Degustacija manastirskog vina "Tvrdoš" u "Amfori"

Tajna manastirskog vina

Jednog vetrovitog, novembarskog petka, 14. novembra, na ljubazni poziv menadžera Splav restorana "Amfora" prisustovali smo slaganju Tvrdoš vina i hrane. 

 

Tako smo bar, uz vino, otputovali smo do sunčanog Trebinja, I  tamo nam se, sa desne strane, uz Trebišnjicu, ukazao  jedan od najstarijih manastira u Bosni i Hercegovini, manastir Tvrdoš. Ovaj manastir je, rušen i obnavljan mnogo puta u svojoj istoriji dugoj šesnaest vekova. Prema narodnom predanju zapisanom u XVII  veku manastir Tvrdoš su podigli vizantijski car Konstantin i njegova majka carica Jelena u IV veku.

Ambijent je prijatan, svetla su diskretna, negde na sredini lokala je simpatično drvo od popijenih boca vina, koje nagoveštava hedonistički doživljaj. Sam položaj na reci je posebna prednost. 

Publika nije bila vinska, što nagoveštava da će naš tim još bibi uvećan. Usluga je brza i diskretna. Jedina početna zamerka je na čašama koje nose oznake nekih drugih vinarija.

Kao vino dobrodošlice poslužen je roze Ruj. Pijuckamo vino i saznajemo da su ostaci prvobitne crkve, na kojim je izgrađen današnji manastir, otkriveni prilikom arheoloških iskopavanja. Tada su pronađeni  i ostaci dveju vizantijskih grobnica. Jedna od njih je konzervirana i izložena ispod staklenog poda. Manastir je prvi put stradao u velikoj najezdi Avara, koji su pustošili Dalmaciju u VI veku, da bi ga kasnije obnovio kralj Milutin. Veliko oštećenje manastir je pretrpeo 1667. godine, kada je snažni zemljotres zadesio Dubrovnik i Ston. Manastir je tada obnovio Sveti Vasilije, mitropolit hercegovački i čudotvorac  tvrdoški i ostroški.

Sledila je Žilavka uz rolnice od bifteka sa sososm od semena bundeve i šumskog voća. Uz vino kao vremeplovom odlazimo u XVII vek, na sam njegov kraj, baš u vreme kada se razbuktao rat između Osmanskog carstva i Mletačke republike. Bogata manastirska riznica je tada prebačena u Herceg Novi. To se pokazalo kao mudro, pošto Mlečani 1694. godine manastir dižu u vazduh, kako bi sprečili  da Turcima padne u ruke i  da se u njemu utvrde.

Manastir danas ima arhitektonski oblik, kakav je imao u vreme kralja Milutina. Raspored stubova je takav da kupola ima elipsasti oblik kao manastir Gradac u Srbiji, koji je podigla Jelena Anžujska, majka kralja Milutina i Dragutina.

Monasi manastira Tvrdoš obnovili su  pre petnaestak godina priču o manastirskom vinarstvu. Preuzeli su brigu nad vinovom lozom u Trebinjskom polju, gdje su stari zasadi Vranca smešteni na 70 hektara površine i podigli čak 60 hektara mladih vinograda u Popovom polju.

Danas manastir ima dva podruma. U starom kamenom podrumu u stoletnim hrastovim bačvama sazrieva Vranac, a samo desetak metara dalje, uz samu Trebišnjicu, ukopan je novi podrum opremljen najsevremenijom tehnologijom,  ali savršeno uklopljen u postojeći kompleks. Podrumi manastira Tvrdoš njeguju tradicije monaškog vinogradarstva, proizvodeći vina od autohtonih i internacionalnih sorti u podrumu iz XV veka:  Žilavku, Vranac, Šardone, Kaberne Suvinjon… koje proizvode kombinovanjem drevnih i najsavremenijih tehnologija.


Ovaj mukotrpan posao urodio je plodom te su se manastirska vina, u Njujorku, na međunarodnom festivalu vina i hrane New Paltz Wine & Food Festival u organizaciji International Wine Masters NY, dobila potvrdu za vrhunski kvalitet vina, osvojivši brojne nagrade.

No vreme je da se vratimo slaganju vina i hrane. Kao treće vino posluženo je Izba-merlo uz grilovani losos sa sosom od kozica.

Ako možemo da primetimo, bilo bi mnogo bolje da su prva dva ganga zamenili mesta jer bi Žilavka sjajno podcrtala puterastu strukturu i slast grilovanog povrća koji su posluženi uz grilovani losos, a hrskavost rolnica i sočnost bifteka bi se sjajno sparili s merlom Izba.

Sledilo je još jedno gastronomsko zadovoljstvo Kaberne sovinjon uz svinjsi file punjen sirom, pršutom sa sosom od slanine, paprike i pečuraka.

I na kraju nazdravili smo uz Vranac i file minjoj sa začinskim biljem i penom od sira.

Sastav Belkanto proveo nas je muzički skoro kroz celu Evropu, od Rusije, Srbije, preko Italije do sunčane Španije i glamurozne Francuske. Pevačica Katarina Jovanović zadivila nas je svojim glasovnim bravurama. Da je publika bila aktivnija, poput par devojaka koje su zaigrale, ugođaj bi bio još lepši. I dok smo odlazili u zemunsku noć, bend nas je ispratio pesmom panonskog mornara:

"Dajte mi vina, vino nek se toči

Dok traju dani, a narocito noći"