"Postojati znači otresati tugu sa sebe.” Tin Ujević.
Vinocom se, uprkos najavama, zasad zadržao u patinirano-otmenom
zdanju hotela Esplanada građenom u bel epok stilu. Svi smo na njega lako navikli i privikli se, em je u centru em
je lepo i nekako svečarski. No, ono “zasad”- što izaziva zebnju je činjenica da
je drugog dana Festivala ulaz bio stopiran, zbog izuzetno velikog
interesovanja. Nije ni tajna da organizator ove vinske fešte uvek nasmejani profesor
Ivan Dropuljić, matematičar i vinski zaljubljenik, svake godine ima sve više slatkih
muka oko mnogobrojnih prijavljenih izlagača (ima ih više nego to ima izložbenih
štandova). I ove godine zemlja partner bila je Rusija. Festival i ove godine
ima i humanitarni karakter u saradnji sa udruženjem Pink Life.
Deluje da je samo pitanje vremena kada će
festival morati da napusti ovo glamurozno mesto, sagrađeno za putnike Orjent
ekspresa, što kod vašeg izveštača izaziva samo tugu.
Zar da ostavim hotel u
kojem su boravili Luis Armstrong, Orson Vels, Vudi Alen, Džozefin Bejker i Elizabet Tejlor. Tu je odseo i Dejvid Bekam,
Sting, Šakira, Robi Vilijams, kao i princ Albert od Monaka. Renoviranje hotela okončano je 2004. godine kada mu je vraćen stari izgled i
stari sjaj. Prema legendi ovde je održan prvi striptiz na oproštajnoj zabavi jednog italijanskog grofa. U nejmu je između dva
svetska rata boravila i delovala novinarka i borac za ženska prava, Marija
Jurić Zagorka. U potrazi za inspiracijom ona je sedela na podu sobe s povezom
preko očiju, a njeni pomoćnici su zapisivali njene reči izgovorene tokom takvih
seansi.
Osvrnemo se sada na ono što se dešavalo na
XIII VINOCOM-u održanom 23. i 34. novembra 2018. Ove godine uselili smo se u
Gundulićevu, nedaleko do Esplanade i kao za baksuz prve komšije behu nam
stari vinski znanci iz Beograda. Od nekih ljudi naprosto ne možeš pobeći.
No,
smeštaj je nudio potreban komfor, stanodavac je bio ljubazan i pun korisnik
inofrmacija, te smo nakratko prošetali po gradu, a na Trgu bana Jelačića
pronašli još jednu, omanju izložbu vinskih i gastronomskih proizvoda s ostrva.
Idući
Gundulićevom prolazimo pored zgrada Elektrodistribucije -Elektra,
podiignute po projektima arhitekte Juraja Denzlera, Evangeličke crkve iz 1883 (dograđene
1909.), Hrvatskog glazbenog zavoda
ispred kojeg je zasijala prva sijalica u Zagrebu 1908. godine.
Na uglu s
Masarikovom nalećemo na prvi zagrebački neboder, deveteospratnu zgradu sagrađenu
1934. godine za Eugena Radovana, trgovca i ekskluzivnog zastupnika firmi Boš,
Blic i Opel. Ovu stambeno-poslovnu zgradu projektovao je arhitekta Slavko Lovi,
kao da je znao da će na njenom poslednem spratu 1996. godine ispusti dušu. U smeru ka
Esplanadi Gundulićeva izlazi na Botanički vrt.
Na festivalu se predstavljaju probana vina, čini se nikad ih nije bilo više, sljubljena sa
sjajnom, rekao bih nikad boljom i raznovrsnijom hranom, uz još jedno srdačno
URA! za neumorni roštilj iz ćoška. Bila je ovo još jedna dobra prilika da se
sakupe ljudi iz svih struka iz regiona (poslovni, trgovci, somelijeri,
ugostitelji, ljudi iz javnog života, vinari, novinari i drugi ljubitelji vina i
hrane) i prodiskutuju i uživaju u izloženom.
A ponuda je kao i svake godine
bila zastrašujuće obimna. Kao da sam se vratio u studenske dane kada je preda
mnom bilo naslagano obimno gradivo a rok za njegovo savladavanje bilo izuzetno
viskim kratko. No, ako ste okruženi dragim ljudima i pozitivnom energijom
deluje da ništa nije teško i ništa ne izgleda nemoguće. Krenusmo pa dokle
stignemo stignemo. to bi rekao naš drugar Srđan Barić, vinar iz Križevaca: “polako,
ali sporo”. Samo da noge i glava izdrže.
I opet ona magična tura po salama koja nose
imena gradova te idemo s vinskim čašama od sale Venecija do Pariza, a onda
skoknemo i do Istanbulu. A kako je razgledanje visnkih gradova zahtevno i
naporno, pauzu pravimo, kao i obično na pokrivenoj Oleander terasi
(uz dalmatinski pršut, slavonski kulen, čvarke i slaninu od magulice, dimljene pastrmke i druge ribe, morske plodove) ili ispred
ulaza u hotel.
Preko 300 izlagača iz cele Hrvatske, ali i Francuske,
Austrije, Italije, Portugalije, Slovenije, Makedonije, Srbije (Vinarija Aleksić,
Zvonko Bogdan, Chichateau, Erdevik Winery, rakija Stara Sokolova) i drugih
zemalja predstavili su svoje najbolje proizvode ljubopitljivim hedonistima.
Posebno izdvajam vinariju Povratak iz Bosne i Hercegovine, iz Žepčea koja je
svojim osnivanjem i upošljavanjem radnika donekle usporila odlazak stanovništva
iz zemlje. Imaju sivi pino, traminac, merlo, kaberne...
Kod Marka Fakina
uživamo u malvaziji i teranu. Obilazimo i druge vinare; zapitkujemo i probamo.
Nismo propustili priliku da posetimo i izvrsnu
radionicu-praktično dvočas s objedinjenim gradivom: Međimurje- bela sorta PUŠIPEL i njene perspektive -i u nastavku (bez pauze) i
KAKVA CRVENA VINA KRIJE MEĐIMURSKOVINOGORJE. Prisutni su bili i vinari iz ove regije pa se uz probu vina, njih
čak 17, razvila žustra rasprava, odobravanje klimanjem glave i aplauzi. Sve to
je, umešno, poput dirigenta vodio duhoviti moderator, somelijer Siniša Lasan.
Probali smo i belo, roze, pa i crveno, mirno i
penušavo, da bismo uobičano okončali u subotu nekim sjajnim dingačima, plavcima,
kod Stine, Nuića (Trnjak), Matuško (Rojal dingač i Superior).
Kao suvenir s ovogodišnjeg VINOCOM-a pored kao
i uvek lepih utisaka poneli smo i vina (penušavi pušipel i kaberne iz Međimurja
i vina našeg drugara, Srđana -Rajnski rizlingi i Orange Anarhy 2017.) kao i
Fakin majicu i Zigante belu čokoladu s belim i crnu s crnim tartufima (a imaju i namaze, sir i kobasicu s tartufima). Da ukus u ustima još
potraje.. 442 do...
Нема коментара:
Постави коментар