Vinobrenovac, nova vinska adresa

Zima je nerado odustajala od minusa. Lenjo se pomaljao škrto sunce. Delovalo je da se sprema jedna lepa subota. A onda iznenadna i  baksuzna kiša. Na svu sreću kratkotrajna. Jer, okupili smo se da odemo u Obenovac. Na jedno dešavanje po prvi put. Premijera. Dodatni mamac – zdanje Sokolskog doma sa fotke budilo je znatiželju.

Sokolski dom u Obrenovcu

Sokolsko društvo Obrenovac osnovno je davne 1922. godine, da bi sopstvenu zgradu dobilo tek osam godina kasnije. Trebalo je skupiti pare za tako lepo i impozatno zdanje, ali je svakako vredelo. U to smo se mogli i sami uveriti u subotu, 4. februara u 15 časova kada smo se obreli pred njime. 

 

Sokolski pokret nastao je u Češkoj 1862. godine. Osnivač je bio doktor Miroslav Tirš i imao je panslovenski karakter. Kod nas je delovalo još od vremena Kneževine Srbije (1891.), s prekidom, do današnjih vremena. „Soko je vanstranačko viteško udruženje za istovremeno telesno, moralno i narodnosno vaspitanje dece i odraslih“. Godine 1910. ujedinjuju se društava „Soko“ i „Dušan Silni“, u jedinstven „Savez sokolskih društava „Dušan Silni“. Kao vrhunac svog delovanja, Sokolovi su organizovali sletove, što se posle rata vrlo vešto kopiralo u neke druge svrhe. Sokolstvo je početkom 1940. imalo oko 350 hiljada članova.

Posle II svetskog rata novouspostavljena vlast zabranila je rad sokolskih društava. Nije mi baš najjasnije šta im je smetala ta fisklutura i ona krilatica „u zdravom telu zdrav duh.“ Jedno vreme zgrada Sokolskog doma u Obrenovcu je korišćena, a onda prepuštena zaboravu, zapuštena i dovedena u stanje ruine.  

Gospodin Brana Jovanović se 2002. godine vraća u otadžbinu posle pedeset godina izganastva u Kanadi  i sa grupom istomišljenika pristupa obnovi Sokolskog doma bez veće podrške iz matice. Opština Obrenovac 2008. godine daje zdanje u zakup Sokolskom društvu.  Zgrada je spomenik kulture pod zaštitom državre. Tokom nedavnih poplava ovo velelepno zdanje pretrpelo je značajna oštećenja, ali je iznova obnovljeno.

U prostorijama popularne obrenovačke „Sokolane“ okupili smo se na Prvom festivalu vina u organizaciji  Mihaila Dimitrijevića (27), geodete i vinofila, uz svestranu pomoć Vladana Stanojlovića –Kike (Wine Jam). Manifestaciju su potpomogli Opština Obrenovac, JP SKC, Hotel Svetionik, Club Level, Rubin sala za svečanosti, Banbus, Ekspres restoran RIK sa svojim sjajnim keteringom...

Manifestacija je započela 4. februara 2017  u 15 časova, a planirano je da traje do 21 čas. Ulaznica je imala, više nego simboličnu cenu od dvesta dinara, čaša se iznajmljivala za sto, a mogla su se i kupiti vino koje vam se dopadne.

Po publici i njihovim rukama prepunim kesa sa bocama vina izgleda da nisu propustili ovu jedinstvenu priliku. 

 

Jedna do druge poređale su se sedamnaest vinarija: Mačkov podrum, Vino Budimir, Vino Toma Zdravković, Dajić, Antić, Izba Jovanović, Vinarija Živkovića, Podrum Tošići, Rašković, Todor, Savković, Čaša vina i Priča, Todorović, Trišić, Milojević, SRŽ Milovanović, Dimitrijević, Zorča. 

 

 

Radi proširivanja vidika predstavili su se i: Voćna vina Romasa, destilerije Sokolova i Podrum Pevac (sa rakijama i likerima), Belgrader sirevi, Mlekara Dana, MIL MAR Produkt sa paletom aromaterapeutskih suhomesnatih proizvoda.

Cabernet Sauvignon barrique proizveden u čast venčanja Ive i Nebojše

Muzika je bila prigodna, prvo starogradska i izvorno narodna, da bi se menjala kako se menjala i publika. I svi su se, čini se, osećali kao kod kuće. Čak i mi gosti! Posle vinskog festivala u Lazarevcu ovo je još jedna uspešna disperzija vinskih dešavanja iz strogog centra Beograda. I to uspešna! Raduje i veliko prisustvo malih vinarija, koje su u sve većem uzletu, a njihova crvena vina su voćnih aroma, poletna, nesputana barikom. Zadesila se i jedna vrlo interesantna frankovka. Bilo je dosta i tamjanika od onih karkaterističnih, sortnih, preko Tošićeve klasične, ali i oranž tamjanike, Nesanice, do onih posebnog stila. Na nekima ima još da se radi, negde treba još pritegnuti, doterati ali je generalno utisak da se ove vinarije kreću u pravom smeru. Na opštu radost sve brojnije vinske publike. 

Vinarija Todor predstavila se Tamjanikom, Ponosom (kupaža kaaberne sovinjona i merloa), Pitomom ružicom (merlo, prokupac), Rizlingom Todor (Rajnski rizling). Imali smo prililku da probamo, nažalost ne sva, vina Podruma Dajić: sovinjon blan Tabula i Rajnski rizling 2010.  

Udruženja malih vinarija, dvojac Drenić – Todorović sa svojim roze prokupcima, a onom vinarije Čaša vina i priča, Prokupiti 2015, WineJour je bio kum! 

 

Bila je ovo prilika i za susret sa starim znancem - Rodoljubom iz Vinarije Srž Milovanović iz Lazarevca, s njegovom rizlingom, pino noarom, ali i sjajnim kaberneom. 

Iz južne nestašne pokrajne nam stiže Vinarija Antić sa Rajskom baštom. Jaka župska ekipa nudila je standardno dobra vina, kao i Mačkov podrum. 

 

Sve to začinili smo Merlom iz 2015, Izbe Jovanović.  

 

Često smo izlazili i u prelepo dvorište Sokolskog doma. A tamo bista Živojina M. Perića (Stubline, 3. januar 1868. — Oberurnen, Švajcarska, 12. septembar 1953.) srpskog pravnika, profesora na Pravnom fakultetu,  člana one a ne ove Napredne stranke i dopisnog člana SANU. Fakultet pravnih nauka svršio je u  Parizu 1891. godine. Sudsku karijeru započinje u beogradskom prvostepenom Varoškom sudu najpre kao pisar a potom kao sudija. Sa mesta sekretara u Ministarstvu pravde Kraljevine Srbije biran je za vanrednog profesora građanskog sudskog postupka i međunarodnog privatnog prava a zatim redovnog profesora. Politiku je batalio 1919. godine. 

Krv nije voda! Pre će biti da je vino rujno! U to ime živeli!