Beogourmet-vinska slika starog sveta

Izgleda da se (novo)beogradski hotel Crowne Plaza Beograd definitivno „navukao“ na vina. Samo nedelju dana posle uspešnog defillea srpskog vina, nije izdržao apstinenciju i opet se snabdeo nekim lepim vinima. U pitanju je bila smotra vina iz starog sveta. Vina koje je probrala i predstavila nam Kuća vina i njena perjanica, gospodin Radoslav Stanišić. Inače Kuća vina organizuje i kurseve vina i vinske ture po Evropi (u saradnji sa Kompasom iz Novog Sada i Event4wine).

Dakle, pod robnom markom Beogourmet, posle prvenca održanog u aprilu ove godine, u subotu 7. i nedelju 8. novembra ponovo smo imali priliku da probamo šampanjce, italijanski proseko, penušavo vino Franciacorta i sjajnu kafu, vina iz italijanske pokrajne Veneto, da uživamo u čitavom spektru Kjantija nosioca DOC i DOCG odličja, da vidimo šta na naše tržiše donose vinske velesile poput Španije i Francuske, da predahnemo uz osvežavajuću sangriju Lafista iz Navare. Boje Srbije uspešno je branila Despotika. Bilo nam je drago što nas, na ulazu, nisu zaplašili kik bokseri iz čitavog sveta. 

Započeli smo sa šampanjcem Besserat, koji ima tradiciju dugu preko osamdeset godina u oblasti proizvodnje šampanjaca. Vinska kuća osnovana je 1843. godine, a u svet penušave čarolije uveo nas je ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly. Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru seriji. Ova vinska kuća reklamira se sloganom:

„Mnogi šampanjci su dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“

Pa da vidimo šta su nam ponudili:

  

• Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100 % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika, 
• Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama vinogradarskih breskava i šljiva, kremast, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Extra Brut, 30 % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea, 15 % pino noara i 31 % pino menije, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Rose,  30 % šardone, 30 % pino noara i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje, note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.

Francuski region, Alzas predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Vina iz ove oblasti dolaze u boci prepoznatljivoj na kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kako se to radilo nekad. Gustav Lorenz, vinarija koja ima korene u dalekoj 1836. godini, predstavila nam je sjajna penušava, bela i crvena vina. Ova oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone, pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala. Vinarija ima 33 hektara vinograda u vlasništvu. Treba probati sjajan rizling i pino noar. Ako vam ponude i nešto drugo, nemojte ih odbiti. Nećete se pokajati.

Današnji vlasnik vinarije Domaines Schlumberger, kao i njegovi pretci, nosilac je titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški monasi. Potiče iz protestanske porodice, koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim prostorima donosi se Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala proizvodnja i promet vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC). Nicolas Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta godina uzima za godinu osnivanja vinarije.

Sledeći iz familije koji je zaslužan za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle stampeda koje je načinila filoksere, 1911. godine, zasadio nove zasade i proširio vinograde na površinu od 110 hektara. Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel preselili su se u SAD i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje, tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i telefonskih govornica. Iz prestižne vinarije 

Predstavio nam se i Konzorcium Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine. Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500 hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija, različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI. 

Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i doline reka. Uslov da bi neko vino nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne sorte. Kabernea može biti do 15 %, a belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore. Kjanti je vino rubin crvene boje, pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grožđa koje je korišćeno. Dekretom od 2. jula 1984. godine vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.

 

Španci su, pored šampanjaca i kjantija, pobrali najviše simpatija. Radi se o vinariji BergoViejo,  koju su šest familija osnovale 1987. godine, u Riohi. Imaju 200 hektara vinograda u posedu. Moderna vinarija potiče iz 2004. godine. Predstavili su nam se sa belim vinom od 100 % viure, svetlo žute boje, aroma zelenih jabuka i breskve, rozeom boje jagode i aromama jagode  i maline, od grenaža, par sjajnih tempranilja, od kojih je odskakala rezerva, rubin crvene boje, aroma crnog bibera, vanile, i zrelog crnog bobičastog voća, kao i par organiskih vina, od kojeg je ono od 100 % grenaža, došlo sa, pomalo, manekenskim telom. 

 

 

Od domaće Despotike probali smo Dodir 2014, polusuvo vino iz baksuzne godine, sa svežinom, aromom bele ruže, zove, trava i začinskog bilja i završnicom kojom dominiraju note citrusa i jabuka. Vino sa sasvim pristojnom cenom. Po sortnom sastavu, prošlogodišnji Dodir je kupaža sovinjona, muskat otonela i belog pinoa. Svaka od sorti u kupaži ovom vinu je nešto podarila; muskat aromatičnost, mineralnosti i kiseline duguju sovinjonu, a pino je sve to dopunio punoćom. A kakav bi to dodir bio kada ne bi bilo svedoka. Svedok 2013 vinarije Despotike je pino noar, simpatičnog habitusa. Ovaj zaštićeni svedok je, nama bar, krinisao ovu vinsku manifestaciju i označio fajront; njegova voćnost, miris crvenog bobičastog voća, somotska struktura i prijatne kiseline. 

 

 

Bilo je vremena i da se družimo i razmenimo utiske. Imali smo prilike da probamo vina različitih cenovnih kategorija i kvaliteta, od onih namenjenih širokom auditorijumu, do pravih izazova za istinske vinske sladokusce. Predstavili su se i italijanski proizvođači testa Columbro i ukusnih proizvoda od tartufa Đulijano i Tentazioni (koji imaju i zanimljive sireve, salame i mortadelu sa tratufima), zatim proizvođači likera i žestokih pića, među kojima su prednjačili konjaci, do izlagača (Renoir) koji su nam predočili prateću opremu i priručni „alat“ za potpuno uživanje u konzumiranju vina.

 

Poznat vam je moj stav da treba podržati sve vinske manifestacije, a na vinskoj publici je da prepozna i izabere one, koje najviše odgovaraju njihovom senzibilitetu.  Da se selekcijom profiliše i definiše srpska vinska scena. Ako mogu da usput dam neku preporuku, to bi, svakako, bilo da pored degustacije vina, treba organizovati i neko stručno predavanje u vidu radionice, kako bismo imali priliku da se bolje upoznamo sa tvorcima ovako zanimljivih vina. Ta dodatna pojašnjenja bila bi dobrodošla i dragocena. Naravno, ljubazni domaćini i gosti iz inostranstva rekli su nam reč-dve o svakom od vina, koje smo probali, ali mislim da smo bili zainteresovani da saznamo mnogo više, možda i uz prateće snimke iz samih vinarija.