Piše: Gordan
Gorunović
Krenuo sam „brzim“ prugama
vinskim putem u Paraćin. Za tako nešto potrebna je budistička smirenost, jer
ovo malo železnice što radi, takoreći metastazira uz trzaje koji podsećaju na
očaj kompletne infrastrukture. Srećom, čeka me sunce i izuzetni domaćini.
Uz kratak predah posle pet sati provedenih u 140 kilometara puta,
krećem na ocenjivanje vina i rakija koji se dešavaju u prostorijama pored Doma
kulture u Trešnjevici gde se održava jubilarni XX Vinski bal.
U državi gde često kažu: „drugi tradicionalni...“ u ovom slučaju
je stvarno lepa tradicija koju sjajno organizuje Vojkan Ristić sa lokalnim
timom i opštinom Paraćin. U velikoj prostoriji na stolovima poređano blizu 80
uzoraka vina u više kategorija a odvojeno 57 destilata podeljenih takođe u
posebne grupe.
U centru ozbiljni enolozi, profesori i doktori Slobodan Jović i
Aleksandar Petrović. Sve se beleži i ozbiljno razmatra. Dok uigrani maratonski
test traje domaćini pripremaju sve što treba za večernji bal.
Posle male pauze za ručak
nastavlja se „slepo“ testiranje i slažu papiri sa ocenama. Vrlo objektivno i
bez protekcije u nekim kategorijama nagrade dobiju isti proizvođači. Ko vredi i
treba da dobije zasluženu nagradu.
Već od 19h svečana sala Doma kulture puni se a tamubraški orkestar
„Romansa“ iz Novog Sada kreće svojim ritmom. U nekoliko pauza svečano
proglašenje pobednika ispunjava binu, a nasmejani vinari, bar oni pobednički ne
skrivaju zadovoljstvo. U okolini primećujem i nezadovljna lica pa shvatam da su
to proizvođači koji nisu prošli kako su očekivali.
Plakete su dobili i
najbitniji akteri koji su doprineli ovoj vinskoj svetkovini. Organizator svima
deli papire sa kompletnim obrazloženjima enologa. Uz duhovitu besedu i savete
vinarima profesor Jović i zapeva u svom maniru sa tamburašima.
Ovo centralno veče „Dana
vina“ u Trešnjevici sigurno korača ka sledećim jubilejima. Narednog vikenda
sledi Salon vina u hotelu „Petrus“ a za dve nedelje proglašnje najboljih pesama
o vinogradima za đake i vinu za iskusnije enofilske literate. Zadovoljstvo koje
se širi u podnožju planine Juhor u divnom selu ne može da pokvari ni povratak
pomenutim vozovima, bez voznog reda.
Ovo pokazuje da i jedna ovako mala sredina
pametnim i vrednim radom može da bude uzor mnogo većim gradovima.
Нема коментара:
Постави коментар