Put vina odveo nas je, ove subote, put rimskih podzemnih prolaza, put senjačkih laguma.
Jedan
posve autentičan i prigodan prostor, u kojem vina spavaju i sanjaju
vinoljupce, na prigodnoj temperaturi i nesvakidašnjem miru. A eto i nas,
njima u pohode, u strasni, vinski zagrljaj!
Da bi do
susreta uopšte došlo, popeli smo se od Beogradskog sajma, strmom ulicom i
našli pred ulazom u ovaj vinski lagum. Lagumi su nekada bili sasvim
očekivano mesto, gde ste mogli da pronađete vina. Nalazili su se širom
grada, u Karađorđevoj ulici, u Zemunu.
Nekad su Vračar i
Zvezdara bili pokriveni vinogradima, a dvanaest objekata ispod zemlje, u
Karađorđevoj ulici, korišćeni su za skladištenje vina. Miloš Obrenović,
napravio je podrum od 700 kvadrata i 30 metara visoku ventilaciju,
prečnika jednog metra, koju obilaze evropske arhitekte. I sad postoje
vinska burad od tri do čak sedamnaest hiljada litara, napravljena od
suve hrastovine. No, vratimo se na našu primarnu priču...
Naizgled
obična, crvena vrata skrivale su tajnu, zbog kojeg smo se i zaputili na
Senjak. Na ulazu su nas dočekali ljubazni domaćini iz „Podruma
Panajotović“. Spustivši se petnaest metara ispod nivoa ulice, na stalnu
temperaturu od 12 stepeni, s osmehom na licu, ugledali smo ograničene
serije vina u barikiranim buradima od hrastovog drveta iz istočne
Srbije, koja dodatno oplemenjuju vina i daju im razne note i mirise, a
potom, boce sa vinom poređane poput vojnika u stroju.
„Podrum
Panajotović“ je porodična vinarija, koju je osnovao Viktor Panajotović
2003. godine, tada pod imenom "Vinovita". Porodični koreni u proizvodnji
vina datiraju još od 1927. godine, kada je Viktorov deda, Toma Jeftić,
osnovao prvi porodični podrum vina u okolini Kruševca. Kao samouki
proizvođač "pića bogova", deda Toma je radio sve poslove, od onih u
vinogradu, preko samog spravljanja vina, pa do njegove prodaje.
Proizvodio je, za to vreme, respektabilnih 500 hiljada litara vina. Do
početka II svetskog rata, vinarija je dostigla jedno od vodećih mesta u
proizvodnji vina u tadašnjoj kraljevini.
„Inspirisao
je i nas, da nastavimo dalje, da proizvodimo nova vina, da širimo vinsku
kulturu kao i da ponovo ispričamo priču o čoveku koji je živeo za vino.
Razmišljajući na koji način da povežemo tradiciju, koju naša porodica
ima u proizvodnji vina, moj pokojni otac Viktor Panajotović došao je na
ideju da iznajmi ovaj senjački lagum“,- kaže nam današnji vlasnik
vinarije, Vladimir Panajotović, po struci diplomirani tehnolog. Godine
2014. izvršena je promena imena u današnje „Podrum Panajotović“ i
redizajn etiketa, kako bi pratio trendove u proizvodnji i prodaji vina.
Vodeća
vizija je da se od najboljeg grožđa iz najbogatijih vinograda Srbije
(Banoštor, Smederevo, Negotin) spravljaju najkvalitetnija vina, u malim
serijama, „Podrum Panajotović“ od sorti grožđa Traminac, Sauvignon
blanc, Rajnski rizling, Merlot i Cabernet Sauvignon proizvodi vina u
kojima svaki čovek može da pronađe sebe. Vinarija se nalazi u Kumodražu,
a godišnja proizvodnja je 20 hiljada litara, 25 hiljada boca.
Negde
tu, par godina posle osnivanja, ove vinarije datira i naše poznanastvo.
U okviru „Dana evropske baštine“ obišli smo tada senjački lagum i ne
sluteći kako blago krije u svojim nedrima. Prijatno iznenađeni, sa
uživanjem smo degustirali vina „Vinovita“ u tom misitčnom okruženju. Već
tada, vinarija se isticala, bila je posebna. Pojavila se i na prvom
festivalu vina u hotelu „Jugoslavija“ i sa svojom slatkom „Šeherezadom“
(tada sa impozatnih 18 % alkohola), odmah je privukla brojnu žensku
publiku. A, kada su im, uz vino ponudili i „Noblice“, nastala je prava
žurka.
Prošle su godine i došlo je vreme da osvežimo
sećanja. „Podrum Panajatović“ u okviru svoje marketinške akcije,
upriličio je nagradnu igru, na svojoj Facebook stranici i petoro svojih
najvernijih pratilaca počastio obilaskom laguma, degustacijom vina i
vinom na poklon. Za predstojeće praznike Svetog Trifuna i Svetog
Valentina (Dan zaljubljenih) organizovaće lepu degustaciju za
zaljubljene parove, slaganje vina i hrane, pa ne oklevajte, prijavite
se, jer je broj mesta ograničen, a cena sasvim pristojna. Ovo je,
definitivno, pravo mesto za neporavljive romatičare. Sve boce vina
„Podrum Panajotović“ na etiketi na poleđini boce, opremljene su QR
kodom, koji krije prijatno iznenađenje.
Od "Kneza" do "Šeherezade"
Dočekao
nas je rimski podzemni prolaz dužine 380 metara, osvetljen svetlošću
baklji i 170 sveća, i odveo nas do najniže tačke senjačkog laguma. Uz
zidove prolaza uredno poređane na stotine flaša, dvanaest vrsta vina,
različitih berbi...
Minimalan broj posetilaca za jednu
turu je deset ljudi, a degustaciona sala može da ugosti i do osamdeset
posetilaca. Posetioci su Beograđani, ali i turisti, kao i zaposleni u
uglednim firmama, koji ovde upražnjavaju „timbilding“. Neretko se dešava
da se posetioci vrate, ne bi li ponovo osetili atmosferu savršenog
spoja čudnovatnog ambijeta, kvalitetnih vina i ukusne hrane. Iako
postoji staro pravilo slaganja hrane i vina, prilikom pripreme ukusnih
đakonija, Panajotovići se ne vode time, već se prepuštaju kreativnosti,
kako bi degustator osetio vrhunac ukusa vina. Možete se i učlaniti u
klub ljubitelja ove vinarije, a svaki dvadeseti član, na poklon dobija
buteljku vina. A ceo ovaj hepening može biti propraćen i nekim finim
notama, setnim i romantičnim.
Na pitanje koje je vino najbolje, Vladimir Panajotivić nam spremno odgovara da je to
"ono vino koje nam se sviđa".
Čućete priču o svakom od vina koje ćete probati, ali i kompletnu priču o istoriji laguma.
Lagum
je nastao u drevna rimska vremena, koristili su ga nacisti tokom II
svetskog rata, a renoviran je 1991. godine. Danas mu je namena, na svu
sreću, vrlo mirnodopska i posve adekvatna. Bili smo zadivljeni veličinom
ovog laguma i njegovom lepotom. No, ono najlepše je tek sledilo...
Ušli
smo u simpatičnu degustacionu salu sa dugim, masivnim stolom, obasjanim
svetlošću sveća. Vreme ovde brzo prolazi, potpuno izgubite predstavu o
vremenu, dok degustirate vina.
Mi smo probali "kralja
vina i vino kraljeva"; kaberne sovinjon od vina iz okoline Negotina,
pod etiketom "Victor". Vino mirisom daje plemenite arome soka borovnice i
kupine, dok ukus u potpunosti prate harmonija šumskog voća i višnje.
Vlasnik podruma, Vladinir Panajotović, uručio nam je nagrade, vino
specijalitet podruma „Šeferezadu“, a onda je svako od nas imao drugih
obaveza.
Mi smo, u toplini doma svoga, degustaciju nastavili sa "Knezom“, jednim od retkih rajnskih rizlinga na našem tržištu iz 2007. godine. Vino prijatnih voćnih kiselina u mirisu, sa ukusom zrelog grožđa i zelene jabuke, uparili smo sa sarajevskim ćevapima i toplim somunom.
I
na kraju kao, dezert, ugostili smo „Šeherezadu", berba 2010, belo
poluslatko vino, lepršavo-slatku kupažu kasne berbe elegantnog i
uglađenog traminca i mirisnog sovinjona.
Naš domaćin je
ovo puno, pitko vino, boje starog zlata, zanosnog mirisa bele ruže sa
primesama suvog voća, opisao kao ljubav; na početku slatko i uzbudljivo,
a u završnici nosi izvesnu gorčinu. Iako ovo vino deluje, na prvi
pogled ženstveno, ispod haube, krije stanovit, ali moćan postotak
alkohola (15,5 %). Ovu persijsku kraljicu počastili smo čokoladnim
mafinima sa punjenjem od kajsija. A ona nas je uporno zavodila, baš kao u
„Hiljadu i jednoj noći“.
Ono što možemo da zaključimo je
da vina „Podruma Panajotović“ liče na pristojne ljude. Ne gledaju da Vas
osvoje na „prvu loptu“, treba im neko vreme da se otvore, a onda,
svakog časa otkrivate nove kvalitete. I to traje toliko dugo koliko
vina imate. Kao što kaže ona stara poslovica: „jedna čaša je dovoljna,
dve su malo...“
„Podrum
Panajotović“ nudi i „Roze" po sortnom sastavu kaberne sovinjon, na nosu
miks maline i jagode, pa "Lord", crveno suvo vino, dobijeno od
smederevskog merloa 2008. i "Victor Barrique" 2009 (vino intenzivne boje
dobijeno kupažom dva već napravljena čista barik vina kaberne sovinjona
i merloa, u podjednakom procentu), vino sa prijatnim aromama vanile i
kokosa. Vino je provelo u barrique buradima 14 meseci, a nosi 13,45 %
alkohola.
Panajotovići ostavljaju određenu količinu vina
van prodaje, te se tako u podrumu mogu naći interesantna arhivska vina
stara desetak i više godina. Vinarija, tako ima iz 2008, 2009, 2011.
godine, te vinoljupcima može ponuditi vina stara tri, četiri godine što
je, u Srbiji, nažalost retkost. Za razliku od velikih vinarija, imaju
mogućnost da sačekaju da vino sazri i da na tržište izađe u svoj svojoj
snazi, objašnjava nam ovaj beogradski vinar.
Vladimir Panajotović, nam se na kraju druženja poverio:
„Pravim vino za sebe i svoje prijatelje”.
Na naš komentar da „sigurno ima puno prijatelja”, Vlada s osmehom odgovara:
„Da, čim sa nekim popijete čašu vina, znači da ste prevalili više od pola puta do sticanja prijateljstva”.
I tako, izgleda da smo stekli nove vinske prijatelje. Što je, pored vina naravno, i ono najlepše prilikom ovakvih vinskih druženja.
A kada slatko omamljeni ovim lepim vinima pomislite da su ovi senjački lagumi povezani i sa tašmajdanskim lagumima, kao i sa rekom onda mašti nikad kraja! No kao što smo već istakli:
"Vino pokreće najlepše snove!"
Нема коментара:
Постави коментар