Zanimljivosti o vinu

Na krajevima vinograda se sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.

U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.

Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.

Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.
 
Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.

Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije.

Izraz Blanc de Noir se odnosi na bela vina dobijena od crnog grožđa.

Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.

Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.

Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa. 

Stari Egipćani su izbegavali da piju vino, jer su verovali da je to krv ljudi koji su poginuli izazivajući bogove, a time su objašnjavali neuračunljivo ponašanje posle ispijanja. Danas postoje i osobe koje imaju enofobiju - paničan strah od vina.

Natpis sa jedne grčke amfore za vino: „Napuni praznu čašu, isprazni punu, ne ostavljaj je nikad ni punu ni praznu!“

Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je 79. godine uništila Pompeju i Herkulanum. Tom prilikom nestalo je i više od 200 vinskih barova.

Običaj kucanja čašama potiče iz tog vremena, a potekao je iz straha od trovanja koje je bilo česta metoda obračunavanja sa protivnicima. Stari Rimljani su čaše jako udarali kako bi se tečnost prelila iz jedne u drugu i pomešala, pa su tako bili sigurni da vino nije otrovano.

U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.

Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde". Pjenušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara. Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.

Vinske etikete se na boce lepe od 1860. godine. Sakupljač etiketa  za vino zove se vintitulist. Vinske etikete su oslikavali i takvi umetnici kao što su : Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol.

U Nemačkoj, u muzeju Špejer (Speyer), postoji boca vina stara 1600 godina.

Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.

Da visoka cena vina nije uvek i odraz njegovog kvaliteta potvrdjuje i ovaj primer: U poznatoj aukcijskoj kući Kristi, u Londonu, decembra 1985. godine prodata je flaša Chateau Lafitte iz 1787. godine za cenu od 105.000 funti.  Prodaju je sigurno pospešila i činjenica da je vino iz podruma Tomasa Džefersona, trećeg predsjednika SAD i autora poznate Deklaracije o nezavisnosti, o čemu su svedočili i njegovi inicijali utisnuti na boci. Međutim, svega 11 meseci posle prodaje pampur se osušio i propao u flašu, a vino je ubrzo postalo najskuplje plaćeno - sirće!

U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.

Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.

Sve do 1970. u Bordou se proizvodilo više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda. Najstariji vinski region u Bordou je Graves.

Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za skladištenje na istom imanju.

Château Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.

Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda očiste svoje cipele od zemlje.

“Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.

Ko ima avanturističkog duha, može da proba i kobrino vino iz Vijetnama. Ovo ekstremno piće je mešavina vina od pirinča i krvi kobre, a ponekad se u nju dodaje i srce ove zmije otrovnice.