Treba da pokažemo svoje znanje. Isprobali smo 6 vrsta vina. Kao najboljeg predstavnika ovog vina ocenili smo Trijumf. Ovo elegantno iskričavo vino boje starog zlata sa ćilibarskim prelivima, sa kompleksnim mirisima i skivenim istančanim aromama očaralo nas je po ko zna koji put. Bio je u pravu mudrac Tagora kada je tvrdio da vino utiče na moć zapažanja, otvarajući nove vidike i prostranstva!


Sledi degustacija porta i raznih vrsta čokolada. Probali smo dva porta Calem Rubi i Sandeman Fine Towny. Ovaj drugi nam bio je bliži našoj predstavi o ovom desertnom piću, čije ime nosi jedan grad i jedan fudbalski klub, ili je možda obrnuto, nije više ni važno...Uz ova vina probali smo različite čokolade mlečne, crne, ca čili paprilom, sa voćnim želeom (proizvođača Ruther, Kraš il.). Sledilo je jedno mađarsko desertno vino čuveni Tokaj iz 2004. godine. Uz njega nam je poslužen sir gorgonzola. 


Podrum Aleksandrović nam se, ovaj put, predstavio sa svojim crvenim vinima. Došavši sa prostora gde se loza gajila još od vremena Rimljana, gospodin Božidar Aleksandrović nam je posle sjajnih belih vina podario i "Život u ružičastom i crvenom". Novost iz ove vinske kuće je "Trijumf Noir". Na početku degustacije posluženo nam je na nižoj temperaturi od optimalne. Na svu sreću, greška je brzo otkolonjena i ovo vino je zablistalo u punom sjaju. Maceracija od nedelju dana, fenolna zrelost vina napravljenog od najboljih zrna Pinot Noira (vina osetljivog na niske temperature i biljne štetočine) podarila nam je purpurni dijamant bogate arome i delikatne strukture, elegantno vino sa aromom maline, jagode sa izbalansiranim tonovima vanile, kokosa i belog bibera, sa baršunastim taninima i impresivnom završnicom. Sledila je "Vizija", jedna sjajna frankovka sa 14 % alkohola, 24 dana maceracije, 2 godine odležala ui hrastovim buradima od 225 litara. Meko puno vino boje rubina i arome zrelih kajsija, crne ribizle i kore pomoranže. Kao posedica odležavanja u buradima javljaju se blagi tonovi tosta i crnog bibera u završnici.

Veče okončava, kako i priliči 32. baron Rikazoli gospodin Frančesko, vlasnik jedne od najuglednijih vinskih kuća u oblasti Kjanti. On nam je tek nagovestio formulu Kjantija koji uspešno proizvodi. Probali smo Castello di Brolio Chianti Classico. Sanđoveze daruje ovom vinu svu raskošnost njegovog bukea, kanajolo mu daje mekoću, sputavajući njegovu prirodnu žestinu, ne narušavajući pritom aromu. Malvazija mu pojačava ukus, daje svežinu i lakoću zbog kojeg je "Kjanti" omiljeno vino mnogih. Publika je barona pitala koja hrana ide dobro uz ovo, zaista lepo vino, al' se plemić pravio nevešt, ignorišući činjenicu da je posluženje bilo "dosta siromašno". Ceo događaj izvukla je simpatična, nasmejana dama u ljubičastoj haljini i čarapama veselih dezena. Ili su to već bili maligani, ne marim...


Prijatno me iznenadilo da na ovom Salonu nije bilo toliko "nabeđenih faca" koji su došli da budu viđeni i slikani, već zaista pravih ljubitelja vina. U to sam se uverio i na predavanjima, kada sam upoznao par vinara, za sada malih, ali nadajmo se da će nas obradovati sa svojim proizvodima, možda već na sledećem Saloni ili Festivalu. U to ime pozdravljam Acu Vacića iz Pirota i želim mu uspeha u ovom mukotrpnom, ali sjajnom poslu. Jer kao što reče stara francuska poslovica: "U vodi možeš videti odraz čovekovog lica, a u vinu njegovo srce.

Sante! Cheers! Gesundheid! Cin-Cin! Živeli! Saude! Salud!


Nedeljni, i dalje vetroviti, dan bio je, kao stvoren za izlet do Kosmaja. Da se malo predahne od "veselog života" i uživa u čarima prirode. Nebo je bilo obojeno dramatično plavo modrim tonovima. Snažan vetar izbistrio mi je misli, a sjajna teleća čorba i karađorđeva šnicla potpomognuta ljutim pečenim papričicama osnažila telo. Ni zaustavljanje od stane policije nije uspelo da pokvari ovu nedeljnu čaroliju.

Нема коментара: