Vinar, peharnik i muzičar Stojanović u Teatroteci

Proleće se budilo mnogo sporije nego što smo želeli. Večeri  su još bile prilično sveže da bi bile ugodne. Zato smo skrovište od večernje studeni pronašli u udobrnom prostoru restorana „Teatroteka“ u Gospodar Jovanovoj ulici, odmah pored pozorišnog i Vukovog i Dositejevog muzeja. Naš prijatelj, vinar, somelijer i muzičar IvIca Stojanović je već bio tamo. Nasmejan kao i uvek, već je nazdravljao sa nekim poznatim nam i dragim ljudima.
 

Pored druženja uz neke lepe note, na programu smo imali i moju omiljenu delatnost slaganje hrane, vina i muzike.  Jedino ostaje žal što nije bilo više gostiju, jer kada je tu Ivica nešto i naučite o vinu,  a uživate u lepim stihovima i predivnoj muzici. A tek vino i hrana!

Vinica Stojanović  nalazi se u Slankamenačkim vinogradims, u ravnom Sremu, a  udaljena je 55 kilometara od Beograda. Ove godine nam sprema nova iznenađenja u vidu vina od autohtonih sorti. Budite spremni da se oduševite!

Vlasnik vinarije Ivica Stojanović uz gitaru i Saša Smiljković uz harmoniku, pevali su, recitovali i kazivali nam o vinu i ljubavi. Pa sam čemu od svega toga čulnog dati prioritet, a ne ogrešiti se...

Druženje smo započeli uz belo vino `Bisernicu“ Stojanović 2013 (kupažu sovinjona, šardonea i tamjanike) uz rolnice od kozijeg sira sa pršutom i grilovanim tikvicama u belom sosu od aromatičnog bilja. Tu nam je Ivica skrenuo pažnju da je u pesmama belo vino zanemareno u korist crvenog;

 

Nastavili smo uz zajapurenu „Sremicu“ Stojanović 2013 (lepršavi roze od muskat hamburga, slankamenke i kaberne sovinjona) uz pileći file u vinu sa crvenim sosom od šumskih jagoda;

Sledilo je crveno vino „Peharnik` iz 2012. godine (moćna kupaža kaberne sovinjona, merloa i širaza) koje je osvojilo pregršt medalja i povelju "Šampion kvaliteta" na trećem međunarodnom sajmu vina `ŽUPA 2014`. Uz „Peharnik“ probali smo juneći ramstek u sosu od vrganja.  Tu smo isprobali onu drugu varijantu slaganja hrane i vina – da se suprotnosti privlače.

Ovo vino je ime dobilo po  dvorskoj  titulu u srednjovekovnoj Srbiji,  a danas peharnike nazivamo somelijerima (ili obrnuto). Na dvoru Nemanjića peharnik je uveden po uzoru na vizantijski dvorski ceremonijal. Naime vizantijskog cara su, tokom svečanih obeda, posluživali domestik i domestik stolnik (titula znatno viša od peharnika).

Stefana Uroša je tako, do svoje smrti (1362. godine), posluživao enohijer Dabiživ. Po tumačenju Stojana Novakovića  enohijer je podrumar ili pivarnik, a prema Konstantinu Jirečeku to je, upravo, carski peharnik. Proširena intitulacija enohijera Dabiživa nalazi se na natpisu u manastiru Treskavica, kod Prilepa, gde se on označava kao enohijer svih srpskih zemalja, grčke i pomorske. Ukoliko se, u slučaju enohijera Dabiživa zapravo radi o Dabriživu Čihoriću, onda je ovaj vlastelin u doba kraljevstva nosio srpsku, a u doba carstva vizantijsku titulu.

Sa domaćim i stranim zvanjem javlja se Pribac Hrebeljanović, otac kneza Lazara Hrebeljanovića. On je zapamćen kao logotet, sluga i veliki sluga, a u jednom dokumentu se oslovljava titulom peharnika.

Nemanjićki dvor bio je uzor oblasnim vladarima. Peharnik Radihna bio je vlastelin despota Jovana Dragaša.

A konac delo krasi, a obrok desert, čokoladni kolač uz poznati sremski vinski delkates, desertno vino Bermet Stojanović 2012. I tako reč po reč, vreme proteče brzinom svetlosti.

A kako to već biva na ovakvim vinskim druženjima, kada je Ivica odložio gitaru, Savin iz SS-mar vinarije izneo je na sto svoja vina. Doneo ih je svom kolegi, a kolega Ivica nije bio cicija pa je predivnu Frankovku podelio sa nama.