Odlazeći na mesto (vinoteka Fino
vino) gde se nekada nalazila Varoš kapija, na mesto gde se Beograd lagano preliva
u znači Zemun već sam se unapred radovao lepom druženju. Mada nisam sklon
predviđanju mnogo stvari govorilo je tome u prilog. Da sam u pravu potvrdila su
mi nasmejana lica Ivane Šijački Majoroši (za neupućene enolog vinarije Šijački)
i Vuka. Sve je već pedatno bilo
pripremljeno za probu. Vina lepo rashlađena, tanjiri s Gorskim kozijim sirevima
servirani. Samo se još čekalo da svi najavljeni gosti pristignu. A dotle
prisetimo se priče o ovoj porodičnoj vinariji.
Vinarija Šijački smeštena je u sremskom selu Banoštor, na nekih tridesetak kilometara od Novog Sada (da ne kažem
latinski Neoplanta), u opštini Beočin. Vinarija je nekada bila poznata pod
nazivom Bononia. U njenom podizanju
i razvoja učestvuje već pet generacija, a podmlatka ne nedostaje (trenutno ih
ima šestoro), te im i na tom uspehu treba čestitati. Ime Bononia asocijacija je
na starorimsko naselje (Malata Bononia), koje se ovde nalazilo. Vinarija je
jedna od prvih koja je imala oznaku zaštićenom geografskog porekla, ali im sva
ta silna procedura oduzimala mnogo vremena, kada imaju najviše posla u
vinogradu.
A to je posao kojem je ova porodica vrlo posvećena, a rezultate ćete
sagledati u čaši, a članove porodice videti na vinskim etiketama. Deda, Milenku Bati Šijačkom, posvećen je barikiran
italijanski rizling pod nazivom Aldumaš. Ova reč dolazi iz mađarskog
jezika (aldomas) i označava piće koje
se ispija u čast nekog uspešno obavljenog posla, sklapanja ugovora ili
obavljene kupoprodaje. Kratko rečeno radi se o zdravici.
„A šta je s majkom?“,
zapitkujemo.
„Čekajte da je samo uslikam!“,
s vragolastim osmehom odgovara Ivana. Kaže da je njena prijatljica fotograf
imala problem s muškim delom porodice-nikako da se nasmeju. Mada na vinima svi
odaju svoj karakter i karakter njihovih vina. A to je i bio cilj. Pun pogodak,
bravo Ivana!
Poseduju 13 hektara sopstvenih
vinograda (s tendecijom uvećanja), a uzimaju i grožđe iz otkupa. Ali samo
grozdovi koje oni uberu sa svojih poseda završe u bocama. Ostala se razgrabe po
mnogim restoranima kao vino kuće. Kapacitet podruma je 80 hiljada a planirani
je 100.000 litara. Od sortimenta zastupljen je italijanski i rajnski rizling, župljanka,
šardone, neoplanta, merlo, sedušta, frankovka, kaberne sovinjon i muskat
hamburg. Vino iz berbe se obično proda za nekih godinu, godinu i po, te se
Ivana žali da ne može da ga prati kako stari. Ali nedavno je neočekivano došla
u posed rajnskog rizlinga iz 2010. i prijatno se iznenadila –sopstvenim vinom.
Uz ova vina poslužen je Gorski koziji sir iz Jazaka klot i sa dodacima (sremuš,
paprika, biber, brusnica, hrastova kora). Interesantno je da su ove dve firme
nekako skoro u isto vreme započele svoj rad. A o rezultatima ove sirane
dovoljno govori i prestižno priznanje iz Londona – bronzana medalja za zreli
kozji sir 2017. godine, kao i priznanja sa Novosadskog sajma.
Polako smo se sakupili, pa je
bilo vreme da krenemo s vinskim probama:
- Italijanski rizling 2018. Šijački – mlado vino koje već sada pokazuje svoj potencijal. Ovo je i prvo vino Vinarije Šijački, a grožđe dolazi iz zasada starih 35 godina. Italijanski rizling ili grašac kako ga na Fruškoj gori odvajkada zovu, a najstariji pisani zapisi datiraju iz davne 1816. Zeleno-žute boje, sveže, lepih kiselina, višeslojno, s aromama citrusa i zelenih jabuka, prolećnjeg poljskog cveća, s 12,3%. alkohola. U završnici mineralnog karaktera. Etiketa ovog vina nosi lik osnivača moderne porodične Vinarije Šijački, Milana Šijačkog.
- Šardone 2017. Šijački – tipičan predstavnik svoje sorte, kremasto-nežan, voćan sa lepom svežinom, priajtnih kiselina, alkohola 13,5% i sa mineralnom završnicom. Zastupljene arome vinogradarska breskva, kako kaže Ivana vraćaju je u detinjstvo. Na etiketi je naslednik Milenko Šijački.
- Neoplanta 2017. Šijački – win-win vino od sorte stvorene u Institutu za Vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sedamdesetih godina XX veka. Vino koje govori da se ova vinarija stara i o sortama koje dolaze s ovog teroara, a šta je sasvim ozbiljna vinska misija. Neoplanta je sorta stvorena iz strasne ljubavi mirisnog traminca i smederevke, te zavidna aromatika ide na račun traminca, a za lepe kiseline zaslužna je sorta iz prestonice despota Đurđa Brankovića. Ima tu, u završnici i nekog meda i ratluka od ruža. Uvidevši da su ovakva vina budućnost vinarije i njen potencijal etiketu krase otisci ručica najmlađih članova Vinarije Šijački. Možda će tokom vremena i s nekim budućim berbama etiketa morati da se proširi iz razumljivih razloga.
- Rose 2017. Šijačkije -stoprocentni roze od kaberne sovinjona, suvo vino, ekstraktno, voćno, crveno bobičasto voće, prijatnih kiselina, sa 13,5% alkohola. Blago roze boju duguje kratkotrajnoj i nežnoj ekstrakciji. Sugestivno, nekako vas prebaci iz ovog prohladnog decembarskog predvečerja u neki sunčan letnji dan). Na etiketi Ivana s osmehom, zaštitno lice vinarije.
- Merlo 2017. Šijački – elegantno vino, tamno rubin boje, umereno-punog tela, pitko, voćnih aroma (dominira višnja), sa 13% alkohola, baršunastih tanina. Vino odležavalo u korišćenim, kupažiranim buradima (mađarski, francuski, srpski hrast). Etiketa je ideja brata Milenka, kaže Ivana.
- Seduša 2017. Šijački – nešto novo a opet tako staro (dolazi nam iz XVIII veka), vinska sorta koji neki zovu sremska zelenika crna, porodici Šijački bila je poznata samo iz priča bake Ljubice, koja vino ne pije, ali voli da zna svaki korak i potez koji se dešavaju u vinogradu i u podrumu. Nije da ih kontroliše i da im ne veruje, ali.. Reč je o skoro zaboravljenoj sorti grožđa na koju je Milan na svu sreću nabasao i upeo da je razmnoži iz sopstvenih reznica. Trebalo im je, za taj hvale vredan potez, čak 12 godina, a rezultati su sada pred nama, u boci, ali i u čaši. Kada je u pitanju ova sorta ona je isključivi eksluzivitet ove vinarije, bar zasad. Seduša je osetljiva sorta vinove loze koju karakterišu krupnije bobice, a tanka pokožica. U dobrim godinama može da nakupi dosta visok nivo šećera. Sorta je prinosna, te da bi se stvorilo kvalitetno vino, mora se ukloniti oko 60% grozdova zelenom rezidbom. U ovom poduhvatu ne učestvuje niko iz porodice, samo pokažu radnicima šta da odseku i pobegnu. Nije im milo da to gledaju. Kada je prvo, ili nulto vino proizvedeno 2016. godine, Ivana je pozvala, kuvala im (u šestom mesecu trudnoće) i kada su došli do seduše svi su zanemeli. Nisu znali s čim da je uporede. A ovo je vino svetle rubin boje, sa dosta zemljanih (cvekla), voćnih (ribizla, ringlov) i mineralnih tonova, sa alkohola 13,5%. I sasvim očekivano na etiketi je figura isečene sa neke stare fotografije baka Ljubice u vinogradu.
Okupljeni su nastavili s druženjem, a meni je ostalo da se
sa njima oprostim i krenem u Sladak život (Dolče vita) u novogodišnji dekorisan
Madlenianum.A sve one koje je ovo kratko obraćanje motivisalo da posednu za nekim od vina Šijački upućujem u vinoteku Fino vino ili u samu Vinariju Šijački.
Нема коментара:
Постави коментар