XIII VINOCOM RADIONICE: VINA MEĐIMURJA (PUŠIPEL + SKRIVENA CRVENA VINA)

 

Drugog dana ovogodišnjeg druženjana uglednom vinskom skupu lociranom u udobnom hotelu Esplanada nakon kraćeg i inspirativnog šetnja-ćaskanja sa dva vinara Stojanom Šćurekom i Srđanom Barićem, s ovim drugim odlazimo na radionicu koju vodi somelijer i sudija Dekantera  Siniša Lasan.  

 

 

Subota je 24. novembra tačno je 13 sati, a u pitanju je dvočas posvećen vinima Međimurja (najsevernija hrvatska županija). Nešto kraće nego prosečna hrvatska pozorišna predstava, tešim se kao da sam naslutio da ćemo probati čak 18 vina i to od belih do crvenih, uz vino penušavo vino dobrodošlice. Ali šta se mora, teško nije (bar ovaj put). 

Istorija tvrdi da su vina odavde pili i plemići iz porodice Zrinski. Nagađa da su to možda činili i Rimljani. Za ovaj kraj vezuje se i ličnost Svetog Urbana. Legenda kaže da su ga neki neprijatelji proganjali, a on gledajući gde da se sakrije utočište pronašao u ovdašnjim vinogradima. Vinari su mu pritekli u pomoć, a on iskoristio priliku i preveo ih u hršćanstvo. Putovao je od naselja do naselja, od vinograda do vinograda, te je prilikom tog putešestvja razvio veliku naklonost prema ljudima koji rade u vinogradima i podrumima (palnica ili pelnica).

Međimurski vinari su se baš zarekli da izguraju priču zvanu autohtona bela sorta pušipel. Kako bi nas u to potpuno uverili obezbedili su i recentne uzorke, ali i svoje prisustvo, da brane i odbrane svojih ruku delo. Organizovali su se u udruženje „Hortus Croatiae“ (Hrvatski cvjetnjak, ima ih oko  četrdesetak), zaštitili brend kvalitetnog belog vina međimurskog vinogorja, propisali stilovi (te imamo i penušavce ali i ledene berbe), linije (klasik i prestiž) usaglasili izgled pušipel boce i izgled etikete na njoj. Deluje da sa ovim momcima ali i devojkama poput Tee (Cmrečnjak, Štampar, Horvat, Dvanajščak-Kozol, Kocijan, Jakopić...) nema šale, ali zaključak je posve pogrešan, dobro smo se našalili na ovoj radionici, ali nikako na kvalitet isprobanih vina.  Naprotiv...

U Međimurju trenutno ima oko hiljadu hektara vinograda, od čega polovina otpada upravo na  pušipel. Od njega je Tomšić napravio penušavac Zlatni zvir klasinom metodom (18 meseci na kvascima), s kojim smo i započeli ovu radionicu.  Ova inscenacija pušipela u završnici donosi prijatnu, bademast gorčinu. Saznajemo da ovaj deo Hrvatske raspolaže i sa lepim perspektivama kada je turizam u pitanju, te izgleda da se kockice lepo slažu. 

Pušipel (ovo ime nosi od XIX veka), moslavac, kod Slovenaca šipon, u Mađara i u Vojvodini furmint, a u Nemačkoj i Austriji mosler je adut na koji igra ova simpatična ekipa. Sorta, za koju važi da je rođak šardone (te mu to definiše i pravce razvoja) može dati od 8- 20 tona po hektaru, ali povećanjem prinosa ovo se vino kvalifikuje za gemište, kajkavska verziju našeg špricera (prave ga s gaziranom kiselom vodom, a ne sodom). Saznajemo i za podvrstu gemišta -škropec- vino s vrlo malo dodate mineralne vode. Ali, ako se grožđe stručno pretoči u vino dobijamo vino lepo izraženih kiselina i citrusnih nota.

 

 

Dosta priče ajde da radimo, tj. da probamo:

• Štampar pušipel 2017, suv, mineralan, arome limete, zelenih jabuka, 11 % alkohola,
• Horvat pušipel 2017, polusuv. višelojan 11, 7% lkohola, 2,5 gr. zaostalog šećera,
• Kocijan pušipel 2017, kontrolosanom fermenacijim, selektovanim kvascima, 11,6 alkohola,
• Cmrečnjak pušipel 2017, 3 gr. zaostalog šećera, Dekanter dodelio 91 poen, plače lepim suzama u čaši,
• Jakopić pušipel 2016, ova vinarija iza sebe ima 45 berbi, a ovo izdanje u čaši ima i note petroleja,
• Dvanajščak-Kozol pušipel 2016, samotok, duga maceracija, šest meseci u bačvama
• Štampar pušipel 2009-vino koje je u dve godine odležalo u drvenim bačvama bez sudske presude, krunski je dokaz da ova sorta ima potencijal za odležavanje.
• Cmrečnjak Extreme 2016, proizveden surli metodom, od čega 15 % oranž postupkom (tronedeljna marceracija i vrenja), a onda izležavanje u drvenoj bačvi. Vino sadrži 13 %  alkohola i standardne boje, kaže.

Za nas kao posmatrače sa strane, Međimurje deluje kao jedno od najuzbudljivijih hrvatskih vinogorja. Deluje da su em vina zanimljiva, em zabava zagarantova. Mlada generacija vinara uverila nas je da ume i zna da radi s belim sortimentom, te smo se okrenuli crvenim vinima. To je, ujedno, već bila tema drugog dela ove naporne, ali pre svega čarobno počne i poprilično vesele radionice. Kada su crvene sorte u pitanju probali smo pre svega pino noar, kao i kaberne sovinjon, berbe od 2015.-2017. I prijatno se iznenadili njihovim kvalitetom i potencijalom. A onda nam je već trebao kratki predah.