Vina Belje, Belje, Baranja

Sa ponudom Vina Belje prvi put smo imali priliku da se upoznamo pre nešto više od godinu dana u Riznici vina. Nedavno je usledio novi poziv za druženje, što smo, naravno, sa zadovoljstvom prihvatili.

 Vina Belje su nam se predstavila na vinskoj fešti održanoj u prestižnom restoranu Top of the Hub PC „Ušće“ u Beogradu, u prisustvu velikog broja zvanica. Novinari, članovi žirija VTV 2014, ljudi iz vinskog sveta, poznate ličnosti i svi radoznali imali su priliku da uživaju u degustaciji kvalitetnih vina i prijatnoj atmosferi, kao i programu koji su za njih priredila Vina Belje.

Enolozi i somelijeri Belja predstavili su vina i sorte koje su zastupljene u njihovoj ponudi i prisutnima rekli nešto više o vinariji koja na 650 hektara sopstvenih vinograda proizvodi preko 3 miliona litara vina godišnje.

Program je vodio naš poznati glumac Aljoša Vučković. Prvo je najavio Igora Lukovića, vinskog sudiju i jedanog od najpoznatijih srpskih somelijera:

„Vina Belje nose u sebi mirise i ukuse velike i moćne reke, Dunava. Plodna baranjska zemlja, vredni ljudi i viševekovni rad u vinogradima i podrumima iskristalisao je jednu sortu, Graševinu, koja na najbolji način opisuje ovo podneblje. Iako su Vina Belje poznata po belim sortama u koju ubrajamo i Chardonnay, veliki broj sunčanih sati i specifična mikroklima oko Dunava, bez jakih severnih vetrov,a sjajna su podloga za uzgajanje mnogih međunarodnih crvenih sorti, od kojih Belje naročito neguje Merlot, Cabernet Sauvignon, Frankovku i Pinot noir.”

Obratio nam se i  Marijan Knežević, glavni enolog Vina Belje i upoznao nas sa mnogim tajnama, koje završavaju u bocama, a onda ona, na veliko zadovoljstvo vinopija, završe u našim čašama.

Zatim je Aljoša najavio Dušana Jelića, urednika portala „Wines of Balkans“ koji je istakao:

“Zahvaljujući timu posvećenih ljudi u vinogradu i vinariji, te ultramodernoj tehnologiji, a oslanjajući se na strast i ljubav prema vinu, vina koja nam dolaze iz srca vinogradarske regije Podunavlje ispisuju najlepše vinske stranice regiona. Izuzetno me raduje što su Vina Belje dostupna i u Srbiji, gde će zainteresovani ljubitelji vina mogu da uživaju u vinima koja su dostojna prinčeva.”

Vina Belje osvojila su brojne nagrade i priznanja na međunarodnim ocjenjivanjima u ovoj godini, među kojima posebno treba istaknuti tri zlatne medalje Mundus Vini zlatnu medalju i regionalni trofej londonskog Decantera za graševinu berbe 2006.

 

 

Kako bi postigli najviši nivo kvaliteta, grožđe se ručno bere i prenosi što pre je moguće u novu vinariju smeštenu u srcu vinograda. Vinarija se prostire na više od 10 000 kvadratnih metara i jedna je od najmodernijih u ovom delu Evrope.

Stari podrum Vina Belje prvi se puta spominje u opisima Mohačke bitke iz 1526. godine kada su u njemu boravili turski vojnici velikog vojskovođe Sulejmana Veličanstvenog, kada je ovaj prostor korišten u svrhu konjušnice i barutane, a donja etaža kao tamnica.

Zamah ovom vinskom podrumu dao je princ Eugen Savojski (1663.-1736.) koji je na lokaciji Belja sagradio dvorac i okupio ondašnje vinare iz kraja. Podrum ima dve etaže. Gornja etaža zove se „gator“,  tipična je za Baranju, jer podrum nije ukopan pod zemlju, već je ukopan u Banovo brdo koje potpuno jednako imitira klasični vinski podrum, kakva je donja etaža podruma. Na gornjoj etaži nalazi se ukupno 71 velika bačva od slavonskoga hrasta iz šume Spačva, a od toga ih je 17 kapaciteta 10 000 litara, a ostalih 54 kapaciteta 2000 litara. Tu je smešteno i najveće blago svakog vinskog podruma, vinska arhiva u kojoj odmara preko 20 000 boca, a među njima najstarije iz 1949. godine. Smeštena je u čitavom lavirintu podzemnuh hodnika. U sklopu podruma nalazi se i degustaciona sala gde se, uz vođstvo stručnog osoblja, mogu probati vina.

Degustaciju smo otpočeli sa Šardoneom 2013, od ručno branog grožđa, kojeg karakterišu note zrelog voća i svežina. Sledio je Goldberg Chardonnay polusuvo vino, voćnog karaktera, u kojem dominira koštunjavo voće, badem i lešnik, uz nežnu završnicu koja podseća na puter. Ovo je vino kao stvoreno za letnje večeri, za lagani ručak od ribe, rakova, pasta s povrćem ili rižoto. Ovo drugo vino, potiče sa položaja Goldberg, koje se nalazi na Karanačkom brdu, a vinograd je iz 1993. godine, nadmorska visina je 190 m/nm.

Prelazimo na crvena vina i na sto stiže Merlot & Cabernet Sauvignon 2009, vino duboke rubinski crvene boje, na nosu nudi crno bobičasto voće uz lepo naglašen miris koji podseća na kakao. Vino je harmonično,  zrelih tanina, uz blagu primesu slavonskog hrasta. Odličan je saputnik crvenom mesu, divljači, zrelim i snažnim sirevima, kulenu, začinjenoj kobasici od divljači ili kavurmi. Vino je vrlo dobrog potencijala za starenje, ali se može piti momentalno i to bez dekantiranja i provetravanja.

Sledi Merlot Goldbergn 2012, vino prepoznatiljivih sortnih karakteristika, svilenskaste taninske strukture. Dobro ide uz crvena mesa, odreske, divljač, kobasice, kulen i zrele sireve.

Smatram da je ovim crvenim vinima trebalo zameniti redosled na degustaciji.


Oficijalni deo programa je završen. Uživali smo u zvucima muzike, a na dva zasebna stola servirana je hladna zakuska i ostala vina iz palete Vinarije Belje, uz već probana: Graševina, Graševina Goldberg i Pinot noir, i sve to uz velelepan, panoramski pogled na noćni Beograd i njegove mostove koji se sa ovog mesta pruža.

Posle malo hrane, prešli smo na Graševinu vrhunsko vino, zelenkaste boje sa žućkastim odsjajem. Vinom dominira zelena jabuka i elegantna mineralnost. Sledila je Graševina Goldberg, takozvana zlatna selekcija. Na nosu dominiraju vrlo zrela voća i blage naznake pečuraka.

Sledi Pinot noir, tamno iskričave rubinske boje, vino modernog stila, fine taninske strukture, na nosu je lako uočljiv složeni buke zrelih malina, kupina i šljiva. Slaže se uz bifteke, jela od divljači, ako i uz sireve.