Čudnim i nepredvidivim životnim putevima i voljom gospoda Boga,
Spasići su se još u XVIII veku ukorenili u pitomi župski krajolik -
Tržac. Iskonski vezani za pramajku zemlju, oduvek su znali za veru,
zakon, red i rad i čim ih je vinorodna Župa primila pod nebesko
plavetnilo, oni su se pokrstili vinovom lozom, čime su sebe trajno
obeležili. Vinova loza tako za njih postaje tamjan i sveća, kandilo, mir
i nemir, davanje i uzimanje.
Možda
su Spasići u životu napravili koji sitan greh, ali jedan sigurno nisu.
Ni gosta, ni svata, ni namernika, ni komšiju, ni prijatelja lošom
kapljicom poslužili nisu, jer onda ne bi bili Spasići. Ljubitelja
Isusove krvi možeš prevariti samo jednom i nikada više. Tu praštanja
nema. A ni prirodu niko prevario nije. Vinova loza je carica kojoj treba
najvernije služiti da bi ti stavila krunu slave na glavu.
Sunce,
zemlja i voda primaju svakog u svoje okrilje, ali je mali broj onih
koji taj Božiji dar koriste kao Spasići. Na sebi svojstven način oni
razumeju šapat vina, miris šire, duh i dah grozdova, podrumsku tamu,
bure i oluje. Dosledni sebi, nemirnog i nadarenog duha, ušli su u
istoriju župskog vinarstva. Stali su tako u red onih časnih srpskih
domaćina gde je reč svetinja, rad zakon, a dobro vino pitanje časti i
vere.
„Vekovima su vinogradi slavnog župskog grada Koznika bili tamo gde su danas vinogradi Vinske kuće Spasić.“
-ova
rečenica nalazi se na svakoj boci Spasićeve mirisne Tamjanike, koja
svojim drevnim ukusom i aromom na najlepši način dopunjuje priču o
tradiciji vinara iz Župe. Tako u porodičnoj zaostavštini Spasića počasno
mesto zauzimaju dokumenti iz 1856. godine koji svedoče da se vinarstvom
bave najmanje 150 godina unazad.
Svetlu
porodičnu tradiciju danas nastavlja Milan Spasić, koji je vinograd
zavoleo uz oca i dedu. Posle dugo vremena u kome su Spasići proizvodili
vino za sebe i prijatelje, Milan je 2003. godine počeo ozbiljan posao sa
vinom. Tu smo se, negde, i mi upoznali i sprijateljili uz Tamjaniku,
ali i sjajnog Despota, na jednom od prvih gostovanja privatnih vinara na
Beogradskom sajmu, kada o vinskim festivalima, kao ni o degustacijama
nije bilo ni reči. Bila je to, u to doba, misaona imenica. Prvi koraci
srpskog modernog vinarstva. Gledano iz današnjeg ugla, neolitsko vinsko
doba. A prošlo je tek devet godina. A toliko toga se promenilo, nabolje,
ne zaboravimo to. Vinarije se šire po Srbiji, kao pečurke posle kiše.
Neki mogu polemisati oko cene srpskih vina, neki oko količina, ali ono
što je najvažnije stvari se menjaju, a kvantitet je stvorio i nesumnjiv
kvalitet. Postalo je zanimljivo gledati Srbiju kroz vinsku čašu!
Od
tih vremena, Vinarija Spasić svake godine poboljšava kvalitet i ide u
korak sa novom tehnologijom, ali taman onoliko koliko je dovoljno da ne
promeni ono tradicionalno u proizvodnji vina. Novi podrum je u
izgradnji, a kupovinom novih bačvi i mašina, pre svega „čilera“, Milan
planira da poveća proizvodnju vina koja je u ovom trenutku manja od
potražnje. Međutim, ta proizvodnja biće veoma ograničena jer je Milan
veliki protivnik masovne proizvodnje vina. Kao i većina vinara u Župi, i
Spasići gaje tamjaniku i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u
Srbiji. Tamjanika je muskatna sorta grožđa poreklom iz južne Francuske,
koja se u Srbiji gaji duže od 500 godina i potpuno se prilagodila našem
podneblju, a prokupac ili rskavac jeste sorta za crvena vina koja je
kod nas bila poznata još u ranom srednjem veku. Vinski podrum Spasić za
sada proizvodi samo tri različita vina od te dve sorte. To su robusni
Despot, Rujno, roze koji takođe nastaje od prokupca, i belo vino velikih
potencijala Tamjanika od istoimene sorte grožđa. Iako su je Spasići
gajili odvajkada, Milan joj je potpuno posvetio svoju vinarsku karijeru
sa željom da traga za nepreglednim mogućnostima te sorte.
Tamnjanika
se odlikuje slamasto žutom bojom sa zelenkastim odsjajem. Impresivno
snažan, prepoznatljiv miris izvorne tamjanike sa notom egzotičnog voća i
blago izraženim herbalnim tonovima. Živo, nervno vino sa veoma svežom i
balansiranom aromatskom snagom, zaokruženog i dugotrajnog naknadnog
ukusa. Servirati od 10° do 12°C.
Tamnjanika
Selekcija, iako vino od muskatne sorte, sugeriše svežinu i veselost.
Vrlo elegantno vino, nikada grubo i robusno. Kompleksno, punog tela, sa
dosta visokim procentom alkohola. Prilično često se dešava da uživaoci
vina, posebno stranci, posle takvog "nosa" očekuju polusuvo ili
poluslatko vino, jer su takve navike koje imaju. Tamjanika je,
definitivno, sorta za suva vina. Naravno, stil u mnogo čemu zavisi i od
majstora - vinara. I tu je najbolje treba pratiti ono što je tamjanika i
u vinogradu: zlatno zrno koje miriše intenzivno i vrlo prijatno, i čiji
ukus ostaje dugo u ustima.
Po karakteru tamjanika može, u
zavisnosti od terroir-a da ima različite osobine. Ova župska tamjanika
je voćna, delom cvetna i blago začinska, nikada zemljana ili zelena, a
retko mineralna.
Kao retko koja sorta tamjanika "trpi"
najrazličitiju hranu, pa je takva i Selekcija. Razlozi leže u
mnogostranosti sorte: muskatne arome, prijatne i sveže kiseline, voćne i
cvetne note, blagi začinski nagoveštaji, sve to može naći svoje mesto
tokom celog obeda - od predjela, do dezerta. Naravno, kao i kod drugih
sorti vrlo je važna dobra temperatura služenja, ali je možda kod
tamjanike to najvažnije. Ipak, ako treba definisati uži izbor hrane uz
tamjaniku, onda bi to svakako bila perad (divlja ili domaća),
pripremljena uz kremaste bele sosove.
Dar je kupaža 2/3
rajnskog i 1/3 italijanskog rizlinga je sadržaj boce sa najnovijom
etiketom iz Vinarske kuće Spasić, nastao kao i sve dobre stvari, tako
što se i sudbina umešala u ovaj alhemičarski vinski posao. Na nosu je
jako lepo, sa notama koje će se retko koje godine još sresti. Iako nije
bilo u buretu, vino je izuzetno elegantno i sa blagom gorčinom. Vuče i
na nežne tropske note. Sveže i lepršavo vino, a gotovo kompletan
aromatski kompleks se penje naviše i ostaje iznad jezika i ka nosu.
Složiće se vrlo dobro sa raznim vrstama ribe i salatama. Servirati na
temperaturi od 10° do 12°C.
Rujno je vino koje veoma
snažno "napada" nos. Maline, ribizle, a i boja ide na tu stranu. Na
nepcu elegantno i odmereno. Stoprocentni prokupac u laganijoj varijanti.
Proizvedeno uz veoma kratku maceraciju, od svega 16 sati, a potom
rađeno po tehnologiji za bela vina. Zasejavanje kvasca za bela vina i
kontrolisana fermentacija. Fino, voćno, sa daleko dužom završnicom nego
što se očekuje od ružice, skladnih kiselina i izbalansirano na ukusu.
Prijaće najbolje uz meke i jako zrele sireve, ali i uz dobar roštilj ili
pečenje sa ražnja. Servirati na temperaturi od 10° do 12°C.
Despot
je kupaža prokupca 60%, i po 20% su merlot i cabernet sauvignon. Boje
stare višnjevače koja je odležala u bariku. Vino sa jačom taninskom
strukturom, traži ozbiljniju hranu. Na nosu se naslućuju sveže kiseline i
posle dužeg odležavanja i jasno miriše crno i crveno voće. Igra slasti i
kiselina na nepcu prožeta je trešnjama, čokoladom i šljivama, ali uz
fini trun mineralnosti. Vino koje nadmašuje sva očekivanja od sličnih
kupaža sa prokupcem. Perfektan spoj vina i hrastovine, sa mekim
taninima, daju ovom vinu bogat zaokružen ukus.
I na kraju
da završimo sa jednom anegdotom. Prilikom jednog vinskog druženja, Spale
mi je napomenuo da kada pijem njegova vina, zimi pre odlaska na
spavanja, moram da obučem vunene čarape. Toliko je vino jako i može da
ponese čoveka, da se tokom noći, ćebe ili jorgan povuku nagore i preti
opasnost od prehlade.
Vino afrodizijak? Naravno, samo ne preterujte sa količinom, jer onda ima sasvim suprotno dejstvo.
Нема коментара:
Постави коментар