Vinski petak u Zagrebu-Trijumf Bahusa

 10° ZAGREB – VINOCOM - Međunarodni festival vina i kulinarstva-petak, 27 novembar 2015. godine, hotel Esplanade, Zagreb.

Ovogodišnja jubilarna manifestacija VINOCOM održana je na površini od oko 2500 kvadratnih metara, na kojoj se okupio impozatan broj od više od 300 izlagača, proizvođača i trgovaca: vina, piva, rakije, pršuta, sira, ulja, kulena, čvaraka, sireva i namaza, plodova mora, veganske ishrane, slatkiša i drugih proizvoda iz Hrvatske i ostalih zemalja
Evropske unije, kao i zemalja regiona. 

Kao poligon ove vinske svetkovine tradicionalno je odabran prestižni zagrebački hotel Esplanade, otvoren davne 1925. godine, okićen sa pet zvezdica, jedna od najpoznatijih i najprestižnijih bel epok građevina u istorijskom jezgru grada. Ime hotela označava “polje”, najverovatnije iz razloga što je sagrađen na prostranoj poljani zapadno od  železničke stanice. Hotel je nastao iz potrebe da se ugoste razmaženi putnici Orijent Ekspresa. 

 

U organizaciji filmske kompanije „Fanamenta”, iz  Berlina ovde je 1926. godine održano takmičenje za mis Jugoslavije. Pobedila je dražesna gospodična Štefica Vidačić, vlasnica malenog kafea u Jurišićevoj ulici, koja će, potom, poneti i laskavu titulu mis Evrope. Godine 1964. hotel se pridružio lancu Interkontinental hotela. Kompletno je obnovljen 2004. godine.

Na festivalu smo, dakako, degustirali vina (posebno smo naglasak stavili na autohtone sorte: malvaziju, graševinu, grk, žlahtinu, plavac mali, teran...). Ko to kaže plavac je mali. Nije mali... Nastupio je i u roze odelcetu i delovao poprilično poletno. 

 

 

Nama se dopao onaj koji dolazi iz Vinograda Volarević, porodične vinarije, koju vode otac i četiri sina. Na tlu, na kojem dotad nije rasla vinova loza, u Prudu, pokraj Metkovića, zasadili su plavac mali i rešili da „stvaraju tradiciju“, kako glasi i njihov slogan. Vina koja dolaze iz ove vinarije nose ime Syrtus, po teroaru sa kojeg dolaze. Prijatno je bilo i ćakulanje sa šarmantnom vlasnicom splitske „La Regina Del Formaggio“, a sledeće druženje zakazali smo u Splitu. 

 

Iz Istre nam dolazi Vinarija Ritoša sa prepoznatljivim istarskim adutima: malvazijom i teranom. Pozicionirana je u selu Radmani, nedaleko od Poreča. Sledi poseta porodičnoj vinariji Pilato iz sela Lašići, sa zapadne obale istarskog poluostrva. Oni vina prave od 1934. godine, kada je pradeda Ivan Pilato zasadio prve sadnice vinove loze. Preporod vinarije započinje šezdesetih godina XX veka, kada Ivanov naslednik, Končeto, počinje ekspanziju vinograda, da bi devedesetih Eliđo preuzeo od oca  vinsku palicu i počeo sa većim ulaganjem u opremu i tehnologiju, kao i sa daljim širenjem zasada. Zlatna medalja na lokalnoj smotri Vinistra za malvaziju 1994. godine bila je odskočna daska za dalji rad, da bi dodatni vetar u leđa dala zlatna medalja osvojena 2002. godine na nacionalnoj smotri Vinovita, kada je  šardone ove vinarije proglašen najboljim belim hrvatskim vinom za 2001. godinu. Iz ove vinarije poručuju:

„Život bez vina je moguć. Ali ima li smisla?“

Iz Vrbnika sa Krka dolazi nam vinska kuća Ivan Katunar sa svojom žlahtinom. Ova vinarija koja posluje od 1988. godine, pionir je u proizvodnji penušaca po  šarmat (tankovskoj) metodi. Vinogradi su na tlu koje je mešavina crvenice, peska i kamena, Ph vredost takvog tla je visoka, a pored žlahtine (smatra se da se na Krk doselila tokom XIX veka) i plavca ova vinarija nudi i grenaž, kao i  dosta retko zastupljene autohtone sorte: debejan, sansigot (sišćan crni) i kameninu. Žlahtina Ivan Katunar je svetle, slamnatožute boje, bistra u čaši, prepoznatljivog sortnog mirisa, osvežavajućeg ukusa krunisanog istančanim voćnim i mineralnim aromama. U ustima razvija slasne i sočne teksture sa zaokruženim kiselinama, satenske glatkoće bez ostatka šećera, pa je izrazito pitka. Ova vinarija osvanula je i na poštanskoj marci Republike San Marino, u avgustu 2007. godine, sa svojom žlahtinom iz 2006. kao jednim od sedam europskih vina u okviru njihove serije „Velika evropska vina“.

 

Mesto u dubrovačkom zaleđu, koju prepoznajemo po aerodromu, Ćilipi, mesto je gde je Andro Crvik, 1993. godine osnovao sopstvenu vinariju. Iako u svojim vinogradima diljem Konavala, gaji i kaberne i merlo, naglasak stavlja na autohtonu malvaziju dubrovačku belu, maraštinu belu, a od crvenih vina plavac mali. Boje Korčule uspešno je odbranila Poljoprivredna zadruga „Pošip“ Čara. Pošip je autohtona dalmatinska bela sorta, a istorijski koreni sežu još u vremena starih i mudrih Grka. Ovo vino odlikuje iznenađujuća svežina i mineralnost, skladno telo, prijatne arome kajsije i smokve, dopunjene prefinjenim notama mediteranskog bilja. 

Iz Zadra, preciznije Kraljevskih vinograda dolaze nam vina sovinjon, šardone, žilavka, muškatl žiti, prošip, plavina, crljenak (pobratim primitiva i zinfandela), plavac mali, sira, kaberne i merlo. Kralj Petar Krešimir IV darivao je 1066. godine vinograde tek osnovanom benediktinskom manastiru Svete Marije u Zadru, kojim je, gle čuda, rukovodila njegova sestra, opatica Čika. Tradicija je obnovljena 11. novembra 2009. godine. Njihov Rose Scuro, simpatičan kuve od plavca, plavine i kabernea, sa poletnim svežim voćnim aromama, koje tu i tamo prelaze u cvetne, da bi odlutali do samoniklog dalmatinskog i mediteranskog bilja, opravdavajući njegov nadimak od milja „Dalmacija u čaši." 

Crljenak, autohtona sorta, otac plavca malog, donosi zaokružene tanine, arome borovnice, kupine, šljive i maline. Plavac mali je najznačajnija hrvatska autohtona crvena sorta vina, nastala ukrštanjem sorti crljenka i dobričića. Vino je ekstraktno, a dominiraju voćne arome zrelih trešanja i šljiva. Drago nam je bilo što smo se susreli sa Vinarijom Jokić razmenili par rečenica i isprobali par njihovih vina.

 

Sparivali smo vino i hranu, razgovarali sa dragim vinskim komšijama i razmenjivali iskustva, usput se sjajno proveli (mada je tog dana u Zagrebu bilo tmurno i hladno, a malobrojni prolaznici na zagrebačkim ulicama hitali da se dočepaju komfora i topline svoga doma, na VINOCOM-u u hotelu Esplanade bilo je sunčano i razdragano!). 

 

 

Vinarije su bile raspoređene u salama Pariz, Venecija, Kuba-Zinfandel, dopunjene za ovu priliku Oleander zimskom terasom, a kruna izlagačkog prostora bila je ovalna Smaragdna dvorana, koje se ne bi postidela ni Bela kuća.

Ovde smo se najduže i zadržali uživajući u druženju sa Ivicom Matoševićem i njegovim odličnim vinima. Disperzija vinarija u više prostorija obezdila je da u svakom prostoru vlada „kontrolisana gužva“, Vino i ukusni zalogaji (sirevi i kobasice sa tartufima, viljuške sa morskim plodovima*, turšija), prijatni razgovori, raspalivali su maštu i znalci istorije mogli su samo da se prisete legende da je ovde na ispraćaju jednog italijanskog grofa izveden prvi striptiz! I da su u ovdašnjim hotelskim sobama prespavale fatalne Žozefina Bejker i  Anita Ekberg.  

Reprezentacija Srbije imala je vinsku (Zvonko Bogdan i Tonkovič) i rakijašku (Stara Sokolova i Destilerija Zarić) momčad. Rakijaši su održali i uspešnu radionicu u Kazino klubu. Radionice, nažalost nismo propratili. Na njima su se razmatrala globalno važna pitanja poput slaganja penušavih vina i kavijara, predstavljene su vinarije i njihove vinske vertikale. Poseta radionicama odvojena je od festivala vina i kulinarstva i prisustvo radionicama zasebno se plaća.

 

 

 

Gastronomska ponuda je mnogo raskošnija nego na sličnim manifestacijama u Beogradu. Komšije ne robuju nepotrebnom i prevaziđenom snobizmu; bez trunke blama prave pučku hranu, gulaš, prodaju ga po simboličnim cenama, a prihod šalju u dobrotvorne svrhe. Može se od komšija štošta naučiti! Nije to  puka sintagma da je u komšijskom dvorištu trava nedvosmisleno zelenija. Sve reči pohvale organizatoru i izlagačima uz obećanje da se vidimo dogodine u isto vreme!

 

 

 

Vraćajući se sa ove vrlo uspešne vinske manifestacije, doživeo sam redak, vinski fenomen, singularitet, u narodu poznatiji pod imenom gravitacijska vremenska dilatacija**. Vreme puta od Zagreba do kuće, petostruko je bilo kraće od vremena dolaska na festival.

Al’ je napredovala ta fizika!

 

*viljuške nisu za jelo

** izvesni naučnik, Albert Anštajn naslutio je ovaj efekt u svojoj teoriji relativiteta 1907. godine, uzimajući u obzir i postotak unetih tanina u svoju jednačinu 

.