Vinska ekspedicija WineOS6

 

Piše: Ivan Kruljac
Foto: Ivan Kruljac, Denis Despot

Most kao znak spajanja postao je jedna od glavnih oznaka grada a današnji vinski sajam WineOS6 je moj novi iskorak u poimanju ljudi i vina.Ta jedinstvenost donosi mnogo tegoba, ali i radosti onima koji žive sa lozom.

Vinarija Kalazić koja ima sertifikovana organska vina iznenadila me je brojem vina koja nudi i možda je kao i etikete u akvarelu ostavila još koji potez kistom stvaraocu vina koji je nesumnjivo na dobrom putu da izraste u vinariju koja je posebna. Probao sam skoro sva vina kojih je oko 20 i stil je prepoznatliv u svim bocama, a to je diskretnost. Vina su atipična i naizgled ne pokazuju sortu tipizovano, ali vremenom koje im se posveti počinju svoju pravu priču. Premijum serija pak direktno slikama na etiketi asocira na hranu koju bi trebalo uklopiti uz vino poput divlje svinje na kaberne sovinjonu ili patke i šumskih gljiva na pino noaru, svakako vema zanimljivo iskustvo.

Škrlet je odskora jedna od mojih omiljenih sorti, može se slobodno reći da je izvorna sorta Hrvatske od Popovače u Moslavin,i pa sve do Kutine. Ispočetku stidljivo, vinari su počeli da vraćaju to originalno grožđe u udahnjuju mu novi život. Sam izgled grozda je zanimljiv; ima središnji i 2 mala grozda sa strane, što asocira na rogatog ovna,  koji se stilizovan našao na etiketi vina.

 

Neobično je, što su sedam vinara Glavni igrači stvorila jedno vino, što je, priznaćete retkost. Vino je mirisno veoma nežno, takva je i sorta,  ali što bi rekao gospodin Jakopović, u pitanju je vino o kome se misli bez preseka u vremenu. Škrlet je istinski originalan,  valjda najbrže od svih menja svoju pojavnost iz meseca u mesec. Vodi se kao jednogodišnje vino, mada su naravno tek sad počeli da se sistemski posvećuju ovom nežnom džinu, koji je tek započeo svoj novi život u svetu vina.

Postoji dve vinarije Sladić. Vina jedne od njih probao sam nedavno u Zagrebu, a sada sam imao priliku da sorte plavina i lasina probam kao drugačije u novim vinima.  Maraština i debit u po dve varijante su vrlo prijatne, ali za mene najveće iznenađenje je debit  iz 1989. pronađen u podrumu. Musava boca protkana paučinom krije u sebi prirodno nefiltrirano vino kompleksnih struktura i kao da se te godine ne broje na njemu, matematika je zakazala, a boca se vidi na fotografiji sa Markom Sladićem.

Vinarija Gašpar nalazi se u Vrgorcu gradiću nedaleko od ušća Neretve u more ali sa veoma posebnim klimatom, gde još uvek leti postoji kontrast u noćnim i danjim temperaturama, što i samoj lozi omogućava poseban razvitak. Još jedna izvorna bela sorta je zlatarica, veoma odmerena, ne otkriva se lako i vrlo ugodna za piće. Plavina, kao crveno grožđe, u njihovim vinima, za sada je najpotpunija koju sam pio. Braća Gašpar imaju i limitiranu seriju vina u magnum bocama kao i vranac u bariku od 225 litara gde je rod bio svega 300 grama po trsu loze.

Vinarija Bartolović nalazi se na 400 metara nadmorske visine na Papuku, nedaleko od Požege u Slavoniji. Odmerena vina od graševine preko pino blana i crnih sorti, kao i kupaža, odavno poznajem, a imao sam prilike zahvaljujući vinaru Krunoslavu, da probam grožđe u vinogradu, neposredno pre berbe, što je za mene bio poseban doživljaj. Danas je moj apsolutni pobednik ukusa bio pino noar 2017. 

U Vinariji Antunović vino stvara žena, koja je već svoja vina ovenčala Dekanterovom medaljom, te se za Dalj ili erdutsko vinogorje čulo i u van regije. Njeno vino Tango grand selection je posebno, jer je sjedinila kaberne fran i kaberne sovinjon kroz tri berbe. S tim se po prvi put susrećem.

Čuvena Vinarija Krauthaker iz Kutjeva ima vinograd zelenca, koji nije ni silvaner,  a ni sremska zelenika.   Već od 1882. godine vodi se kao zelenac kutjevački slatki i oni ga stvaraju na tri načina; jedan je zrenje u amforama. U pitanju je 4 hektara vinograda, uz Austriju, zahvaljujući kojima se tamo i vratilo, zabeležila je u svojoj knjizi Džensis Robinson.