Vinska ilegala ogrezla u boemštini

Vinska ilegala je napravila još jedan iskorak (pogledaj ovde 1, 2, i 3) u svojoj uspešnoj, maloletničkoj karijeri. Ovaj put ugnezila se u prostoru nekadašnje Bajlonijeve pivare u boemskoj beogradskoj četvrti. Skadarlija je inače „pobratim“ sa pariskom Monmartrom od 1977. godine.  

Po „Vodiču kroz Beograd“ iz 1909. godine u Skadarskoj i okolnim ulicama bilo je 14 kafana, kada je u gradu živelo oko 90 hiljada žitelja. Na ulazu u Skadarliju krajem XIX veka nalazila se kafana „Pašonin bulevar“. Pored bašte imala je i veliku salu za igranke i svadbe, koja je predstavljala prvi beogradski mjuzik hol. Oko 1908. godine na tom mestu održane su prve predstave beogradske opere. Posle gašenja opere, na istom mestu otvoren je bioskop koji se od 1928. godine zove „Balkan“. U kafanu „Bums keler“ 1929. godine svratila je i Džozefina Beker koja je Beograd zapamtila i po ukusnim ćevapima. Bumsov podrum najčešće je posećivao Tin Ujević.

Mnoge poznate ličnosti stanovale su u Skadarliji ili blizu nje, a među njima književnici Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Antun Gustav Matoš, Bora Stanković, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, braća Vojislav i Žarko Ilić, glumci Milorad Gavrilović, Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Milka Grgureva, Žanka Stokić i drugi. Kažu da glumci obližnjeg Narodnog pozorišta, otkada je srušena kafana “Dardaneli”, navraćivali u Skadarliju. Pošto zbog treme pre predstave nisu ništa jeli po čitav dan, po završenoj predstavi dolazili su ovde da večeraju i opuštaju se uz zvuke narodne pesme i muzike…

Skadarlija je u subotu, 7. maja otvorila ovogodišnju sezonu. Koincidencija? Čisto sumnjam, Votsone, čisto sumnjam... Baš da se smeste u prostor bivše pivare, već viđen za novi tržni centar „Skadarlija pod krovom”, koje dele kafići Zaokret, Elektropionir, Dvorištance i Showroom...  

Čista i nedvosmislena provokacija! Izbor vina je varirao po kvalitetu, ali je svako mogao da pronađe nešto za svoju dušu. Vina su izložili: Art of Vines, Vinarija Bovin, Mali podrum Gajić, Vinarija Doja, Vinarija Đorđe, Podrum Đorđević, Vinarija Erdevik, Manastir Visoki Dečani, Vinarija Milovanović, Podrum Milojaš, Podrum Milojević, Vinska kuća Minića, Vinarija Pantić, Vinski dom Parežanin,  Podrum Probus, Vinarija Raj, Vinarija San Tommaso, Manifaktura Spasić, Vinska kuća Spasić, Vinarija Todorović, Podrum Tošići, Vinarija Carpe Diem I Vinarija Čaša vina i priča...

Beogradski mehandžija Filip Đorđević  je  1850. godine otvorio novu pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja u Đorđevićevoj pivari bila je manifakturna, te je zbog malog kapaciteta prozvana „Malom pivarom''. Skadarlija kakvu danas poznajemo počela je da se rađa sa urbanizacijom, dakle oko 1870. godine. „Malu pivaru“ otkupljuje Đorđe Vajfert  (1873-1947). Prilikom gradnje Bajlonijeve pivare, 1892. godine pronađena lobanja Homo primagenijusa kao i nekoliko zuba mamuta. Lobanja pripada, po naučnicima, „prvom Beograđaninu“, koji je nestao za vreme I svetskog rata. A sada, neki novi Beograđani i njihovi gosti žurno hitaju ka ilegalnoj lokaciji. U potrazi za dobrim vinom i lepim druženjem.

Ambijent je bio odlučan, prostor na otvorenom prostran, muzika i scenski efekti, uključujući i prigodnu projekciju na video-bimu zanimljivi. Održana je i tradicionalna nagradna igra ‚Vino je naša valuta", a to što je i moja malenkost profitirala, nagoveštava moguću, ali malo verovatnu korupciju.

 

A dodeljeno je i specijalno priznanje, „ilegalskom veteranu“, Milošu Kalapišu koji je na Ilegalinim okupljanima branio boje čak pet vinarija. Stoga je, pored boce vina poneo i statuu vinčanske boginje. U svom otpozdravnom obraćanju, ovogodišnji laureat je izrazio želju da se ustali u vinariji sa kojom je došao ovaj put. 

Gotovo svi putopisci su Skadarliju nekada opisivali kao neuglednu ulicu sa rasklimanim krovovima, trošnim građevinama, ali sa mnogo duše i tanane poezije. Prve građevine na tlu današnje Skadarlije izgrađene su oko 1717. godine. Sredinom XIX  veka na tom mestu je bila Ciganska mahala (Šićan-mala) sa četrnaest kuća.Bilo je to naselje malih, krivudavih ulica, kojom je tekao Bibijin potok. TaJj potoić, bio je preteča moderne kanalizacije. No i izvor za marifetluke vesele noćne bratije. On je predstavljao beg od zagarantovanih žandarskih batina. 

Potok je naime predstavljao granicu. On je delio palilulski (desni deo) ulice, od druge, dorćolske strane. Kako su putevi birokratije oduvek bili nedokučivi dorćolski propis o javnom redu i miru bio je strožiji. Kada bi nagrnula anarmenija, šarenolika, uglavnom pripita družina preskakala bi kanalčić i uz ciku, viku, i dobacivanja začikivali organe reda. 

Organi reda nisu imali potrebe da dolaze na druženje koje je organizovala Vinska ilegala. Možda, ipak, bez uniforme  u svojstvu vinoljupca. Preskakanja je bilo ali samo od reda do reda gde su vinari izložili tečne plodove svog mukotrpnog rada. Izgreda nije bilo. Samo erupcije dobrog raspoloženja. Što, dakako, ne podleže krivičnim sankcijama.