Ti divni apeninski vinski vrhovi – Balkan Wine Expo 2015

Kada sam, u detinjstvu, prvi put čuo za pojam raja, za jednu idealizovanu sliku u kojoj su utkane sve ljudske želje i sve ljudske nade, pomislio sam da je to još jedna od brojnih bajki za decu. Nešto sa čime se lakše živi. Sumnju mi je, dodatno, podgrevalo to što je ta slika bila tak u nagoveštaju, maglovita, daleka, ostvariva tek u nekom drugom životu.

Godine su prolazile, a daljine su se smanjivale, pa sam se tako, obreo u gradu, italijanskom,  a našem. A on je bio samo inicijalna kapisla za dalja istraživanja te prelepe i bogom dane zemlje.  Uz sjajne predele i neke lepe i duhovite ljude, išla je i lepota, umetnost, radost života, sjajna hrana i vina i muzika.

Tada sam shvatio da ne treba tražiti Atlantidu, niti imaginarni raj. On se nalazi na dohvat ruke, tu u komšiluku i zove se Italija. A  ovog  petog marta raj nam je došao „na noge“.

Drugi po redu BALKAN WINE EXPO održan je  u Belexpo centru, u organizaciji izdavačke kuće Bako Arijana (Bacco Arianna) iz Treviza i njihovog specijalizovanog časopisa „Papageno“, kao i pod pokroviteljstvom italijanske ambasade u Beogradu. Predstavilo nam se više od 30 proizvođača vina, dva velika konzorcijuma, preko 300 etiketa najboljih italijanskih vina i šest proizvođača maslinovog ulja. Proputovali smo tako i ne samo virtuelno, već i prilično fluidno i miomirisno kroz italijanske regije: Pijemonte (Piemonte), Lombardiju (Lombardia), Veneto (Veneto), Friuli (Friuli), Toskanu (Toscana), Abruco (Abruzzo) i Pulju (Puglia). Upoznali smo se sa najvažnijim autohtonim vinima Italije, sa pravom vinskom slikom te predivne zemlje, sa njenim teroarom i blagom koje se iz njega crpi. Zemlju sa 467 priznatih sorti i 440 denominacija!

Prema rečima Alvara De Ane (Alvaro De Anne), odgovornog urednika časopisa „Papageno“, vinska kultura u Srbiji je na zavidnom nivou i Srbija, svakog dana se sve više razvija i predstavlja stratešku destinaciju za brojne kategorije proizvoda iz Italije. To je posebno značajno u ova krizna vremena, kada nedostatak novca gasi skoro sve projekte. Čast je upoznati se sa dostignućima jedne od vinskih velesila sveta, nešto naučiti, pa posebno raduje i prisustvo srpskih vinara na ovoj prestižnoj vinskoj manifestaciji.

„Ponovo smo u Beogradu jer trenutno u Srbiji postoji najveće interesovanje za italijanska vina, a to nam je dokazao prošlogodišnji uspeh ove vinske manifestacije. Balkan Wine Expo je uspeo da umreži naše proizvođače i vaše distributere i sada možemo s ponosom reći da je, na obostrano zadovoljstvo, ponuda italijanskih vina i rakija u vašim restoranima još veća. Balkan Wine Expo je  šansa za sve koji žele razmenu informacija i iskustava, koji žele da dobiju kvalitet po razumnoj ceni i što je najvažnije samo najbolje za svoje goste“ , izjavio je Alvaro De Ane.

I kao da je vreme htelo da nas priredi atmosferu Venecije pri poplavama, crveni alarm za nevreme je bio aktiviran, ali to nas nije obeshrabrilo, pa smo se zaputili u hotel Holiday Inn Belgrade, u koje su održani seminar o vinima regije Veneto i radionica posvećena maslinovom ulju.

S manjim kašnjnjem, koje je uslovilo kišno vreme, ali i tipična balkanska opuštenost posetilaca, otpočeo je seminar pod nazivom „Vina regije Veneto“  iza koga se krilo predstavljanje i degustacija DOC i DOCG vina regije Veneto. Obimno gradivo koje je obuhvatalo sedamnaest vina.  Na početku nas je pozdravila Đurđa Katić, potpredsednica Asocijacije somelijera Srbije.  

Zatim nam se obratio Arturo Stoketi (Arturo Stocchetti), predsednik UVIVE – Unije konzorcijuma vina regije Veneto, a onda je reč preuzeo Bartolomeo Roberto Lepori (novinar i somelijer master klas A.I.S.). Da bismo se bolje razumeli pomogla nam je Milica Smoljanić. Vina smo degustirali iz Zafferano čaša-Esperienze (iskustvo),  jedinstvenih po tome što omogućavaju direktno dekantiranje vina u samoj čaši.

Veneto kao vinska italijnaska regija ostvaruje impresivnih 30 % celokupne produkcije. Krenuli smo sa italijanskim penušavim vinima, popularnim „prosekom“, čija je Veneto baš kolevka, a koji se proizvode metodom „martinoti“ („šarmat“, drugom fermentacijom u čeličnim tankovima, a ne u samoj boci što proizvodnju čini ekonomski prihvatljivijom). Po količini neprevrelog šećera  proseko vina  deli se na brut (0-12 g/l), ekstra suv (12-17 g/l), suv (17-32 g/l), a opšta karakteristika im je lepršavost, niski sadržaj alkohola, svežina i voćne arome. Krećemo se dalje preko belog pinoa i par sjajnih soavea sa karakterističnim aromama pečenih badema i zanimljivog sivog pinoa iz Venecije, prelazimo na crvena vina od Merlo rezerve iz 2011 Ville Sceriman do selekcije amarone vina, koje se dobija od delimično suvog grožđa.

Saznali smo da se do amaronea, kao i do većine sjajnih stvari došlo greškom pri samom procesu proizvodnje. Vlasnik vinarije, probavši vino  uzviknuo je: „Gorko je!“, a enolog „To je amorone!“. Bilo kako bilo, dobili smo puno, bogato, džemasto vino, sa aromama zrelih šljiva, kakaoa i začina, koje često skrivaju i zavidan alkoholni kapacitet.  Probali smo vina različitih stilova, različitih vinskih filozofija i svako je u ovom vinskoj igraonici mogao da pronađe svoj komad neba.

Kraći predah, a onda prelazimo na radionicu "Maslinovo ulje i njegove teritorije". Bila je ovo svojevrsna svetkovina za radoznale.

Maslinovo ulje koristi se od antičkih vremena za spremanje raznih jela i salata. Od svih biljnih ulja ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL. Maslinovo ulje sadrži brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina).

Kako se pravilno procenjuje maslinovo ulje?

Hvala Danijelu Selvanju, predsedniku “Federdop Olio”, konzorcijuma za zaštitu maslinovog ulja, što nam je otškrinuo vrata koja vode u svet eksta devičanskih maslinovih ulja.

Kod maslinovih ulja nije bitna boja, zato je degustaciona čaša tamno plave boje. Boja maslina utiče na boju maslinovog ulja. Kod maslinovog ulja ocenjujemo senzorske komponente (ukus i miris) i oni kod kvalitetnih ulja moraju da budu u saglasju. Nepoželjna svojstva su posledica ljudskih grešaka i uključuju pojmove: plesnjiv, metalan, užegao i slično.

Od sto kilograma maslina dobija se 10-25 kilograma maslinovog ulja. Ono dobijeno pri prvom ceđenju naziva se ekstra devičansko maslinovo ulje. Kao i kod grožđa, maslinu treba znati kad i kao ubrati. A šta to osećamo kod maslinovog ulja: travnate i voćne note, gorčinu i pikantnost, slatkoću... Ekstra devičansko maslinovo ulje ima slobodne masne kiseline do 0,8 %, a sa porastom kiselina opada i kvalitet maslinovog ulja. Sledeći parametar koji definiše kvalitet maslinovog ulja je peroksidni broj  koji se kreće do 20. Da bi devičansko maslinovo ulje bilo jestivo peroksidni broj ne sme da pređe 10 mmol O2/kg,  a poželjno je da ne bude veći od 5 mmola.

Maslinova ulja po kvalitetu delimo na ekstra devičanska, devičanska, maslinova ulja i najniži stadijum je ulje maslinove komine. Kad ga u čaši protresemo, na zidovima treba da ostavlja masne suze. Maslinovo ulje se testira tako što zagrejete i pokrijete čašu, da dosegne temperaturu tela. Test koji  nemojte da isprobate kod kuće je da zamrznete bocu maslinovog ulja. U slučaju da se cela zamrzne dobro je,  a ako formira slojeve nije bezgrešno. Maslinovo ulje čuva se na temperaturama od 16-18 °C.

Za sve one, u kondiciji, kojima seminar i radionica nije bila dovoljna za upliv u čarobni svet italijanskih vina kao i onima koji su stigli kasnije stajala je na usluzi i vinska arena u Belexpo centra sa već pomenutih preko trista vinskih etiketa.

Meni je bilo sasvim dovoljno što je ovaj kišoviti dan obasjalo sunce sa Apenisnkog poluostrva. I što sam mogao da uživam u plodovima toga sunca. Do iduće godine!