U sredu, 23. decembra 2015. godine u 16:30 časova u Galeriji nauke i tehnike SANU, Đure Jakšića 2, otvorena je izložba „TRI BOJE VINA – Čovek i vino“ u organizaciji Prirodnjačkog muzeja. Autori izložbe su Aleksandra Maran Stevanović i Desa Đorđević Milutinović.
Mali broj kataloga, euforična
publika je začas razgrabila, tako da vas vaš reporter ne može obavestiti o
sadržini istoga. Autorke izložbe, obećale su, da će se novi kontigent pojaviti
koliko danas. Verujem na reč!
Kako bi se profesionalni
posetioci izložbi koja porazumeva i degustaciju, pregrupisali, drugi deo
izložbe „TRI BOJE VINA – Geologija i vino“ otvorena je istog dana u 18 časova,
u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, sa zanemarljivim kašnjenem,
koji se, sasvim pogrešno, pripisuje neodoljivom balkanskom šarmu.
No, vratimo se na samu izložbu.
Obradovala me je činjenica da su akademski krugovi rešili da osvetle, iz svog
ugla, tu magičnu pojavu koju od davnina zovu (a i piju) vino.
No, ta radost je bila kratkog
veka. Samo letimičan pogled na izložbu bio je dovoljan da uočim par ozbiljnih
grešaka i mitomanskog preterivanja kojima je ustanova, u čijem je okrilju
izložba otvorena bila sklona u prošlosti.
Planirano je da
multidisciplinarna izložba „Tri boje vina – Čovek i vino“ obuhvata botanički,
agrikulturni, istorijski i etnološki aspekt uzgajanja vinove loze i proizvodnje
i upotrebe vina. Više pažnje trebalo je posvetiti i samom dizajnu postavke.
Ovako se završilo sa par kafanskih bokala i plastičnim grožđem. Kemp&treš
postavka, možda?
Pauzu smo iskoristili za šetnju
beograskom „štraftom“ u novogodišnjem ruhu, a prilikom koje smo mogli da
konstatujemo da je devojačka ovdašnja lepota konstantna, uprkos turbuletnom
svetu u kojem živimo. Pozdravljamo i nazdravljamo!
Obrevši se na lokalitetu
Beogradske tvrđave, posle uvodnog nadahnutog izlaganja, od kojeg ja mogu da
izdvojim vinske pesme, koje je izveo naš poznati vinar i somelije(r) Ivica
Stojanović pristupili smo razgledanju drugog čina ova izložbe: „TRI BOJE VINA –
Geologija i vino“
Probijajući se kroz gužvu, razdraganih gostiju, nisam mogao i ovde da ne primetim par krupnih propista. Najviše mi je „bola oči“ prazna vinska ambalaža, koju su, osim časnog izuzetka Botunjčeve Jagode, uglavnom činile boce jeftinih, uvoznih vina.
Pa zar tako da popularišemo
domaće? Očigledno da se autori nisu posavetovali oko stručnih enoloških
pitanja, a mogli su, imali su tu Ivicu. On im je velikodušno darivao vino za
otvaranje izložbe, pa zar im je bilo teško da stave par njegovih „etiketa“ i
tako mu se, bar delimićno oduže na ukazanoj ljubaznosti.
Tri boje vina; a oranž?
Tri boje vina; a oranž?
Ukoliko vas je ovaj mali traktat
zainteresovao pomenutu izložbu možete posetiti na navedene dve lokacije do 27.
februara godine, koju ćemo dočekati za par dana.
Mnogo se htelo, a malo uradilo. U nadi da će se ubuduće, ovakve izložbe, studioznije pripremati, pozdravljajam vas sa vinskim pozdravom: „Živeli!“
Нема коментара:
Постави коментар