четвртак, 07. децембар 2017.

Od svitanja do sumraka, Slankamen - Vinarija Acumincum




Dan je bio predsnežni, decembarski, potrefilo se i subota. Krenuli smo put vojvođanske ravnice, uskim drumovima u posetu vinarijama u Slankamenu. Prvu smo pronašli u Starom Slankamenu. Vinarija “Acumincum” nosi ime rimskog utvrđenja,  koje se pod imenom „Castrum Zelenkamen“ pominje u XI veku. 

U XV veku dolazi u ruke srpskih despota iz porodice Branković. Turci su ga zauzeli 1521. godine, o čemu i danas, videćemo kasnije, svedoče očuvane ruševine. E tu se baš smestila Vinarija Acumincum, uspešan primer eklektike savremene arhitekture i dizajna sa bogatom istorijskim nasleđem, a sve to krunisano odličnim crvenim vinima širaz, pinot noir i kaberne.


Sve je počelo kad je porodica Spasić došla u posed kuće porodice Mrkšić. Kuća datira iz 1769. godine, a nekada je bila župni dom katoličke bogorodične crkve. A onda je udario grom, pogodio krst, koji je zatim oštetio krovnu konstrukciju. Crkvenjaci su se obraćali Vatikanu, ali je Sveta stolica bila gluva za njihove apele za pomoć. Stoga su prodali župski dom i popravili crkvu.


Ta kuća je najverovatnije najstarija sačuvana kuća u Starom Slankamenu. U njenom vinskom podrumu, porodica Mrkšić je skladištila vina. Vina koja su se služila u hotelima „Moskva“, „Mažestik“, „Metropol“ i  mnogim drugim prestolničkim.


Novi vlasnici, bračni par Snežana i Milan Spasić, pronašli su ostatke turskog kupatila prilikom rekonstrukciju kuće. Projekat rekonstrukcije i dogradnje današnje vinarije radio je poznati beogradski arhitekta Vladimir Lojanica, koji je široj javnosti poznato po projektu i realizaciji TC Rajićeve, Holliday Inn-a i Expo hale. Za realizaciju adaptacije ove vinarije Lojanica je dobio nagradu 37. Salona arhitekture.

 


No vratimo se vinari i pronađenom starom hamamu iz 1566. godine, jednom od dva koji se nalaze na teritoriji današnje Vojvodine. Nalazi se  ispod degustacione sale, na putu ka vinariji, zaštićen ojačanim staklom i osvetljen reflektorima, te deluje tajanstveno i mistično. Dodatno je dopunjen i opremom koja se može pronaći u svakom današenjem hamamu.  Ceo prostor je elegantan, ukrašten tim spa arefaktom, a Lojanica je dosta toga uradio u staklu kako bi bilo vidljivo, kad već to zaslužuje. Tako se i iz baše može razgledati vinarija.

 

Vlasnici vinarije “Acumincum”, od nečega što je u početku bio hobi, ušli su u vrlo ozbiljnu vinsku priču. Počeli su sa zasadima širaza pre sedam-osam godine, ali kada su na Januarskom međunarodnom sajmu vina u Temerinu osvojili Zlatnu medalju za kvalitet baš tog vina, zamislili su se i prelomili. Poreklom iz Negotinske krajine, tradiciju su vešto nakalemili na novi teroar. Gaje širaz, pino noar, frankovku i kaberne sovinjon.  A postojbine se prisete i malo, pomalo pomenu Nikolu Matalja. 



U okviru moderne vinarija sačuvan je hamam, a ceo prostor osmislio je arhitekta Vlada Lojanica, njihov beogradski komšija. Izvor lekovite slane vode, temperature od 18° C, kojim se snabdevalo kupatilo i danas se nalazi na pedesetak metara od kuće. A pri rekonstrukciji kuće, porodica Spasić, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Sremske Mitrovice, pronašla je hipokaust-ostatke sistema za zagrejavanje.  A kada iz degustacione sale izađemo na svetlost dana, a onda vam pred očima pukne veličanstveni pogled na Dunav i Titelski breg.



U vinariji smo probali sjajna vina s potencijalom iz 2016 i 2017 od širaza i pino noara uključujući i roze od širaza, da bismo u degustacionoj sali probali Nomad 2013 (širaz) i Bonvivan 2013 (kaberne sovinjon). Vina pravljena od grožđa sticajem okolnosti. Srećnih i iskrenih. A kada smo pitali planiraju li da neka vina barikiraju ofiraju svoj prirodan ukus. Milan Spasić zadovoljno probajući svoje mlado vino kaže:

"Čim oberem grožđe koje miriše na nagorelu dasku!"




Danas se njihovi vinogradi na potezu Počenta prostiru na dva hektara, a planiraju širenje. Gaje se: Frankovka, Pinot Noir, Shiraz i Cabernet Sauvignon od crvenih sorti i u malim količinama Viognier od belih. Orjentacija na crvena vina sasvim je lična i posledica je činjenice da Spasićevi piju isključivo ova vina. A s obzirom na male posede berba traje kratko, ali se zato dugo sedi i pije, pa su za tu priliku obezbeđeni i veliki zemljani lonci za svadbarski kupus.


Uz priču provuče se i vic, koji skriva istinu. Bik i lav ispijaju vino. Zovu ih žene. Bik svoju pozdravi i nastavi da vrti čašu. Lav se javi i povinova zahtevima svoje ženke.


„Baš si papučar!“, optuži ga bik.

“Lako je tebi ti kući imaš kravu!“, odbrusi mu lav i ispi svoj kaberne pred put.



Vladimir Lojanica je rođen  1969. u Beogradu. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1995. Poslediplomske studije je pohađao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na smeru Arhitektonska organizacija prostora i poslediplomski kurs studija umetnosti iz oblasti arhitektonskog i urbanističkog projektovanja. Od 1996. je zaposlen na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta u periodu od 2009-2012. U nastavi radi na predmetima  Stanovanje i Studio projekat na Departmanu za arhitekturu. Od 2015. je šef Departmana za arhitekturu. Godine 2004. osnovao je samostalnu arhitektonsku praksu, arhitektonski studio Proaspekt u okviru kojeg redovno i uspešno učestvuje na javnim nacionalnim i međunarodnim arhitektonskim konkursima na kojima je osvojio brojne nagrade (među kojima i deset prvih). Autor je serije projekata i realizovanih objekata u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je više značajnih stručnih priznanja, među kojima se izdvajaju Godišnja nagrada za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2007. godini za kompleks hotela Holliday Inn i Expo hale XXI u Beogradu.

Uporedo sa arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem objavio je radove i tekstove u brojnim monografijama i profesionalnim i javnim publikacijama. Član je različitih nacionalnih strukovnih udruženja i savetodavnih tela. Od filmova izdvaja „Blejd Raner“ (Istrebljivač). 

Radovi Vladimira Lojanice izlagani su i objavljeni u domaćim i međunarodnim profesionalnim kongresima i izložbama uključujući i dva puta izlaganje u okviru nacionalne selekcije na Arhitektonskom bijenalu u Veneciji.



Нема коментара: