„Volim na stolu
kada se na svetlosti
vide emocije vina“
U okviru ovogodišnjeg IX BeoWine, u organizaciji „Italian Wine Expo“ održan je Master Class „Italija, veliki prelepi vinograd“, 23. febraura 2018. godine, u svečanoj sali Upravne zgrade Beogradskog Sajma. Dakle, malo “ogovaramo“ italijanska vina na Master Classu.
Vina smo probali zajedno i uz stručni komentar novinara i somellijera Bartolomeoa Roberta Leporija i urednika vinskog magazina „Vino & fino“ i predsednika Udruženja somelijera Vojvodine Igora Lukovića.
Vino je najbolji dar koji su ljudima poklonil bogovi
Platon
Druženje započinje Lepori
konstatacijom da Italija ima preko 800
autohtonih sorti grožđa, od kojih je 462 zvanično registrovano. Italija poseduje preko 690 hiljada hektara pod vinovom lozom, što rezultira prosečnom
proizvodnjom grožđa od 7,9 miliona tona. Proizvodnja vina iznosi 50,9 miliona
hektolitara (2016.). Italija predstavlja najvećeg proizvođača vina u svetu.
Predstavljena su vina iz četiri italjanske regije: Veneto, Abruco, Pulja i Toskana. Kada bismo svaki nedelje probali jedno italijansko vino, da bismo isprobali sva trebalo bi nam 20 godina. Pa kad je tako da ne dužimo....
Veneto – ova e regija koja proizvodi najviše vina u Italiji, 19% od ukupne proizvodnje vina. Prednjače bela vina (75%), dok je učešće crvenih vina znatno manje (25%). Poznata vina ove regije su amarone, proseko, soave i valpoličela.
Toskana – daje 6% ukupne proizvodnje vina u Italiji. U strukturi
proizvodnje dominiraju crvena vina sa 83%. U ovoj vinskoj regiji proizvode se
neka od najboljih i najcenjenijih vina ne samo u Italiji već i u svetu. Chianti
i Brunello di Montalcino su vina kaja su ovu regiju učinili poznatom širom
sveta.
Abruco – nalazi se u srednjoj Italija, zahvata okolina Peskare. Poznata po crvenim
vinima Montepulciano d’Abruzo i Trebbiano d’Abruzo.
Pulja (Apulija) - na krajnjem jugoistoku Italije, na štikli, nalazi se regija koja je dugo nosila pežorativan naziv “podrum Italije”. Pre svega zato što je druga regija u Italiji po proizvodnji, a nije bila baš uspešna u brendiranju. Tako iz Brindizija dolaze sorte primitivo, negroamaro i crna malvazija.
Na ovoj probi vina najviše je bilo penušavih (spumante)
vina i crvenih, a provuklo se i jedno belo. Italijanski penušavci, po pravilu
se prave od glere, pa nam je Lepori preporučio da ako smo u mogućnosti, a radi
naše naobrazbe obavezno probamo i mirnu gleru. Raspored probe napravljen je
prema šećeru u vinu, a probali smo 12+1 vino. Uz Leporijevu konstaciju da je „vino
umetničko delo inteligentnih ljudi“, krenuli smo penušavo s severa i
polagano se spuštali ka jugu apeninske čizme:
Vinarija: Foss Marai, Treviso, Veneto
Sortni sastav: Montepulciano d’Abruzzo, Cabernet Sauvignon,
Sagrantino, Sangiovese
Zabeleška: Započeli smo
probu s jednim penušavim roze vinom. Svežim, voćnim, reskim, arome ruža,
trešanja, mnogo jagoda, lepe strukture, prijatnih kiselina s medom u završnici.
Pena postojana. Zaostalog šećera 6 gr./l.
Penušavac je rađen martinotijevim
postupkom, koji je poznat i kao šarmat (tank). Lepori insistira da se postupak
zove imenom njegovog zemljaka Martinoti, pošto je Francuz Šarmat ovaj metod samo doradio. Sekundarna
fermentacija je trajala samo tridesetak dana.
Vinarija: Miró Vini, Venezia, Veneto
Sortni sastav: Glera, Chardonnay, Pinot Grigio
Zabeleška: penušavo vino
iz mlade vinarije (2012.) od probranih bobica. Svako od grožđa darivalo je ovom
vinu svoj karakter, kako glera, tako i šardone i sivi pino. Ekstra suvo, sa
dugotrajnom pojavom mehurića, voćno, zlatni delišes jabuka, pomorandža, belo
prolećno cveće i bagrem. Zaostali i šećer oko 15 gr./l. Može se poslužiti kao aperitiv.
Vinarija: Miró Vini, Venezia, Veneto
Sortni sastav: Glera, Verdiso, Perera
Zabeleška: Proseko bogat aromama zrelog belog voća (žuta
jabuka, breskva, kajsija), bagem, minerale duguje Dolomitima i temperaturnim
razlikama tokom dana. Zaostali šećer oko 16 gr./l.
Vinarija: Foss Marai, Treviso, Veneto
Sortni sastav: Glera
Zabeleška: Vraćamo se porodičnu
vinariji s početka. Čine je bračni par Adrijana i Karlo Bjacjoto i njihovo
troje dece Andrea, Kristijana i Umberto (22-24. god). Slatkoća (24 g/l) koju potkrepljuju arome suvog voća budeći
asocijacije na kolače i slatkiše. Njoj uspešno pariraju lepe kiseline (6,5 g/l).
Alkohola 11 %. Arome zrelog belog voća, prati livadsko cveće i bagremi. Završnica
duga, bademasto gorči. Sljubljavati sa panetnom, kroasanima i kolačima na bazi
testa s voćem. Pojam „millesimato“označava da je ovaj proseko proizveden od
grožđa iz samo jedne berbe (2017.)
Vinarija: Societá agricola F.L.L.I. Biagi,
Teramo, Abruzzo
Sortni sastav: Pecorino
Zabeleška: Napuštamo Veneto
i hitamo u Abruco gde nas čeka ovaj pekorino, autohtona italijanska sorta
vinove loze, ponovno otkrivena, vinificirana modernim tehnologijama kako bi
izrazila sve svoje arome i ukuse. Istoričari
među enolozi datiraju ovu lozu u period oko 1800. godine, geografski u središnji deo Italije, izrazito u regijama
Abruco, Lacio i Umbrija.
Bobicu pekorina možemo opisati
kao hrskavu, okruglu i sitnu, s tankom pokožicom, žute boje s zelenim nijansama,
a posebna su poslastica za ovce (pecora)
Pekorino dozreva rano, berba obično započinje početkom septembra. Prinosi
su niski, ali poprilično ujednačeni.
Ovo jedino belo vino na probi, slamnato
žute boja sa zlaćanim odsjajem, na nosu donosi svežinu tropskog voća, citrusa, uz malo zrele
bele breskve, belog poljskog cveća, ariša, začinskog bilja pogotovu žalfije. U
ustima prijatno, intenzivno, “breskvasto“, opojno, s lepim završetkom. Bilo bi
zaniljimvo pratiti ovo vino dok stari.
Uprkos identičnosti imena, vino
pekorino ne treba sljubljivati sa istoimenim ovčijim sirom. Supružnika mu treba
tražiti među ribljim karpaćem, oradom i brancinima, pokojoj hobotnici.
Vinarija: Societá agricola Pian delle Vette, Feltre,
Belluno, Veneto
Sortni sastav: Gamaret
Zabeleška: Prelazimo na crveno i
prvo pa švajcarska (sorta vinove loze). Vinarija
Pian delle Vette vraća nas podno Dolomita, na 600-700 m. n. v, u Veneto. Gamaret je švajcarska novostvorena
sorta dobijena ukrštanjem sorti Gamay i
Reichensteiner. Karakteriše je dobra otpornost i rano vreme sazrevanja. Vino
koje probamo bilo je na fermentaciji 30 dana, odstojalo je 24 meseca u bariku,
4-5 meseci u boci. Vino je intenzivne rubin boje sa ljubičastim prelivima.
Arome šumskog voća, džema od višanja, mineralnost, začinsko bilje pogotovu
bosiljak. Godišnja proizvodnja: 1000
boca.
Vinarija: Societá agricola Pian delle Vette, Feltre,
Belluno, Veneto
Sortni sastav: Teroldego
Zabeleška: Još smo u istoj
vinariji, čiji vlasnik nije drvoseča već zna kako da vino odleži u buretu a ne
izgubi karakter i dušu. Stigli smo do još jedne autohtone italijanske sorte, teroldega.
DNK analiza utvrdila je da je teroldego roditelj sorte Lagrein. Od tada su
krenula govorkanja da je u srodstvu i sa pino noarom.
Zavirimo sad u čašu. Vino gusto,
rubin boje sa ljubičastim prelivima. Arome zrelog crvenog voća, preteže kupina,
džemaste, planinsko začinsko bilje, bosiljak, eukaliptus, pokoja ljubičica. S prvim gutljajem do izražaja dolazi tamna
čokolada, vanila, začini, anis, kora pomoradže i duvan. Alkohola 13 %.
Vinarija: Cantine Paolo Leo, San Donaci, Brindisi, Puglia
Sortni sastav: Negroamaro
Zabeleška: Ime ove drevne sorte
možemo prevesti kao „crni gorki“ (od boje pokožice grožđa), a DOC status ima u
oblastima Alezio, Brindisi, Leverano i Salice Salentino.
Ovo vino ima veoma tamnu i duboku
crvenu boje. Na nosu donosi arome crveno-crnog voća, pre svega višnje, a sledi
začinsko bilje, zemljani tonovi. Tanini su izraženi, moćni, zreli. Nema
tercijalnih opažaja. Fermentacija se
odvijala 30 dana u prohronskim posudama, a zatim 6 meseci u boci. Alkohola 13 %.
Vinarija: Cantine Paolo Leo, San Donaci, Brindisi, Puglia
Sortni sastav: Primitivo
Zabeleška Analizama DNK
utvrđeno je da Primitivo rođak Zinfandela,
Tribidraga (Crljenak kaštelanski) i Kratošije. Sortu je pronašao dokoni kaluđer 1799.
godine. Karakteriše je rano sazrevanje.
Vino koje smo probali bilo je tamno
crvene boje, aroma zrelih jagoda, kupina, višanja, dimasato. Drvoseča koji je
posustao u Venetu, ovde je sebi dao oduška. Usled pozicije postotak alkohola je
uvećan.
Vinarija: Vallepicciola srl Societá Agricola,
Castelnuovo Berardenga, Siena, Toscana
Sortni sastav: Sangiovese
Zabeleška: Biser Toskane, regija Kjanti, smestila se između
gradova Firence, Siene i Areca. Chianti Classico ima sopstveni status DOCG. Fermentacija
malolaktička, 12 meseci u bariku. Vino koje smo isprobali je rubin boje, na
nosu zrele trešnje, začini, suvo, a završnica donosi šljivu, čokoladu i kafu. Alkohola
13 %.
Vinarija: Societá agricola F.L.L.I. Biagi,
Teramo, Abruzzo
Sortni sastav: Montepulciano d’Abruzzo
Zabeleška: Vraćamo se još
jednom u ovu vinariju ovaj put da probamo crveno vino rubin boje, potentano, mišićavo, s
definicijom, punog, komleksnog tela. Radi se o ekstraktivnom vinu koje je
trebalo prethodno dekantirati. Arome kupine, borovnice, vanile, crne tamne čokolade, u završnici
donose duvan, sladić, crni biber. Jedno od onih vina koje će uveličati svaki
događaj na kome bude posluženo. I pored toga što je staro više od deset godina vino je u
top formi i deluje da će tako i ostati još neko vreme.
Vinarija: Tenute Falezza Azienda Agricola, Verona,
Veneto
Sortni sastav: Corvina, Corvinone, Oseleta, Rondinella
Zabeleška: Amarone bi se
mogao prevesti kao „veliki gorki“, i proizvodi se u blizini Verone toskanskom
metodom. Ali, dok se grožđe od kog se pravi klasično vino valpoličela bere u vreme
kad i treba, za amarone na njega treba zaboraviti neko vreme. A kada se i ubere
nosi se na sušenje, kada se celi grozdovi polažu na drvene police od bambusa,
na kojima se suše na vazduhu od tri do četiri meseca. Tako do izražaja dolaze
arome i šećeri. Nuspojava je i povećan sadržaj alkohola 15-16%. Kažu da se do
ove tehnologije, kao i uvek, došlo omaškom. Da žive zaboravni i grešnici!
Ono što vinare ne raduje, ali je
neohodno je neminovan gubitak prinosa koji nastaje isušivanjem. Za proces
dehidracije neophodan je suv vazduh. Ako se pojavi vlaga, došlo bi pojave
plesan na grozdovima, to bi obismislilo celu radnju i upropasti kompletan rod.
Od
1968. godine amarone ima DOC status, a 2010. godine unapređen je u DOCG, što je
najviša kategorija u italijanskom sistemu klasifikacije, tako da sada na
etiketama stoji oznaka Amarone della Valpolicella DOCG. Amarone se čuva u
barikm buradima 5 do 7 godina.
Ovaj amarone, kao i svaki dobar, krase
arome kuvanog voća, džem od šljiva, ribizle, borovnice, čokolada, herbalnih nota, vanile i duvana.
Zaostalog šećera 5,5, kiseline 6, alkohola 16 %.
Vinarija: Tenute Falezza Azienda Agricola, Verona,
Veneto
Sortni sastav: Corvina, Corvinone, Oseleta, Rondinella
Zabeleška: Amaroneu, za
razliku od svih nas, starenje ide u korist, te je bonus vino, imenjak
predhodnog samo dve godine stariji, što je doprinelo da dodatno dobije na
robusnosti i aromatici, a svojim uživaocima pruži dodatni plezir.Do sledeće godine i sledećeg druženja s nekim novim vinima addio a tutti!
Нема коментара:
Постави коментар