XII VINOcom /Jeste li sigurni da znate sve o Graševini?

Od petka stigosmo do subote, a tamo na istom mestu, isti predavač – somelijer Mario Meštrović. Ide li taj duhoviti čovek uopšte kući? 

Druga radionica koju smo posetili imala je za temu još jednu rasprostranjenu slavonsku vinsku sortu, ovaj put belu - pogađata u pitanju je graševina. Radionicu je organizovala Udruga Graševina Croatica.

U pitanju je stara sorta, još neutvrđenog porekla. Neki je lociraju u Francusku, gde je danas skoro i  nema. Drugi smatraju da joj je otadžbina Italija, pre svega zbog naziva koji je koristi u većini zemalja: italijaski rizling. No, tamo se gaji tek odskora, i to pretežno na severu. A Nemci ovu sortu zovu Welschriesling, od reči Wälsch, Welsch, kako su zvali romanizovane narode, pa i same Italijane. Slično, tako u Sloveniji se zove laški rizling.

Drugi nazivi: Italijanski rizling, Grašac, Laški rizling, Welschriesling, Rizling Vlašsky, Olaszrizling...

Kakogod, graševina se raširila diljem srednje Evrope, te ju pronalazimo u Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Italiji, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji, a dobacila je čak i do Kine i Brazila.

 

U Hrvatsku je dospela oko 1860, najpre u severozapadni deo, a zatim se brzo širila prema istoku. Kumovao joj je Bogoslav Šulek sredinom XIX veka. Danas je više od četvrtine vinograda u Hrvatskoj pod graševinom (24,7 %.). Najviše je pronalazimo u Slavoniji, a po karakteristikama razlikuje se od vinograda do viinograda, jer se lako prilagođava zadatom teroaru.

 

Razlog ovog geografskog lociranja treba potražiti u klimatskoj prirodi same sorte, pre svega u kasnijem dozevanju, te vapi za krajevima gde je vegetacija duža. Pogoduju joj južni i jugozapadni obronci planina i brežuljaka slavonskog vinogorja (Krndija, Dilj, Papuk), pozocije 200 – 300 metara nadmorske visine, lakša, kalijumom bogata tla, gde prelazi  u višu kvalitetnu kategoriju – vrhunsku. Na takvim položajima izvrsno se drži na čokotu i do kasno ujesen, neretko i do duboko u zimu, to otvara vrata brojnim predikatima.

Ime duguje izgledu bobice, pred početak dozrevanja, kada podseća na zrno graška. Nije zahtevna sorta, rađa dobro i redovno. Daje vina zelenkasto-žute boje,  umerenih alkohola i prijatnih kiselina. Kada odemo na teren aroma dijapazon se kreće u polju cvetno–voćnih.

Kada prinesete čašu nosu osetićete note svežeg voća: jabuke i kruške, a od cvetnih: ljubicu, kamilicu, jasmin i lipu. Završinica je karakteristično gorka, bademasta.

 

Mlada graševina je prepoznatljiva po svojoj najčešće zelenkasto-žutoj boji, izraženim voćnim mirisima koji u prvi plan stavljaju aromu zelene jabuke, kruške, vinogradaske breskve. Kod starijih graševina nailazimo na slamnato-žute tonove i arome ukuvanog belog voća sa popratnim notama meda. Graševinu možemo posluživati i kao aperitiv (mlada suva graševina).

Živa i puna diskusije ova radionica bavilla se specifičnostima koji utiču na ono što možemo pronaći u čaši, a na šta utičle teren, klonovi, vremenski uslovi (periodi kiša i sunca) i vreme branja (ko reskira profitira!). Branje zahteva potpunu fenolnu zrelost bobice. Onda se razvila diskusija šta biva ako grožđe napadnu ptice, te saznajemo da ove napasnice preferiraju pre crno grožđe. 

Opšti utisak okupljenih je da se radi o sorti s velikim potencijalima. Moguće je naći u varijantama od penušavih do predikatnih vina. Posebna zanimljivost bio je i podatak da je ledena graševina iz 1963, kada je  otvorena pre nekih tri godine, još uvek bila poprilično sveža.

O kvalitetu ove vinske sorte na šaljiv način govore Slavonci koje smo zatekli na štandovima vinarija iz drugih vinskih regija dok probaju malvazije i druge sorte belog vinu uz konstataciju:

„Dobro ti ovo vino, vidi s da si dodao graševinu!“

 

1. Graševina  Liska Buhač 2017, Ilok, Podunavlje –sveža, lagana, voćna, meka, zaokružena, mlada, mineralna. Vino je zelenkasto-žute boje, intenzivnog sortnog mirisa zelene jabuke, belog cveća s ponešto citrusnog osveženja. Na nepcu je lako, pitko, ugodne gorčine i osvežavajućih kiselina. Graševina Liska dolazi s posebno izdvojenog položaja, koji je bogatiji glinom od ostatka Iločkih vinograda.
2. Graševina Mitrovac Perak 2016, Kutjevo, Slavonija – lepo, iskričavo vino, arome belog cveća, zelene jabuke, kestena, mineralno, završnica osvežavajuća i začinska. O vinima ove vinske kuće brigu vodi Ivica Perak, rođen u staroj kutjevačkoj porodici koja se oduvek bavila vinogradarstvom i vinarstvom. Trenutno poseduju  jedanaest hektara vinograda u vlasništvu, a najstariji zasadi datiraju iz 1968. godine, do 2014. kada je bila zadnja sadnja. U širokoj lepezi godišta i sorti najzastupljenija je graševina pod kojom je 70% zasada.
3. Graševina Antunović 2016, Erdut, Podunavlje – Ovo vino dolazi iz Zlatne doline (više od 400 hektara pod vinovom lozom) u Slavoniji. Vino vešto zakamuflirane sortnosti, koja ustupa mesto zahtevima teroara. Na čelu ove vinarije je Jasna Antunović.
4. Graševina Orahovica 2016, Orahovica, Slavonija - Vino s notama belog voća, pre svega kajsija, pa breskvi, kuvani limun, biljne note, cvetni tonovi. Kremasto, lepih kiselina i prijatne završnice.
5. Feravino Miraz 2016, Feričanci, Slavonija- vino zelenkaste boje s dubokom zlatnim tonovima, izraženog mirisa, voćnog karaktera s dominacijom zrele jabuke i kajsije. Ukus kompleksan, pun, lep balans alkohola, slasti i mineralnosti, završnica sortno karakteristična s blagom bademastom gorčinom. Feravino je trenutno ima oko 160 hektara zasada vinove loze, na tri lokacije: Feričanci, Zoljan i Ceremošnjak. Sve tri su na obroncima planine Krndije. Grožđe za ovo vino dolazi s dve pozicije: Golog Otoka, brežuljkastog  terena nadmorske visine 191 m, položaj s ekspozicijom J – JI i s Potkova, vinogradarski amfiteatar J-JZ ekspozicije posađen 1992. godine na 252 m/nm. Tlo je tipično slavonsko, bogato, izrazito mineralno s prirodno ograničenom plodnošću na koju veliki uticaj imaju šumoviti predeli koji okružuju vinograd. S željom proizvodnje posebnog vina grožđe za ovo vino brano je u dva navrata.  Prva berba bila je 6. oktobra, a probrane bobice zahvaćene plemenitom plesni ubrane su 2. novembra 2016. godine. Fermentacija prvog odvijala se u inoks posudama na temperaturi od 17°C. Vino je dozrevalo na finom talogu kvasaca u inoks posudama tri meseca bez malolaktične fermentacije. Probranii grozdovi graševine posle berbe obrađivani su bez odvajanja peteljki, kako bi se u što većoj meri sačuvala kompleksnost i aromatska slojevitost grožđa. Njegova fermentacija odvijala se na 18 ° C, vino je dozrevalo na finom talogu kvasaca tri meseca. Nakon pažljivo vođenog dozrevanja vino je ujedinjeno u jedinstvenu kompoziciju voćnog karaktera s dominacijom zrelog voća.
6.  Graševina Šampion Krauthaker 2016, Podgorje, Kutjevo, Slavonijia - sveže vino, na nosu dosta voćnosti i sa izvesnim cvetnim notama, u ustima zaobljeno, skladno, dobrog tela. Kristalno bistre slamnato-žute boje, s mirisom kojim dominiraju sveže jabuke, pomalo i anansa i vinogradarske breskve, te ponešto belog poljskog cveća. Ukus živahan, s lepim kiselinama, kao i prijatno blagom gorčinom u završnici. Vlada Krauthaker je zaštitno lice vinarstva Kutjeva i graševine. Vinarija je osnovana 1992. godin, a u poslu mu pomaže ćerka, enolog Martina Krauthaker Grgić. U njihovom podrumu možete pronaći mnogobrojne zanimljivosti poput predikatnih vina, kasnih i izbornih berbi, kao i ona od suvih bobica, 25 različitih etiketa vina, a u vinogradima čak 38 sorti vinove loze.
7. Belje Graševina 2016, Belje, Slavonija – vino koje se okitilo srebrnom medaljom na Dekateru, a ima vrlo pirhvatljivu cenu. Radi se o laganoj, voćnoj, svežoj aromatičnoj graševini, zelenkaste boje sa žućkastim refleksijama, s kompleksnim aromama od cvetnih i voćnih (jabuka, dinja, u najavi kajsija), do tonova  kamilice. Grožđe je brano dvaput; krajem septembra i početkom oktobra, te je između njih razmak od tridesetak dana.
8. Kalazić Graševina 2016, Baranja, Podunavlje – vino žućkasto-zelenkaste boje, aroma zelenih jabuka i vinogradarske breskve, suptilne nijanse mineralnsti i blaga gorčina u završnici. Vinogradi firme Kronos d.o.o. u kojoj se proizvode vina Kalazić nalaze se na Banovom brdu (Banskoj kosi), na samom severoistoku Baranje, u neposrednoj blizini moćnog Dunava.