Hrono ishrana je odvajkada praktikovana
na srpskom selu. Seljaci su odsabajle doručkovali obilno, jer ih je čekao
naporan, težački posao, ručali su lakše, na samom terenu (njiva), a večera je bila tek
simbolična (šolja mleka). Poštovali su biološki časovnik i živeli u saglasju sa
prirodom, a što se moglo svesti na nutricionistima
gastrougodan slogan:
„Doručkuj kao kralj, ručaj kao
princ, a večerajte kao siromah!“
Tako da se ispostavlja da je hrono
ishrana logičan povratak korenima. O kojima govorimo mnogo, ali malo ili nimalo
preduzimamo=realizujemo.
Vinarija Aleksić nastavlja i
dalje da kreira trendove i krči svoj, autentični put na vinskoj stazi Srbije.
Fascinira
lakoća sa kojom uklapaju tradiciju i savremena stremljenja, ne zakidajući ni
jednoj strani na verodostojnosti i uspevajuću da toj kupaži udahnu i lični
pečat. I pored zavidnih rezultata ove vinarije, ideja i entuzijazma im nikako
ne ponestaje.
Vinarija Aleksić mudro, stručno i medijski promišljeno napreduje,
ne gubeći iz epicentra svog interesovanja i pažnje svoje korisnike=vinoljupce.
I ta posvećenost i profesionalnost vidljiva je, prepoznata i logično je da
donosi rezultate. Dokazala je to i vrlo
posećena radionica na ovogodišnjem Salonu vina u Hajatu, u sali Beograd, u
petak 11. decembra u 18:30 časova. Ove radionice, najbolji deo Salona vina, mesto
je za razmenu mišljenja vinara i vinoljubaca. I istinsko uživanje, da se ne
lažemo. Nismo više deca.
Tema radionice bila je slaganje
vina i hrono hrane. Vinsku selekciju činila su već poznata i priznata (nagrađena)
vina (Bonaca, Amanet, Kardaš ovaj put u Limited izdanju), vešto uklopljena uz srpsku hrono hranu. Hrono ishrana
je u ekspanziju, a smišljena je u Francuskoj još davne 1986. godine. Ono što je
karakteriše, a mnoge će iznenaditi, ne morate da se bakćete sa brojem kalorija
i količinom hrane, ali morate da jedete u određeno vreme i da pravilno
kombinujete namirnice. Deluje lako, al' da l' je baš tako?
Ove večeri, šarmantne i preduzimljive
sestre Aleksić, pokazale su, ne samo da znaju da naprave i plasiraju vino, već
i da ga znaju i umeju da ga uspešno sjedine sa ukusnim zalogajem. Ono što je još više za pohvalu,
je činjenica da su pri izboru hrane insistirale na lokalnom teroaru, i na modernizovanoj srpskoj trpezi. Kako bi postigle taj cilj, udružili su snage i
ideje sa Darkom Živkoskim i gostom-iznenađenja, Mirjanom Mimicom Radojević. Rezultat
je bila poklonička tišina karakteristična za koncerte klasične muzike, kada nastupaju istinski virtuozi, a ovom prilikom,
muzicirao je escajg i vinske čaše. Nadahnuto.
- gibanica od heljdinih kora (meka k'o duša i blaga k'o majčin pogled),
- svinjski file sa sosom od gorgonzola posut krckanim bademima (da se ne ponavljam; mek k'o duša i hrskavo-iskričav k’o flert),
- biftek mariniran sa crnim tartufima (sočan, pečen taman kol'ko treba),
- iznenađenje sa Tvitera-iceberg salata bildovana suvim šljivama, bundevama i kozijim sirom, pileća pašteta, pečurke punjene džigericom i kozijim sirom (raskošna eksplozija ukusa),
- čokoladni mus (80 % crne čokolade, za istinske čokoljupce).
Ako ste posle ove gastro-opservacije ogladneli, Vinarija Aleksić je i to imala u vidu te Vam poklanja recepte:
Ako usvojimo definiciju da je vino materijalizacija životne radosti, onda je ona u bocama Vinarije
Aleksić kod svoje kuće! Ne oklevajte da je natočite! Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар