I November Wine Fest@Zira

U beogradskom hotelu „Zira“, 4. i 5. novembra po prvi put je održan Međunarodni festival vina - November Wine Fest (NWF) koji je za cilj postavio povezivanje vinara, distributera, otvaranja E-trgovine vinom (berza vina). 

Na prvom spratu bio je lociran izlagački deo – štandovi sa vinima (Vinarija Aleksić, Vinarija Aleksandrović, Vinarija Despotika, Galot Vinarija, Vinarija Temet, Mačkov podrum, Rubin, PIK Oplenac, Vinarija Kovačević, Vinarija Deutić, Vinarija Vukoje, Vinarija Vimmed, Vinarija Đorđe, Feravino, Podrum Trivanović, Vinarija Art Wine, Vinarija Pusula, Vinarija Jokić, Sigma Oliwine, Vinarija Bjelica, Korta Katarina Winery, Vinarija Stojanović, Vinarija Rnjak, Erdevik Winery, Vinarija Vinum, Podrum Radovanovic, Vinarija Zvonko Bogdan, Vinarija DeLena, Do kraja sveta, Vinarija Mikić, Vinarija Spasić, (Tamjanika Lekcija), Vinarija Ivanović  mlade vinarije Komuna, Lastar i ostale). Bovin je u završnici festivala otvorio bocu „My Way“ vrednu 150 €. 

Svečano je festival ispred organizatora Vladislava Petkovića, otvorio čuveni Bane Bumbar, glumac Branko Cvejić. On je citirao Čarlsa Bukovskog odlomkom iz njegovog kultnog romana „Žene“:

„Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš. Ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš. Ako se ne desi ništa, piješ da bi se nešto desilo.“

Reč preuzima gospodin Petković koji smatra da je ovaj festival korak dalje u širenju vinske kulture, izražavajući zadovoljstvo što su se svi pozvani vinari odazvali, neke su morali i da odbiju, ali neće iduće godine.

Prvi dan bio, petak, 4. novembar bio je namenjen profesionalcima, a sledeći, subota, 5. novembar širokoj publici. U kojoj su viđena i neka nova lica, ali i mnogobrojna draga koja su iz raznoraznih razloga prestala da posećuju vinske manifestacije. 

Za sve prisutne vinare omogućeno je on-line predstavljanje, pokrenut je i pilot projekat prve vinske berze, koja za cilj ima unapređivanje poslovanja, smanjenje troškova, povećanje obima poslovanja i prevazilaženje geografskih prepreka. 

Osim degustacija, na drugom spratu održano je deset radionica i šest panela. Na panelima su pokrenute značajne teme vezane za vinogradarstvo, vinarstvo, vinski turizam, Srbiju na mapi evropskog vinogradarstva, mogućnosti korišćenja dostupnih (IPA) fondova, plasman vina. Panele su otvorili moderatori: prof.dr. Slobodan Jović, doc. dr Aleksandar Petrović sa interesentanom temom „Kvalitet vina u Srbiju i savremeni trendovi u proizvodnji vina“. 

Cilj je dobra vina prevesti u bolja i tako se, neprekidno peti lestvicom uspeha i kvaliteta. Vino se pravi u vinogradu, a čuva u sudovima strogo kontrolisane higijene. U uzgoju vinove loze imamo promenjive (agrotehnika, vreme i način berbe, fitosanitarno stanje) i nepromenjive faktore (podloga, vinogorje/klima i položaj vinograda/ i zemljište). Primarna prerada obuhvata: primenu muljače i cednice, prečišćavanje šire i bentonitiranje. Profesor Jović, elokventan i šarmantan kao uvek, ovde naglašava i ulogu čepa, citirajući onu „pijan kao čep“, označavajući ga kao stražu koja čuva vino u boci. Kritikujući one koji se ne pridržavaju pravila pri proizvodnji vina, prof. Jović kaže: 

„Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji!“ U to smo se mogli i da uverimo obilazeći štandove, pa smo pronašli poneko neispravno vino- dijagnoze TCA ("inficiran" plutani čep), redukovani sumpor (H₂S).

„Vino je dete vremena“, poentira profesor. Neka su za čuvanje, a neke treba što pre popiti. No, k’o što to onomad reče izvesni Luj Paster ( 1822-1895):

„Vino je najzdravije i najhigijenskije piće!“, što je njegov uvaženi kolega dr Alojz Pik i dokazao 1892. godine suludim eksperimentom izvedenim na sebi. On je zatrovao vodu uzročnicima kolere, a zatim je pomešao sa jednom trećinom vina i posle pet minuta popio, bez ikakvih posledica po zdravlje.  Profesor Jović napominje da vino ne treba svrstavati u hranu, jer ne živi se samo na vinu, mora tu nešto da se uzgred čalabrcne. Vino je dopuna, svojevrsan oplemenjivač hrane. I to još prirodan, a ne kao one E -sakagije sa omota prehrambenih proizvoda. Otkriva nam i to da je Orson Vels, već omatorio, uz Pavla Vujisića shvatio da je život protraćio dok nije spoznao vinske visine. Nekom je eto, suđeno da ostari da bi se opamentio!

  
„Vinova loza je majka, zemljište otac, a klima sudbina!“, u svom stilu kostatuje prof. Jović. Humus nije dobar za vino, ono traži paćeničko tlo, da pusti korenje i suštinu crpi iz dubine (pouka i za ljude n.a.). Vino sa peska, po Beli Hamvašu je vino za male brige. Rizling ište krečnjak, a pino noar zemlju crvenicu. 

Ako brojčano podelimo vina dobićemo:

• stona-39
• regionalna 59
• kvalitetna 79
• vrhunska 89.

I onda dolazimo do pitanja od milion evra. Šta je i koje je dobro vino?

 

Profesor Jović nudi par opcija: da je primerene temperature, da ima ko da ga plati i da ga ima dovoljno!

Kvalitet je nešto čemu trebamo neprekidno da težimo. A ne biti lenj, uljulkan, poput lije iz basne. Lisica, videći grožđe na jednoj visokoj lozi, pokušavala je na sve načine da ga dohvati. No, nikako nije mogla da dosegne do njega. Kad je sve probala, obeshrabri se, okrenu se i ode mrmljajući: 

„Još je kiselo. Ništa ne valja. Trnu zubi od njega.“

Mi nismo malodušni. Puni smo vinskog elana. Prvog dana posle teorije izložene na panelu idemo istu da stavimo na probu u praktičnom radu. Radionice započinje tandem Miodrag Bjelica-Igor Luković. Oni nas vode u jednu pećinu strogu, gde po mišljenju mnogih (i mene) stanuje jedan šarmantni, nestandardni za ove prostore šardone. Luković napominje da ova vinarija po dva osoba može ponosno da nosi naziv „garažna“. Prvo je po prostoru u kojem je vinarija (dakle garaža), a drugo odbacivanje pravila. Slede butik tiraži i nekonvencionalni vinski stil. Prepoznatljiv dodao bih je. Prava je šteta, kaže, što se ova vina ne čuvaju (vinari moraju da prodaju berbu da bi opstali) s čime smo, na kraju radionice, mogli u potpunosti da se složimo. Zamislite kada ta loza još pusti korenje, kada stugne do dubljih slojeva, kakvo će samo lice polazati fruškogorski teroar! Mi zamišljamo, a Igor i dalje merači. Neka ga, kad zna!

Vlasnik vinarije stare osamgodina, Miodrag Bjelica, smatra da je za uspeh njegovih vina na našem tržištu zaslužno sveto trojstvo; hrabrost, promišljenost i sreća. Takvo vino se ne pravi ono se naprosto dešava. Kao sirovina uzet je američki klon, kisler, koji ga je impresionirao, vinogradi su u Čortanovcima, ekspozicija na 250 m.n.v, ½ kg po čokotu, potom sledi malolaktička fermenacija u hrastu na celom talogu i još na celom talogu godinu dana. Hrast koji se koristi je mađarski, američki i francuski, a Bjelica planira da uvrsti i srpski. 

Vino je prvobitno trebalo da se zove Veliki vrhovi. Ilustraciju za etiketu koja sve privuče uradio je Ivica Stevanović, a zatim je Ljuba Maksimov to grafički uobličio. A kada je pogledao kotrolni broj Bjelica je imao šta i da vidi-odande mu se smešio broj 666. Probali smo mirna vina iz 2013. (14 % Al, živo, poletno), 2014. (3000 boca, lepe arome vanile), 2014 (voćno, sa diskretnih hrastom), a potom penušavo iz 2014, i ono iz 2015. na radnom talogu, nature brut. 

Babaroga ume da bude mirna ali i da zapenuša. Upoznali smo nekoliko berbi. Saznali smo da Sagu, sovinjon sa dodatkom someliona čeka redizajn. Mislim da je ustvari pored imena Babaroga ono što je uplašilo vinoljupce konstatacija Bjelice na kraju radionice: 

„Ako ne kupite moja vina, ja ću ih sam popiti!“

Tajni agent Bahus se tu zamisli. Nikako nije slučajno, pomisli, što posle srpskog, garažnog, prestižnog šardonea na red dolaze šardonei iz Burgundije (Oliver Leflaive i Albert Bichot). Vinsku podelu Bordoa izvršio je Napoleon 1855. godine. Burgundiji se to zakonski desilo 1936. godine. To je teroar sa 4300 proizvođača, 250 imanja, 6 % francuske AOC proizvodnje, 280 hiljada (naspram 117 000 bordoških pustih) hektara. Sa tradicijom koja seže u vremena galsko-romanske imperije (I i II vek n.e). U XI veku ondašnji monasi (Citeaux) esperimentišu sa lozom. U XV veku Vojvoda Burgundije lokalna vina plasira na francuske i ostale evropske dvorove. Sva vina proizvedena u Burgunidji su Apeellation d’Orgine Controlee (AOC). Ima ih 100. 

Krećemo od vinarije Albert Bichot koja poseduje 65 hektora od čega je 10 Gran kru. Vinarija sa osam generacija vinara.

• Chables Domaine Long Depaquit 2014–AOC Chablis, 13 %, svetlo žute boje sa zelenkastim nijansama, kristalno bistro, hrskavo, belo cveće, kremen, bademaste note. Prosečna starost zasada 43 godina. Površina 56,68 ha. Berba ručna. Proizvodnja organska;
• Chablis 1^er cru Les Vaillones Domaine Long-Depaquit 2014- AOC Chablis, 13 %, bledo žute boje, cvetnih nota dopunjenih drvenkastim i notama svežeg voća. Sjajne kiseline, lipa i badem se nadmeću, punoća, mineralan karakter, sa kremastom završnicom. Prosečna starost zasada 25 godina. Površina 1,75 ha. Novi barici 30 %. Berba ručna. Proizvodnja organska;
• Chablis Grand cru Les Clos Domaine Long-Depaquit 2014- AOC Chablis, 13 %, bledo žute boje sa čitavom paletom nijansi, cvetne nota koje smenjuju note suvog voća (lešnik, prženi badem). Prosečna starost zasada 25 godina. Površina 4 ha. Novi barici 30 %. Berba ručna. Proizvodnja organska.

 

Prelazimo na vinariju Oliver Leflaive:

• Corton Charlemange 2011-AOC, Côte de Beaune, 13, 5 %, ime duguje Karlu Velikom. Žučkasta boja starenjem poprima čilibarske nijanse, puterasto podatno vino, pečene jabuke, agrumi, ananas, lipa, biber, cimet i kremen. Med diskretno prisutan. Slojevito, skladno vino. Prosečna starost zasada 40 godina. Površina 71,88 ha. Novi barici 30 %. Berba ručna. Proizvodnja organska;
• Saint -Aubin 1er Cru Dents de Chien 2009-AOC, Saint –Aubin Premier Cru, 13 %, voćne arome i mineralni karakter tvore ovo elegantno vino. Prosečna starost zasada 40 godina. Površina 16,18 ha. Novi barici 20 %. Berba ručna. Proizvodnja organska;
• Puligny-Montrachet 2013 – AOC Puligny-Montrachet (village, seoska apelacija), Côte de Beaune, 13 %, specifične arome prženog badema i susama, izbalansiranih kiselina i blage, ali izuzetno duge završnice. Prosečna starost zasada 30 godina. Površina 114,48 ha. Novi barici 30 %. Berba ručna. Proizvodnja organska;
• Meursault 2013- AOC Meursault (takođe seoska apelacija), Côte de Beaune, 13 %, arome badema, lešnika i jabuke, koje prijatno balansiraju u ustima. Prosečna starost zasada 30 godina. Površina 57,44 ha. Novi barici 30 %. Berba ručna. Proizvodnja organska;

Drugog dana radionice započinu sa predstavljanjem zaboravljene (nepravedno) sorte frankovke, a dokaze u prilog ove sorte izlaže Jenette Marija Šimić ispred hrvatskog Feravina i Podrum Trivanović u ulozi domaćina. 

Slavonci iz Našica, podno planina Krndije (260 m.n.v.)    frankovku meću u drvo, a konzumentima doturaju u roze i crvenoj varijanti, pod etiketama Dika i Miraz. Njihov stari vinski podrum izgrađen je 1804.godine i ima kapacitet hiljadu hektolitra. Danas je u Starom podrumu smeštena novouređena sala za degustacije, prezentacije i vinske škole.  Prvi zasadi frankovke niču krajem XVIII veka. Podrum Feravina sagrađen je 1962. godine. Vinarija poseduje oko 160 hektara vinograda (50% bele i 50% crne vinske sorte grožđa).

Vodeće sorte Feravina su frankovka i graševina, uz koje su zastupljeni i šardone, beli i crni pino, kaberne sovinjon, merlot, širaz-ukupno dvanaest vinskih sorti. Godišnja proizvodnja Feravina kreće se oko milion litara. Frankovku Miraz izvoze i u francusko vinsko srce, u Bordo, a prva je hrvatska vinarija čija je frankovka ponela oznaku vrhunsko vino. Upravo smo Miraz iz 2012 i probali. 1200 grama po čokotu, odležalo u slavonskom bariku (medium toasted) minimum 18 meseci. Vino rubin crvene boje sa ljubičastim odsjajom, sortnog mirisa, sa pozadinom vanile, bibera i tamne čokolade i prefinjene teksture. Alkohola 14.5 %.

Podrum Trivanović je relativno mlada vinarija na našem vinskom nebu, tu je 2,5 godine. Za razliku od komšija oni frankovku ne turaju u drvo, već insistiraju na njenoj svežoj, voćnoj aromi. 

Sledi radionica- poslastica iz sunčane Grčke, Samos Oliwine i domaća nada Vinarija Komuna sa belim muskatom. Veselo društo proba muskatna vina, voditeljke su uglavnom žene, a publika uglavnom muška. Promena ukusa ili nešto drugo ostaje za vašeg izveštača enigma. 

Samos od vinograda ima čak 97 % pod muskatnim sortama. A radi se o 1600 ha i 3000 proizvođača udruženih u 26 zadruga sa tradicijom od 1934. godine. Celokupno obrano grožđe prerađuje se u samo dve vinarije. Prvo vino su Visoki vrhovi, vino sa 5 grama zaostalog šećera, 12 % Al, kiseline 5,8. 

Nadovezuje se Samos, vino sa aromama meda, zrelih smokava i začinskog mediteranskog bilja, sa niskim kiselinama, slatno desertno, 14 % alkohola. 

U gastronomskom sljubljivanju okupljeni bi ga konzumirali uz voćne kolače sa vanilin kremom, neki sa kohom, a bilo je i takvih koji bi ga pili uz sarmu. 

 

Konac delo krasi, a ovu radionicu mlada Vinarija Komuna sa belim muskatom, polusuvim vinom, kiseline 8,6 koje je kreirao Srđan Lukajić, teroar opet fruškogorski, 3,54 hektara, mesto Rivica pokraj Mačka i vodenice potočare, 6000 litara.

Osvrnimo se na još jednu mladu vinariju koja se predstavila na ovom festivalu. Reč je o Vinarija Lastar iz Sekuriča, levačko vinogorje, a tamo poznato lice, Denis Mirković, koji ne upoznaje da je vinarija osnovana 2013. godine, vinogradima sa 50 hiljada sadnica poreklom iz Francuske, sa proizvodnim kapacitetom od 150 hiljada litara vina. Putopisac Dernšvam 1555.godine putujući ovim krajem beleži:

"Predeo ispresecan brdašcima, zemlja lepa i plodna i da su tu odlični, lepi, niski, prostrani vinogradi koji su se veselo pružali kao oni od Beča pored Dunava i drugi dalje do Badena".

Vinarija Laster predstavila se sa svojim šardoneom 2015 (zrelo voće u čaši: dinje, mango i kruške, krinisano notama badema, putera i vanile, vino koji se već okitio nagradom Mundus Vini), rizlingom 2015 (hrskavo vino bidi asocijacije na limetu i zelene jabuke, kajsije i tu i tamo diskretne note belog cveća) i rozeom 2015 (sortni sastav: pino noir i merlo, koji donosi poletne mirise crvenog voća (jagoda, malina i ribizli)).

Radionice, koje je posetio tajni agent Bahus zatvara maestralno Sale Zeremski sa svojom Alma Mons trologijom (2011;2012; 2013). Za neupućene, ako ih uopšte ima, radi se o kupaži-brand name vinarije, a odnos sorti u kupaži Sale određuje, neumorno, svake godine, iznova. Dve trećine njegovih vinograda na Belom Brdu su crvene sorte, prve su zasejane 2003. i 2004. a zadnje 2016 (dakle ove tekuće). Odvažio se da zasadi pri verdo i marselan (ovaj drugi, priznaje, na emotivnoj bazi). Prvi Alma Mons napravio je u glavi, a tek onda strčao u vinograd i krenuo da se igra. Napominje da su 2010. i 2014. bile slične sa 12-13,5 % Al (2014 kupaža: 47 % merloa, 10 % marselana, 1% pti verdoa (nije bilo više, da je bilo turio bi ga i više), 20 % kaberne sovinjona i ostalo odlazi na kaberne fran). Vino je kao i koncert, kaže sa čudnim sjajem u očima, tu su izvođači, tu je i publika, tu je i predmet obožavanja. Da bi sve ferceralo mora da bude interakcije. Da se dogodi! 

„Vino nije i ne može biti svake godine isto, inače bi bilo koka –kola“, zaključuje Zeremski, a mi finiširamo AM trologiju. 

Tek da nas zaintrigira, Sale spomenu Belo Brdo Pino Noir Reserve 2012 (13 % Al, pH 3,22, ukupne kiseline 6,29). Nekih 3000 litara. 

Organizovana je i humanitarna aukciji vina (tiha i javna), prikupljeno je 33.650 dinara za izgradnju prvog stacionarnog hospisa u Srbiji (smeštaj onkoloških pacijenata), a raduje podatak da su se i ovoj dobrotvornoj akciji pridružile sve prisutne vinarije.

Ovaj Vinski festival (NWF) pozicionirao se u zoni u kojoj ima dosta praznog prostora. Mislim, pri tome na one velike, glamurozne festivale koje podrazumevaju ozbiljnu organizaciju i podršku, koji imaju, pored izložbenih štandova sa vinima i radionice i panele. Za narednu godinu najavljena su uz NWF još tri festivala, koji će pokriti i neke druge gradove u Srbiji. 

Prvi korak, i to uspešan je učinjen. Ostaje da se podesi, dotegne, uštima i do iduće godine (što da ne??) proširi.

Deluje da su svi, organizatori, domaćini, izlagači, predavači i publika zadovoljni. Temelji su postavljeni, treba samo nastaviti sa gradnjom. Ja sam navučen već u „sivoj fazi“.