Piše: Ivan Kruljac
Nije važno odakle sam sve dok znadeš kuda putujem, stihovi su lucidnog Branimira Štulića. Tako je nekako, u jednom trrenutku započelo i moje putovanje vinskim stazama. Negde u blizini taurunumskih laguma i Gardoša.
Najvažniji su uvek ljudi, a najznačajniji
zbog kojeg je vino postalo deo moje
svakodnevnice i temeljne posvećenosti je upravo Željko Tintor. Vina su njegov
životni poziv i strast. Kažu, u životu slučajnosti ne postoje, pa tako već u
njegovom prezimenu je portugalska reč „tinto“, koja predstavlja boju crvenu ili
crnu, a odnosi se na vino. Mada mene podseća i na tintu od mastila, pa kako se
kome dopada.
Iako je Portugalija zemlja sa
kojom on započinje posao sa vinima, mislim da i ime njegove firme Vinomond
govori upravo o svetu vina, koji je bez granica i ruši ustaljene predrasude. Posao
koji obavlja kroz maloprodaju i distribuciju vina, po meni je društveno
odgovoran posao i ja ga doživljavam kao nematerijalno dobro, jer su vina kojima
se bavi značajno uticala na kulturu ishrane na ovom podneblju. Vino je hrana,
od njega se živi, ono daje priliku za
novu vinsku spoznaju, to je neprekidna priču sa ljudima kroz restorane i mnoge
druge prilike gde vino spaja i okuplja ljude.
Zahvaljujući tome i ja sam u Zemunu, u sada već staroj
radnji, probao, po prvi put, vina Oszkara Maurera, sada već svetski priznatog
posvećenika prirodnom pristupu vinima i čoveku koji je iz zaborava u bocu
vratio izvorne sorte panonskih predela.
Pomenuću sada mezes feher ili medenac
beli i bakator, dve izuzetne bele sorte grožđa, koje postaju divna vina kroz
stvaralaštvo vinarije Maurer. Mene je to ispijanje u jednom gutljaju ovih vina opredelilo
za istraživanje manje poznate sorte grožđa u vinima.
Kao bitnu karakteristiku kvaliteta Žejkovog rada naveo bih
odluku u izboru vina, zvučaće pretenciozno, ali ja nisam popio vino kroz sve ove
godine, a da mi se nije dopalo. Neka, naravno, manje, ali to je moje mišljenje
i vinska istina koju sam pronašao.
Dokaz da granice u svetu vina ne postoje,
bar za mene, su vina Carlosa Campolarga, za sada mog omiljenog portugalskog
vinara iz regije Bairrada. Probavši prvi put njegovih ruku delo shvatio sam da
su prirodna vina svetsko dobro i da ćete ih prepoznati odakle god da dolaze.
Predikativno vino Bical kasna berba iz 2005 suvo i ne postoji baš puno vina sa kojim se može uporediti po originlnosti i raskoši |
Carlos Campolargo pored Željka Tintora s njegove leve strane
sa dodele titule u Bairradi
|
Željko Tintor je osim znalački organizovanog sajma vina Vine
Open u Hiltonu u Beogradu ove godine odlikovan od strane reda ljubitelja vina
Bairrade titulom viteza vina. Osim Portugalije mnoga divna vina iz drugih
zemalja, nalaze mesto u vinskoj ponudi.
Jedno od takvih vina od skora je vino od sorte Jaen. Grožđe
koje zbog visokog postotka antocijana daje puna divno obojena vina, ali začuđujuće
lake voćne strukture. Pronašao sam tu note cvekle i zemljane ukuse. Grožde dolazi
sa severozapada Španije i zove se Mencia.
Podelio sam sa vama samo mali delić vinskog sveta koji je mene
oblikovao, a puno je lepih stvari koje na tom putu tek treba
otkriti. U tome je, priznaćete, i sva čar.
Нема коментара:
Постави коментар