April u Beogradu je, obično, neizrecivo lep. "Prolaze i vraćaju
se s lastama sunčani i nasmejani dani. Opet je u mojoj duši proleće; da
l' si devojka??? il' žena???? sada ti????" Maratonci opet trče
počasni krug, a kiša ih u stopu prati.
Ništa od sunčanog proleća, bar ne danas. I dok poslednji zadihani maratonac utrčava u cilj, neki drugi sportisti se okupljaju. Zborno mesto – hotel Zira.
Pravim
mali vinski flashback u bližu prošlost i prisećam se poslednjeg
festivala vina u organizaciji InVina. Što ga ukinuše, majku mu??? Koji
se (gle čuda??) takođe, terminski poklapao sa održavanjem Beogradskog
maratona. To je ona manifestacija gde neki ljudi trče svugde po gradu, a
saobraćaj je u kolapsu. Upoznao sam, tada, neke zanimljive ljude,
dogovorili smo se da se čujemo, a ni telefonske brojeve nismo razmenili.
Takva su to bila vremena. Bežična komunikacija vinskog tipa. No, lakše
je doći dva koraka do Novog groblja, nego u moćnu senku fatamorganskog
faraonskog projekta „Belgrade on votr (sante!)“.
Dolazeći
na još jedan vinski event, već sam u okolnim pekarama locirao poznata i
draga lica. Vinske pripreme su uveliko započele, svojevrsno zagrevanje
pred nove vinske pobede bilo je u toku.
Govorim,
predpostavljam da ste naslutili o sedmom po redu Wine Style salonu vinu
koji se, tradicionalno, u aprilu održava u hotelu Zira. Jedini vinski
skup na koji se stiže liftom. Na ovaj događaj se ne zove. On je
poluzatvorenog tipa. Na njega dolaze oni koji smatraju da su pozvani,
poput odlazaka na rođendane i slave. A ko smatrate da vam je tu mestu vi
dođete. I naravno, predhodno se najavite. Ove godine napravljen je
izuzetak. Pušten je u prodaju ograničen broj ulaznica.
Još jedna lepa tradicija, stručna konferencija dan pre salona vina je ove godine izostala. Zamenilo je predstavljanje knjige „Najbolje vinarije ex-yu“
u beogradskom Supersamiški. Nažalost, zbog obaveza, ovaj događaj sam
morao da propustim. Knjiga je realizovana u formatu luksuzne
monografije. Za stručne opise vina bio je zadužen poznati enolog Milorad
Cilić. Pozdravljam pojavljivanje svake nove knjige koja se bavi vinskom
kulturom, ali imam veliki problem sa naslovom. Asocira na propalu
državnu zajednicu, na ruševinu, na nešto iz doba jure. Većina vinarija,
da ne kažem skoro sve, iz ovog našeg strasnog regiona, nastale su i
razvijale se u novim, suverenim državama i ni na koji način ne
predstavljaju nasleđe one istorijski potrošene tvorevine. Moglo bi onda i
Vinarije ex Rimskog carstva, Vinarije ex-Vizantije, Vinarije ex-K&K
monarhije... Drugo, ali ne manje važno, ne gotovim ništa ex, od ex
ljubavi, ex devojaka, ex žena do ex prijatelja, a kamoli ex država. Da
je valjalo ne bi bilo ex. Bilo, potrošilo se, ne ponovilo se. RIP! Ne
želimo da budemo poput onog luzera Kleptona, koji neprekidno cmizdri i
balavi za onom Lajlom koja ga je ispalila. Krademo budućnost na uštrb
prošlosti. Toliko o tome.
Organizatorima
salona mogu samo da čestitam. Nemam šta da prigovorim, čak ni u afektu.
Veliki hendikep je bilo kišno vreme, koje je ovom vinskom događalu
amplutiralo najlepši prostor, prelepu i prostranu terasu sa pogledom.
No, ušavši u salu, na drugom spratu ovog hotela, bio sam zatečen. Da li
je moguće da se sala izmenila? Svašta mi je prolazilo kroz glavu....
Vreteo sam glavom levo-desno kao sumanut. Ili sam ja, svaki put... Sala
se, poput neke silikonske lepotice, dičila, novim, imopzantnim
volumenom. Na sve strane pucao je pogled. Onda su me spustili na
zemlju. Bila je to jedna od dobrih strana lošeg vremena, roletne su bile
podignute.
A
u sali kompletan vinski inventar u punom sastavu; vinari izlagači,
vinari izviđači, vinski analitičari i eksperti, vinski event-majstori,
vinoljupci i vinski stikeri. Poneki celebrity željan pobliciteta ili
možda ipak čaše dobrog vina. I neki nesigurni novajlija, kojeg odmah
prepoznate. Kada nekog od standardne vinske ekipe ne vidite, zabrinuto
priupitate za njegovo ili njeno zdravlje. Iskusno i temeljno poput Googlovog Street Viewa skeniraje se vinski štandovi u potrazi za inspiracijom i novitetima među preko trista iznetih vinskih uzoraka.
Što
se vinski izlagača tiče, na teren je istrčala standardna vinska
reprezentacija iz Srbije i regiona. Uz par osveženja, kojima se uvek
radujem. Po prvi put na jednom vinskom salonu, predstavio nam se Atelje
vina Šapat, crnogorska vinarija Castel Savina, bili su tu i uvaženi
vinski uvoznici (ADS Wine, Vinomond, Viva vino, Pampour bar) sa svojim
draguljima iz Italije, Španije, Portugalije, Čilea... Za svako nepce
ponešto! Nisam od onih koji lako sude, a još lakše presuđuju. Ja se
stoga zadovoljim se time da probam nešto što mi se sviđa. A ovde je bilo
dosta toga zavodljivog. Dapače! Dokle to prag tolerancije i čula
opažanja dozvoljavaju. Ostatak nastavnog gradiva obradiću neki drugi
put.
Dakle,
da počnemo. Cilić, nasmejan i ljubazan kao i obično, poveo nas je na
vinsko puutovanje kroz celu paletu svojih izloženih vina. Bio je to
svojevrsan hedonistički događaj. Posetili smo i sveto srpsko trojstvo
(Aleksandrović, Radovanović, Kovačević) i omiljenu, šarmantnu i
energičnu žensku vinsku ekipu (Aleksić, Pusula), a nismo mimoišli ni
fruškogorce (Mačkov podrum, Do kraja sveta, Trivanović). Boje Negotinske
krajine uspešno je branio Matalj sa svojim trofejnim vinima, a sever
Srbije predstavila je vinska sekcija u sastavu Vinarija Zvonko Bogdan i
Selecta. Dopale su nam se, između ostalih i neke tipične bordovske
kupaže kao i čista sira. Na jednom štandu, imali smo i posebnu čast, da
nam vinsku čašu od crvenog vina, operu belim i to ne bilo kakvim vinom.
Kako se, po pravilu i radi! Svaka čast!
Teatralnost
potkrepljena odličnim vinima doneo nam je naš stari prijatelj iz
Slovenije, Stojan Šćurek. Iz regiona tu su bili i Kozlović, Jokić, Mola i
već pomenuta vinarija Castel Savina. Iz sunčane Hercegovine napojili su
nas Vukoje i Tvrdoš, a makedonski dres nosile su sledeće vinarije:
Tikveš, Stobi, Bovin i Chateau Kamnik. Po rečima organizatora, kada se
to sabere dođe se do broja od pedesetak vinarija koji su svoje tečne
plodove ponudili beogradskoj znatiželjnoj publici na uvid.
Ako
me osećaj ne vara, a ne vara me, i pored ili baš zbog mnogobrojnih
vinskih manifestacija srpska vinska scena je opet zapala u monotoniju.
Nedostaje onog zezanja, one razdraganosti.... Nedostaje neki novitet,
osveženje, fali sveža vinska krv. Prisutna je istrošensot koncepata i
primetan zamor materijala. Hteli mi to ili ne, bilo nam drago ili ne,
vinska scena u nas odražva sredinu u kojoj živimo. Winejour, vaš
omiljeni, a prvi vinski nezavisni tabloid stoga vam donosi najnovije
trač vesti:
- Kao posledica vinskog skupa u hotelu Zira stočni fond firme Zlatiborac je desetkovan. Pojedini posetioci vešto su degažirali mrske masline sa slasnih, mesnih zalogaja. Čaša vina ište čašu mrsa!
- Nakon što je probala srpska vina Sajli Majrus odlučila je da se zamonaši. U kratkom obraćanju samo je promrmljala: „Sada sam sve probala! Zbogom, strasti, ja odlazim!“
- Sunđer Bob primećen je kako sasvim trezan napušta VII Wine Style salon vina.
- Šokantno: U centru Beograda primećeno sedmoro nasmejanih ljudi i tri zaljubljena para i jedan osrednji muzički talenat. Naši pouzdani izvori iz MUP-a imaju indicije da su se pomenute osobe vraćale sa vinskog skupa u Ziri.
Da sumiramo. Kao što stara latinska poslovica tvrdi:
„Put do sreće vodi preko mora ispijenih vinskih amfora“ .
I
ovaj put su izostali Smederevci i Župljani. Samo da im ne pređe u
naviku! Nije bilo ni nekih vinarija koje se na mojoj vinskoj top listi
odlično kotiraju. Neke druge su se, pak, pojavile samo ovde i onda
godinu dana čekaš da se družiš. Pa se uželiš... Loše, kišno vreme
svakako je uticalo na slabiju posećenost. Što možda nije ni loše. Moglo
je lako svakom štandu da se priđe i proćaska, proba bez gužve svojstvene
vozilima gradskog prevoza u vreme kada je komunalna policija na
poštedi. No, šta da radimo sa regrutovanjem novih vinskih zaluđenika.
Što se toga tiče, meni je savest sasvim čista. Doveo sam svoje kolege. Čini se da su se učlanili u klub! Ostali smo duže nego što sam planirao. Ah, taj početnički entuzijazam!!!!
Нема коментара:
Постави коментар