Prođoh Šumadiju, obiđoh vinariju, četiri

II FESTIVAL ŠUMADIJSKIH VINARIJA

U subotu 13. i nedelju 14. Šumadinci su organizovali Drugi festival šumadiskog vina. Prvi dan imao je svečani karakter, organizovani su paneli (vino kroz istoriju i istroija srpskog vina i drugi panel pod nazivom Šumadija, pogled iz kuhinje). 

Organizovane su i izložbe koje su osvetile svet vina iz ugla umetnika, poput Izložbe likovnih dela u Vinogradarevoj kući na Oplencu. Vino je teklo rečima, nadahnutim stihovima Vladimira Blagojevića, a celu manifestaciju krunisalo je pojavljivanje šumadijskih lepotica u kostimima sa početka  XX veka i koncertom pod naslovom Šumadijski bluz.

 KUCAMO NA VRATA OTVORENIH VINARIJA

Nedelja je bila posvećena obilasku vinraija i tu mi stupamo na scenu. Naša mala operativna vinska jedinica oko 9:30 potrpala se u kombi kako bi napravila desant na nebranjene šumadijske vinarije i konstatovala sa kakvim vinskim naoružanjem one vladaju. 

Prva na udaru našla nam se Kraljevska vinarija na Oplencu, koja je povratila tek deo svojih predratnih poseda. Još su drevni Rimljani današnje selo Vinča zvali Vincea po ukusnom i mirisnom grožđu, od kojeg je spravljano isto tako vino.

 

U svom putopisu burgundijski putopisac Bertrandon de la Brokijer, službenik na dvoru Filipa III Dobrog, 1432. godine  pominje vinograde u ovom kraju. Knez Aleksandar je podigao ovde vinogradarske zasade, ali cela vinska priča se zahuktava dolaskom kralja Petra I. Osniva se Vinčanska vinogradarska zadruga 1903. godine, umrežavajuće vinare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topile u Banje. 

 

Pod vinogradima je 1500 hektara. Kralj Petar daje nalog da se iza crkve na Oplencu sazida mali podrum. Iz tog vremena sačuvana je ogromna bačva kapaciteta četiri hiljade litara, koju je 1909. godine kraljevskoj porodici poklonio unuk Karađorđevog buljubaše, Petar Joksić. Sa te bačve čitamo opomenu:

„Koji ne zna da treba rujno vinca piti,

Nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“

Kralj Aleksandar nastavlja posao svojih predaka, zasadivši na preko pedeset hektara 150 hiljada čokota sorti traminac, šardone, game i pino noar. Sortni zasad je nabavljen u Francuskoj, ali su zasađene i autohtone sorte.  Podrum nije imao pretenzija da zaseni luksuzom, već je namera da bude domaćinski. Sva oprema, za to vreme je bila najsavremenija, uvezena iz Francuske. 

 

Podrum se diči svojim vinima Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze. Od oslobodilaca i njihovih ruskih drugova sačuvan je deo vina u bocama, koji se i danas čuva u podrumu. Jednu bocu Žilavke iz 1930. godine otvorio je nedavno profesor Jović i svedoči da je vino još živo. Vino je sačuvano tako što je sakriveno u velikom buretu sa policama koji nosi magični broj 48. Ruski oslobodioci toliko su bili nestrpljivi da „degustiraju vina“ da su bure, poklon Ptuja kraljevskoj porodici, otvorili rafalom. Obilazimo dve etaže podruma, sa različitim temperaturama, pa tako prilagođenim za čuvanje crvenih (gornja) i belih (donji sprat podruma). Posle razgledanja zadužbine, mi smo mnogo miroljubivije probali Sovinjon blan i nastavili put.

Sledeća vinarija, po planu i programu bila nam je Vinarija Arsenijević u selu Vinča. Vlasnik vinarije je vrlo mlad i ljubazan. Probali smo prvo sovinjon i šardone u polusuvoj varijanti. 

Sledile su potom, jedna bela, lagana i nepreteciozna kupaža, pa letnji poletni roze, kupaža kabernea i muskat hamburga. Da bismo druženje krunisali jednim voćnim, sočnim kaberenom koji zaslužuje dodatnu pažnju. 

I tako, korak po korak primakli smo se i Vinariji Aleksandrović. Vinarija koja je stožer, oko koje su se okupile ostale vinarije. To je susret sa starim znanacima i prijateljima, obilazimo vinariju i obnavljamo gradivo. Zatim zuzimamo mesta u prelepoj degustacionoj sali  iz koje puca pogled na šumadiski teroar koji je izrodio ova vina. 

Tamo zatičemo drage prijateljice koje su u posetu Vinariji Aleksandrović doveli i gošću, italijansku somelijerku. Naš domaćin bio je vlasnik vinarije, Boža Aleksandrović lično. Druženje počinjemo sa mojim omiljenim srpskim penušavcem (method champenoise), od pino noara, prelazimo na Trijumf selekciju (85 % sovinjona i po 15 % rizlinga i pino blana), pa skačemo na Oplen rizling, punog, voćnog ukusa, sa tonovima belog cveća, lipe, jabuke i breskve.  

 

 

 

Sledi Tema (za razmišljanje) sjajni šardone, a za njim lepršavi Roze, čist provansa stil, da bismo se uozbiljili sa Rodoslovom i to onim sa prokupcem, kompleksim vinom sa aromama višanja, kupina i crnih dudinja i nijansama crne čokolade i listova duvana. Na kraju posete ovoj elitnoj vinariji, zasladili smo se desertnom Trijumf Late Harvest, tramincem, kasne berbe (novembar), sa nadmorske visine 285 metara i južne ekspozicije, zlatno žute boje sa izraženim mirisom divlje ruže, medovine, smokve,  začinskim i aromama tropskog voća. 

 

Sledeća vinarija, na našem vinskom putu je Vinarija Rogan.  Ljubazno nas prima njen vlasnik. doktor i vinar i upoznaje sa svoja tri vina. Započinjemo sa Šardoneom, svežim, lepršavim sa aromama zelene jabuke i limete, sekundarnim cvetnim aromama i  vinogradarskim breskvama, dajući vinu na telu i mineralnosti, a čemu treba da zahvali ovdašnjem krečnjačkom teroaru. Godine 2014. ovo vino je ponelo bronzanu medalju na prestižnom takmičenju "Chardonnay de monde“ u Francuskoj. 

Prelazimo na Kaberne Vinarije Rogan izuzetno vino. odležalo 13 meseci u hrrastovim bačvama od sedam hiljada litara, vino  koje puni usta aromama bobičastog voća (crna ribizla, kupina i borovnica), aromama  rogača, cedara, anisa, i listića crnog čaja. 

A potom vas preplavi drugi talas duvan, vanila i crna čokolada. I tako, reč po reč, gutlja po gutljaj, dolazimo i do Sire, ovenčane srebrnom medaljom na “Syrah du Monde”, najpriznatijem i najvećem međunarodnom takmičenju vina na svetu za sortu Shiraz/Syrah, a u organizaciji “Forum Enologie”. Ova sira dolazi iz vinograda koji je po površini od 6,5 hektara pod ovom sortom najveći u Srbiji. Grožđe je pažljivo odgajano, sa redukcijom roda. Plodno zemljište na padinama između Oplenca i Venčaca, oslobodilo je u ovoj siri voćne ukuse šljive i borovnice sa dodirom bibera i začina. Cvetne note, nagoveštaji začina, bela čokolada i vanile daju dodatnu kompleksnost ovom vinu, odležalom 13 meseci u barik buradima od francuskog hrasta. Srednjeg  tela, izraženog potencijala, bogato, zrelo vino raskošnog voćnog ukusa i kremaste strukture. Ne bi bilo loše sačuvati neku bocu ovog vina u svojoj arhivi za neku posebnu priliku i društvo. Kad smo već kod društva, na terasi Vinarije Rogan lepo smo se družili uz  siru, ukusne meze i priču. Izgleda da je doktor Rogan, doktor za dobro raspoloženje. Mnogo volim medicinu iz njegovih vinograda. A iz priložene slike vidite, da pored mene, ima puno, razdraganih "pacijenata"!

I na kraju, krenulu smo da obiđemo vinariju i restoran Tarpoš (Vrbica). Odavno sam hteo da obiđem ovo mesto, koje pored dobrih vina i hrane, nudi i prelepu panoramu. Dobro je zvučalo. Stigli smo tamo par minuta pre 16 časova. No, između naše znatiželje da probamo vina i entuzijazma i gostoljubivosti našeg domaćina Tihomira-Tike Timotijevića isprečila se nepremostiva prepreka. Vreme. Vreme kojega nije bilo. Vreme kojeg neće biti. Stoga ćete biti uskraćeni za ovaj deo reportaže.