Čudni su putevi Gospodnji. Oni me, volšebno, ovog vikenda, dovedoše u vezu sa roze
vinom, koje stiže iz vinarije koja ponosno nosi ime našeg najvećeg Bećara. Hvala nebesima na tom otkrovenju!
Prvo što privlači pažnju je
elegantno dizajnirana etiketa, kojom dominiraju simpatične gejše. Veliki je švaleraš taj Bogdan, Zvonko Bogdan! Na vrhu boce je metalni halter sa novojem, za koje držim da je vrlo praktičan, uprkos
pozivima pravovernih da je to svetogrđe i skrnavljenje vinske tradicije. Ali
sve se menja, napredak ne sme biti zaustavljen dogmama i navikama. Ni muškom
željom da impresionira dame, dok zariva vadičep u jadno telo plutanog nesrećnog zapušača. Ritualno, poput samuraja Kagemuše!
A kad pogledamo samo tu boju
rozea, losos, rozle ruže, san svake devojčice koja bi da bude žena, hipnotička, zavoljiva, na trenutke čedna, a zatim otvoreno i nedvosmisleno seksipilna, pa pošto, posle dobro odigrane predigre, bez problema otvorimo ohlađenu, a orošenu bocu, suočimo
se sa suvim, prefinjenim vinom, satenske teksture, dobijenim od merloa. Ne baš uobičajno za roze vina
Srbije.
Elegantno, kao stvoreno za letnje
dane i naročito vrele noći, slatkorečivo, ali ne i otužno, tandem aroma sočnih malina, još nevinih trešanja i pohotljivih vinogradarskih breskava, sve krunisano sa suptilnim nagoveštajima
poljskog cveća i badema, svingerski zavode bez ostatka i svojim vlažnim i strasnim poljupcima, pozivaju na bezuslovnu predaju. Sve do duge, ali odlagane završnice, sa efektnim
aftertejstom....
Zaokruženo vino, izvrsne svežine
i plemenitih kiselina pokrenuće i one letargične. Ovo vino ima jedan veliki
nedostatak; traži još! Glatko klizi niz grlo i draži nepca!
A pošto Zvonko Bogdan, u ovom izdanju, dolazi bez tamburaša, ja sam se sažalio, te sam ga spojio sa nekim ribama (i grilovanim povrćem). (Mogao je i suši!). Bio je sav roze! Ali i dalje suv...
Нема коментара:
Постави коментар