уторак, 24. новембар 2015.

Vinska pesma



U vinogradu grožđe se rađa,
Iz kamena sokove opojne sisa,
Kiše ga, aprilske, kupaju,
Na Suncu odrasta i  jača.


A kada vetar jesenji ga zanjišu,
Vredne ruke u korpe ga nežno polože,
Pa ga u podrume mračne utamniče,
U večni hlad u kome samo tišina caruje.

Alhemičari drevni,  vitezovi vinarski,
Dođoše i grozd u vino slasno prevedoše,
Odliše ga u burad tešku hrastovu,
Da u njemu sada drugu mladost sniva.


Pa kada mu pravi čas kucne,
Kad samoću više trpeti ne htedoše,
U boce staklene pretočiće ga.
Al’ tu nije kraj, već je početak novi.


Grla žedna njegov ukus ištu,
Čaše vinske za njime vape,
Gledaju ga i potajno čeznu,
Pesnici mu setne pesme poje.


Vino,  što grozd nekada bejaše,
Ponosno se u boci šepuri,
I priču priča nebesku,
O jednoj zemlji i jednom vremenu.



Нема коментара: