Vinski mozaik iz susedstva

Piše: Ivan Kruljac Foto: Ivan Kruljac, Nenad Perić



Vina Hrvatske u projektu Hrvatske gospodarske komore nedavno su predstavljena na Beowine festivalu,pod istim imenom. Ovaj put u organizaciji Branislava i Aleksandre i vinoteke Vina Mosaica bila je to još jedna  prilika za upoznavanje sa vinima, koja se još nisu pojavila na tržištu Srbije.

 

I zaista subotnji  dan je protekao je u boji skladno skopljenog mozaika, koji  mi je bila novi pogled kroz vitraž raznih boja vina. Počev od vina lakih pitkih, kakva su za mene bila vina Agris iz Samobora. Oni, doduše, nemaju svoje vinograde,  ali nude najbolji odnos cene i kvaliteta, počev od malvazije i graševine, najbolji gutljaj  pružao je  škrlet iz 2017; svež sa lepo razvijenim kiselinama, pravo vino za uvod, dugotrajno u ukusu. Škrlet iz 2019  još uvek nije dobilo pune odlike, ali za koji mesec biće spremno.

 

Po prvi put probao sam vina Šimanović iz Jastrebarskog, Plešivica kod Zagreba. U pitanju su  vina čistog mirisa, pitka graševina i sovinjon blan, ako  i prijatno iznenađenje u vidu traminca crvenog iz 2015 bez zaostalih šećera. Ovo vino je veoma pitko i atipičano. 

Vinarija ima i pino noar i frankovku. 

 

 

Postupno sklapajući mozaik, vina Jakopić sa Železne gore iz Međimurja,  donela su nov doživljaj prijatnosti mom nepcu. Ova vina pršte od svežine od pušipela ili furminta, penušca Terbotz vrlo zanimljivog, pa do divnog sovinjon blana i žutog muškata, Silvanac zeleni pod ovom etiketom stvarno je mlado vino i treba još da se razvija.

 

 

 

Iz zapadne Istre dolazi Vinarija Cattunar, u kojoj su gazda Franco i supruga Vesna stvorili jedinstven pristup vinogradarstvu. Njihova priča zasnovana na zemlji i uticaju na lozu, preneo mi je ljubazni i pun znanja čovek iz vinarije, upoznavši me je sa 4 malvazije sa 4 vrste zemlje: bele, sive,crvene i crne. Sve 4 su berbe 2018. godine. Jedinstveno je da u jednoj celini od 4km postoji 4 vrste zemlje i samim tim četiri poteza vinograda. 

Već u samom grbu Brtonigle jasno se vidi da su od davnina ljudi shvatili da postoji ta blagodat a gledano iz vazduha kada vinogradi nisu u vegetaciji golim okom se vide te razlike u boji tla. Četiri malvazije nastale su uz poticaj kvasaca iz sopstvenih vinograda, ali selekcioniranih u Italiji, donoseći razlike u ukusu i mirisu koje su zaista neverovatne. Vina nastaju sur lie metodom, što daje posebnost i natočena, lagano se razvijaju u čaši. 

Teško je odabrati omiljeno u svom bogatstvu palete ukusa. Pored malvazije izdvojio bih i muškat ružu, porečku autohtonu sortu, pretočenu u zaista divno vino, pravi slatkiš, ali izbalansiran i pitak, to je bio novi iskorak opet u skladu sa manifestacijom mozaik zemlje. I  kao što reče medijator čak ni klima ne utiče na grožđe u tom vinogradu glavna odrednica je zapravo zemlja i naravno vinar na kraju.

 

Vinarija Škaulj na ekološki način pristupa uzgoju vinograda u Nadinu u Ravnim Kotarima kombinujući maraštinu,crljenak i plavinu sa internacionalnim sortama stvaraju vina koja me podsećaju na moj prvi miris vina iz dalmatinske konobe na davno detinjstvo, kroz miris došla mi je i Dalmacija.

 

Vina i maslinova ulja Ipša za mene su bila prava poslastica. Ulja i vina proizvode na ekološki održiv način, pri čemu ulja prave od 4 sorte maslina. Vinar mi je ispričao da je imao sreću da učestvuje u uljanoj revoluciji koja se 90-ih godina prošlog veka dogodila,  kada su postupno promenili pristup maslinama i dobili rezultat da je Istra među najnagrađivanijim svetskim regijama iz kojih dolaze ova divna ulja.

  

Vina se prave, kako bi vinar rekao,  na starinski način. Saznao sam da teran i refošk, iako verovatno srodnici, nisu ista grožda različitog imena.Malvazije iz 2 različite berbe, predstavljale su divno iskustvo. Vina koja oni stvaraju nastaju u otvorenim sudovima gde oksidativnost daje poseban šarm u boji,ukusu i mirisu, a i prirodno štiti samo vino. Uticaj čoveka i zaštite u ovim vinima je minimalan, što se i oseti. Pino griđo još tamnije jantarne boje vino je kao i malvazija nastalo u procesu duge maceracije, zrelih nota voća na mirisu i ruže kao i daška jesenjeg lišća na mirisu. Ovaj pino griđo za mene je bilo vino dana. Santa Elena je spoj merloa i refoška, u vinu veoma živo, na ukusu vino koje se pije na ure, a ne na litre.

Bilo je tu još zanimljivih vina i ljudi, ja sam sklopio svoj mozaik i verujem da je svako ko je bio mogao da ugradi u sebe komadić lepote nastao saradnjom prirode i čoveka u vinima, a do sledeće prilike ja ću uživati u doživljenom vinskom muralu.